Кецмановић: За Бошњаке је бољи Додиков „мирни разлаз“ од „чуда босанског отпора“ који их је довео до пораза

ПРОФЕСОР Ненад Кецмановић поручио је да је реафирмација „Патриотске лиге“ ваљда припрема младе генерације Бошњака за „друго полувријеме рата“ у ком ће „Бошњаци преокренути резултат и коначно побиједити и ослободити „привремено окупиране територије Републике Српске и Херцег-Босне“.

Кецмановић је у изјави за Срну указао на то да се окупљају и ветерани „Зелених беретки“ и нуде своје ратничко искуство бошњачким члановима Предсједништва БиХ.

У осврту на недавну промоцију књиге „Патриотска лига у рађању чуда босанског отпора“ у Травнику, он је упитао коме или чему се „опирало то босанско чудо“ које је, према свједочењу самог Алије Изетбеговића, формирано још у прољеће 1991. године на састанку врха СДА у подруму Дома милиције у Сарајеву, дакле годину дана прије почетка рата.

– Била је то војна фракција странке, илегална оружана формација која се спремала за рат, а поред ње муслимани су формирали још двије паравојне формације „Зелене беретке“ и „Босна“. Све три, као и муслиманска Територијална одбрана, сакриле су се под плашт /такозване/ Армије БиХ у којој практично није било ни Хрвата ни Срба. Први су формирали ХВО, а други се дуго уздали у заштиту ЈНА – навео је Кецмановић.

Према његовим ријечима, муслимани/Бошњаци су пружили „отпор“ у рату који је СДА, уз подршку САД, сама политички изазвала одржавањем референдума против воље српског народа изражене на плебисциту у новембру 1991. године.

– Мислим на онај судбоносни разговор Цимерман-Изетбеговић, након кога је овај повукао потпис са Кутиљеровог плана – рекао је Кецмановић.

Он је подсјетио да су прве жртве грађанског рата у Сарајеву били српски сват Никола Гардовић пред Старом православном црквом на Башчарији, професор Милутин Најдановић кога су масакрирали поред Стадиона Кошево, као и да је осам официра ЈНА стрељано у Великом парку у центру града.

Он је нагласио да оно што су чиниле паравојне муслиманске формације није било ни „босански“ нити „отпор“.

– Босански не, јер у „Патриотској лиги“ није било ни Срба нити Хрвата сем у симболичном броју, па је то могао да буде само муслимански отпор. Али не ни „отпор“ јер је свака национална страна успоставила власт на територијама на којима је представљала већину – муслимани једнако као и Срби и Хрвати – рекао је професор Кецмановић.

Према његовим ријечима, знало се и прије рата да је западна Херцеговина била углавном хрватска, Цазинска крајина муслиманска, Семберија српска и тако даље.

– Градови су имали национално измијешано становништво, али са доминацијом једне нације. Зато су Сарајево и Тузла припали Бошњацима, Бањалука Србима, а Мостар је подијељен зато што је број Муслимана и Хрвата у проценат био исти и то је дошло да изражаја и на првим слободним изборима 90 – рекао је он.

Кецмановић је указао да су најгоре прошли они који су „живјели на погрешном мјесту“.

– Тешко им је било и да остану и да оду и да се врате. Е сад, Бошњацима не смета што у Сарајеву и Мостару готово да више нема Срба, али им смета што БиХ није унитарна, без ентитета и кантона, па да они као већина доминирају у цијелој земљи. Они све што није под њиховом контролом називају привремено окупираном територијом. Њихов „отпор“ да и Срби и Хрвати као конститутивни народи имају право на парче БиХ код њих изазива „отпор“ и то је, рационално гледајући, заиста „чуд/н/о“ –  рекао је он.

Кецмановић је додао да ни Република Српска ни заједница општина са хрватском већином баш никад не показују било какве територијалне претензије на бошњачке кантоне, а да се из Кантона Сарајево стално говори о томе како је Дејтонски споразум, који су и сами потписали, „лудачка кошуља за Бошњаке“, да су Срби четници, Хрвати – усташе, а они добри Бошњани.

Кецмановић је нагласио да Војска Републике Српске /ВРС/ није била та која је заробљеним војницима сабљом одсијецала главе код Возуће и над јамом Казани изнад Сарајева, али да су Бошњаци ти који су „жртве“.

– То је био специјалитет /такозване/ Армије БиХ што ће рећи „Патриотске лиге“ и „Зелених беретки“, преузет од Ал каиде, ИСИЛ-а и других формација исламског тероризма. Ипак, тако стечени морални капитал жртве Бошњаци су задржали и послије рата и данас играју на ту карту – рекао је Кецмановић.

Он је нагласио да они као мантру понављају „агресија“, „масовни злочини“, „геноцид“, „етничко чишћење“ на другој страни, а на њиховој су само жртве.

– Хашки трибунал је имао циљ да то правосудно верификује, а они на основу те мистификације и даље траже признање, извињење, обештећење, заштиту. Зато је можда и за њих најсрећније рјешење оно Додиково мирно раздруживање да би се окренули себи без омражених комшија и омиљених странаца и пресабрали се шта заправо хоће. Или пак наставили да уживају у „чуду босанског отпора“ које их је довело до пораза – закључио је Кецмановић.