„ИЗ КОЛИЈЕВКЕ У ЈАСЕНОВАЦ“: Читуља за 19.429 дјеце Срба, Јевреја и Рома, која су страдала у Јасеновцу

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

У Козарској Дубици синоћ је изведен поетско-сценски приказ књиге „Из колијевке у Јасеновац“, коју је приредио бањалучки књижевник и публициста Милан Дашић, а у чијој припреми су учествовали најпознатији српски академици, професори и књижевници.

„Седамдесет година од завршетка Другог свјетског рата изашла је ова књига, која је уствари читуља за 19.429 дјеце, Срба, Јевреја и Рома, која су страдала у Јасеновцу, једном од највећих стратишта у Европи“, рекао је академик Матија Бећковић.

Он је нагласио да је злочин према дјеци, који је почињен у Јасеновцу, злочин који се не може објаснити и додао да су се аутори књиге „Из колијевке у Јасеновац“ потрудили да очувају успомену на страдале.

Фото: РТРС

Фото: РТРС

„Аутори су се потрудили да направе тај именик и уђу у траг свој тој дјеци и на тај начин подигну им споменик да се заувек не затре успомена на оне који једва да су живели, како се овде у наслову књиге каже из колијевке до Јасеновца, такорећи нису ни живјели“, рекао је Бећковић новинарима у Козарској Дубици.

Он је нагласио да је злочин почињен према дјеци у Јасеновцу необјашњив и непојмљив људском разуму.

„Колики је то злочин то је лако свакоме знати, јер да је убијено 19.429 врабаца, голубова или мрава, то би већ био велики злочин, а камоли људских душа. То је злочин који се не може објаснити људским мозгом, већ је то нешто са оне стране разума“, рекао је Бећковић.

Аутор књиге „Из колијевке у Јасеновац“ Милан Дашић прецизирао је да се дјело састоји из два дијела и садржи око 150 фотографија.

„Први дио је на енглеском и на српском језику. Ту су текстови о страдању и мучењу дјеце, у којима су сабране тужне али и срећне приче јер су неке мајке на крају, ипак, дошле до своје дјеце“, рекао је Дашић и додао да књига садржи и табеларни приказ колико дјеце је страдало по општинама, односно одведено у јасеновачки логор.

Према ријечима аутора, у другом дијелу налази се списак од 19.430 дјечака и дјевојчица који су погубљени у логору, као и поезија о страдању у логору Јасеновац аутора Ђорђа Радишића, Јована Дучића, Боре Капетановића, Рајка Петрова Ноге, Скендера Куленовића и Драгана Колунџије.

Фото: РТРС

Фото: РТРС

„Књигу сам припремао уз помоћ издавачкг савјета у коме се налазе професор Смиља Аврамов, академик Матија Бећковић, Арије Ливне, Драгољуб Ацковић и друга звучна имена српске науке и књижевности“, рекао је Дашић и додао да је то трећа књига коју је посветио Јасеновцу.

Књижевник Ранко Павловић истакао је да је књига „Из колијевке у Јасеновац“ једна од оних које чувају од заборава више стотина хиљада невино страдалих у усташком логору у НДХ-а, а посебно сјећање на 20.000 најневинијих – дјеце која нису била ни закорачила у живот.

„Ове књиге не дају само историографске податке него топлом људском и књижевном ријечју говоре о злу које никада не би требало да се понови“, рекао је Павловић.

Он је нагласио да таква књига треба да се нађе у библиотекама, посебно школским, те истакао потребу да се барем један школски час посвети Јасеновцу, да би дјеца сазнала истину о том логору.

Сценариста и режисер поетско-сценског приказа дјела „Из колијевке у Јасеновац“ је Рената Агостин, а издавач књиге је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила и Удружење „Јасеновац-Доња Градина“ из Бањалуке.

Организатор догађаја је „Народна библиотека“ Козарска Дубица, а директор те јавне установе Данијела Балабан рекла је да поетско-сценски приказ књиге „Из колијевке у Јасеновац“ није организован само због обиљежавања 70 година од побједе над фашизмом, нити због промоције тог значајног књижевног дела, него првенствено да би се сачувала сјећања на жртве и оно што се десило у Јасеновцу и Доњој Градини.

Учесници програма, осим академика Бећковића, били су Владимир Јагличић, Јованка Стојчиновић Николић, Боро Капетановић, Ранко Прерадовић и Ранко Павловић, те глумци Смиљана Маринковић, Марина Пијетловић, Ивана Перковић, Синиша Сушић.

Наступили су и ученици Основне школе „Вук Стефановић Караџић“ из Козарске Дубице и чланови Мјешовитог хора „Вишњић“.

Поетско-сценском приказу књиге „Из колијевке у Јасеновац“, који је вечерас изведен у Дому културе у Козарској Дубици, присуствовао је велики број грађана, општинских званичника, те посланик у Народној скупштини Републике Српске Перица Бундало и директор Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина“ Милорад Буква.

Срна

Тагови: , ,

32 коментара

  1. Dragan Cvijan каже:

    Bese to vreme kormila brodom Srbije iz Zemuna sa Beogradom pod okupacijom. Prvo im uciteljima zabranise Bukvar u skolskim klupama iza cega nastade I oduzimanje prava na zivot. Sta je danas?

  2. Sloba каже:

    Zamislite taj mentalni sklop,koji moze zaklati dete.A autori ovoga uzasa su imali koncetracione logore za decu,i zaklali ih na desetine hiljada.Cak su I njihovi svestenici prednjacili I davali primer kako treba klati Srpsku decu.Vatikan je ove hijene I ludake,svesrdno podrzao I pod njegovom kontrolom je sve radjeno.Mozda je to na Bozjem putu kod njih!

    • Gavrilo каже:

      A zamisli mentalni sklop, ljudi (ako to jesu) koji uz pomoć državni institucija i soc. službi Republike Srbije nasilno oduzimaju decu uglavnom srbskim roditeljima i tu decu prodaju skandinavskim pedofilima, i sve se to dešava danas u 21 veku u Srbiji po vođstvom bolje reći čizmom terora Aleksandra Vučića, a ta Srbija i dalje šuti !

  3. stefa каже:

    Treba se prikazati svetu,toliko filmova o drugim logorima a ovom nzm kako nazvati logor nemam reci,jadna ta deca nevina koja su pretrpela muke koje nema ni u horor filmovima,zasto se cutalo?zasto nije prikazano…Vreme je,al nadam se da nije kasno

  4. Snezana (Lazic) Petrovic каже:

    Moj otac, Zivko Lazic, rodjen 1935.god. u Gunjevcima kod Kozarske Dubice u dva navrata je sa clanovima svoje porodice bio u Jasenovcu. Bio je mali ali dovoljno veliki da zapamti strahote koje je preziveo u ovom logoru. Neverovatnim okolnostima je peziveo a clanovi njegove porodice su ubijeni. Nakon rata, kao ratno siroce, prihvatila ga je drzava i skolovala a ubrzo nakon toga i zaposlila. Zanimanje ta deca nisu mogla birati, bez obzira na sklonosti, pamet, intiligenciju, drzava je ovu decu skolovala za kadrove koji su trebali zemlji koja je u obnovi. Zidari visokih peci, masinisti, putari… U domu za ratnu sirocad u Lovranu, nesto nakon rata a uz pomoc Crvenog krsta nasla ga je strina koja je sa svojom porodicom jedva prezivela u zbegovima pod Kozarom. To je ujedno i jedina porodicna veza koju je imao do kraja zivota. Sudbina moje majke je vrlo slicna, s obzirom da je i ona poreklom sa ovih prostora. Njena majka, moja baka Stana je za vreme rata izbegla stradanje krijuci se u zbegovima pod Kozarom. U jednoj od zemunica izgubila je jedinog sina. Sa mojom majkom, njenom sestrom i decom svoga brata, kao i sve hrabre zene ovog podrucja izborila se nakon rata i uprkos svim nedacama sacuvala svoju decu. Njen muz, moj deda, stradao je u logoru na sajmistu gde je sa svojim zemljacima iz Dubice deportovan i pripreman za rad u Nemackoj. U kuci moje bake, za vreme rata, partizani su imali kuhinju. Ustase su u jednoj od akcija, kucu zapalili. Nakon rata, baka je dobila penziju, minimalnu ali secam se da je znala da kaze „Dobro je, to je meni moj Tito dao…“ Ponosna na svoje korene, ponosna na hrabrost i snagu ovog divnog naroda, imala sam potrebu da ovo zabelezim.

    • Драги каже:

      Поштована, према причи моје покојне мајке и њен отац је последњи пут виђен у у логору Старо сајмиште. Очекивао је да га пошаљу у Немачку на рад и није покушавао да побегне као његов познаник који је успео јер је био добар пливач. Зато ја мог деду Ећим Љубана нисам никад видео јер сам рођен 1952. Имате ли Ви неке информације о Козарчанима у Старом сајмишту?

    • Marija каже:

      Zivi bili Vi i Vasi najmiliji,a mir i pokoj dussi nastradalima svima u Jasenovcu

  5. Popac каже:

    Jedan od naj užasnijih logora u drugom svetskom ratu… Užasno stradanje prvenstveno Srba u njemu… I kako to sve zaboravimo, izgubimo empatiju i ne razumemo bol strdalih u Srebrenici… Bunimo se kada neke budale iz Hrvatske licitiraju brojem žrtava u Jasenovcu i tako pokušavaju da aboliraju ustaški zločin. A onda ćutimo kada neke budale među Srbima licitiraju brojem žrtava u Srebrenici… Zlo je zlo, svuda uvek… Jedan nevino ubijeni je zločin… A mi ogrubeli pa licitiramo sa hiljadama mrtvih… Desetinama hiljada… Ili stotinama hiljada…

    • sanja каже:

      Bravo! Ovo je pravi komentar.
      Porodica moje bake je pobijena u Jasenovcu: oca, brata i sestru je tamo izgubila.
      uzasno je sto su srpski nacisti nekoliko decenija kasnije zloupotrebljavala njihovu zrtvu kako bi opravdali svoje zlocine.
      Stradali smo kao narod, ali smo kao narod pocinili i stravicne zlocine – pocevsi od pomora Bogumila u doba Nemanjica (a pre toga bratoubistva, oceubistva isl).
      Valjda nam to treba biti za nauk: u logorima uvek stradaju ljudi, a oni koji ih cine su neljudi. Ma koje vere i nacije bili.

    • Jela каже:

      Naj pametniji komentar. Zrtva je zrtva pa bila u Jasenovcu ili Srebrenici. Mi nikad pameti necemo doci omalovazavajuci tude zrtve a ko biva zaliti za svojim

  6. Bajramovic Dushan каже:

    Kad god se pomene ,rec Jasenovac ,Gradiska ,svaki put me obuzme tuga neopisiva,i uvek se zapitam dali su ti egzikutori u opshte ljudska bica ili su vremeno napustili pakao ,da bi na prostor Jasenovca i Gradishke na ovo zemnom svetu demonstrirali svoju demonsku dushu .zlocinacki ubijali pa i nevinashca malu djecicu,koi su sigurno Bozjom voljom sada prelepi Angeli. Od malo onih koji su peziveli to cistilishte je i moja sada nazalost moja predivna Majka.Kad god bi nam pricala o svom stadanju i o zverskom ubijanju njene Majke na ocigled nje i njenih sestara ni kameno srce ne bi izdrzalo a da ne pusti suzu.Ali mene jako pogaga ,kakav smo mi to narod ,nacija kako smo tako ravnodushni .Mislim na nashe vlastodrshce nikad al stvarno nikad se nisu interesovali sta je sa onoma koji su preziveli taj pakaoo Jasenovac.kako zive imaju li od cega da prezive ,i monogo mnogo toga sto moja Mati nikad nije dozivela da je ikad iko upita kako joj je.Nazalost zato nam se istorija ponavlja i ponavlja.

  7. Branka Krkljuš каже:

    Ja sam nastala posle Jasenovca. Kao najželjenije dete na svetu,odgovor na bol jednog oca koji je izgubio celu svoju porodicu i 16 sinovaca. Hteo je porodicu sa puno devojčica „jedna drugoj do uveta“ da nadoknadi one 2, jednu kojoj je bilo 4,5 godine,drugu od 9 meseci. Dobio je samo mene. Koliko breme za malu dušu. Rasla sam s činjenicom da su bile dve pre mene, ali to mi je majka rekla, nikad on. Štitio me, preštitio. Imala sam strahove kao dete, snove klanja, iako niko o tome nije pričao. Šta bi danas psihijatri rekli. Ne upuštam se. Živim svoj život zahvalna što mi je dat . U ovo vreme,uvek doživim neku povredu,razbolim se naglo i Bogu hvala,izvučem. Ne mislim na Jasenovac, ali me tekstovi podsete. Nije mi lako. Kad ocu palim sveću ( koju je on na samrti najodlučnije i najrezigniranije odbio ) uvek pomislim: da li je on sa njima ili s mojom majkom i ne zameram mu ako je sa njima, Znam da ih je jako voleo,svoju prvu porodicu, koju je u žaru svoje mladosti iskreno stvorio, verujući da je zauvek. Kad autoputem prolazim pored spomenika i skretanja za Gradišku, osetim tu veliku energiju i malo se bojim kad vozim sama, a onda pomislim na njih, osetim ih intenzivno, znam da su andjeli koji me čuvaju i da mi se ništa ne može desiti, jer su one zauvek svojom patnjom i nezamislivom mukom dale svoj ulog.

  8. Slavko каже:

    Svet demona iznikao u Jasenovcu i drugim jezivim logorima NDH. Sotona i sledbenici harali pod zastavom NDH. Neko je napisao da je ovo bio jedan od najstravičnijih logora smrti, ali ja se ne mogu složiti sa tim. To je bio i ostao NAJSTRAVIČNIJI logor smrti, bez presedana. Ovo je tema koja bar jednom mesečno mora biti na svim televizijama. Podsećanje i samo podsećanje, nikada ne sme biti dovedeno u pitanje. Ili ćemo zaboraviti sebe i nestati kao narod. I to nije jedino što ne sme da se zaboravi. Ni oprosti.

  9. Petrovic Biljana каже:

    Poticem iz tih krajeva potkozarja i potomak sam jednog od tih malih logorasa,jednog od retkih koja je prezivela strahote Jasenovca uz jos 10 drugih logora.Moja, sad vec pokojna majka,u Jasenovcu je prosla kroz ,,sobu za klanje,,izabrana sa svojom majkom a mojom bakom i jos jednim bracnim parom iz nepregledne mase naroda, da upotpuni cifru za klanje jednom mladom ,,bojovniku,,kome je falilo 4 do nekog broja kog se vise nije secala,a radilo se o natjecanju tko moze vise da zakolje osoba u nekom vremenskom roku.To je bila soba samo zidovi,bez ploce i krova, sa jenim ulazom na kome je bio naoruzan strazar,nikakvih drugih otvora nije bilo.Secala se ogromne kolicine krvi koja se cedila sa zidova.Dok su ih vodili prema tom ulazu morali su da cekaju ispred dok su iznosili prethodne zrtve tog krvavog pira.Oni su usöi tek kad se prostorija ispraznila.Za sve to vreme majka ju je stezala uz sebe do bola i nekontrolisano drhtala kao list na vetru.Nije plakala,ni zapomagala,samo je poluglasno citala OCE NAS i molila boga da spasi nju,njenu devojcicu a sa njom sta bude.Kad su ih ugurali u tu ,,sobu,,moja baka ju je stalno potiskivala prema izlazu i tom strazaru.Dva puta ih je odgurnuo nazad a onda je iz dzepa izvadio
    dva bombona i dao mojoj majci. To je ohrabrilo moju baku da pokusa jos jednom i videvsi da je strazar slucajno ili namerno okrenuo glavu na drugu stranu, baka ju je otrgnula od sebe i gurnula napolje tako snazno da se moja majka zateturala i pala.Kad je ustala htela je nazad majci ali se strazar isprecio ispred nje a baka je vikala ,,bezi,bezi u narod,,i to su bile zadnje reci koje je cula od svoje majke.
    Godinama su joj odzvanjale te reci u glavi i nikad nije vise mogla da ode u Jasenovac iako nam je toliko blizo,iako sam je toliko puta molila.

  10. Milan Dijaković каже:

    Užas, moja majka je bila u Jasenovcu sa majkom svojom. Odvojili su ih. Djecu su držali u vagonima bez hrane i pića 4 dana. Dobili su neku tečnost od koje su bebe i mala deca umrli a ostali su povraćali. Preživele su usvojile ustaške porodice.

  11. Željko Majstorović каже:

    Strašno je i razmišljati o 20 000 ubijene dece. Pakao je to bio.

    Bar u mislim grlim svako od tih devadeset hiljada Dece.

  12. Milja каже:

    Na žalost i tugu svih nas koji su nam koreni iz Bosne i Hercegovine.Moje majke familija iz sela Lisovici, i iz okolnih sela na Svetog Jovana, 1942 godine popali li su kuće,oterali sve koje su tu zatekli koji nisu mogli da pobegnu,žene,decu,stare. Tada ih je oterano 186 od njih su uspele da pobegnu samo moja baka Draga Elek rodjena Simović i moja tetka Radojka Elek, udata Domazet.Tetka je tada imala 1o godina i mogla je po ciči zimi da pobegne sa bakom a tamo su ostale njene sestrice od 3 i 5 godina sa bakom,tetkama,strinama,rodjacima,komsijama.Medju njima i jedna mlada majka tek prodjena sa bebom od 15 dana. Na spiskovima u Jasenovcu nalaze se imena tih malih sestrica i jos nekih od tih tada odvedenih.Nikada nismo uspeli saznatati kako su umorene i u kakvim su mukama umrli. Ti zlikovci i ovi koji su ih štitili i štite ih još i kriju istinu o zlodelima koje su načinili ti ustaški zlikovci,seme im se zatrlo.A da ne govorim što su mom ocu zapalili kuću i u njoj njegovu majku i sestru i strine sa decom ,njih 4o kod Sokolca selo Kula.Ko branio zlikovce i skrivao njihova zlodela bez obzira kom narodu pripadaju,seme im se zatrlo

  13. Ljiljana каже:

    Uh tesko je i citati ovo razum ne moze ni da shvati ni da podnese

  14. Aleksandar каже:

    Citam sve ovo sto pisete i suze kaplju…Nije mi dobro. Nemam reci…

  15. Ida каже:

    Moj djed Ljudevit je ubijen u Jasenovcu. Bio je ucitelj i znao je svirati violinu. Pokoj mu dusi i pokoj dusi svima koji su mucki ubijeni u zloglasnim logorima.

  16. Bojana каже:

    Moj djed po majci je prezivio Jasenovac. Cetiri godine pakla pratio je sve nase, uz molitve i gutanje suza koje logorasi nisu smjeli pokazivati, inace bi bili sledeci u redu za likvidaciju. Ispratio je tako svoje prijatelje znane i neznane, neznanu moju prabaku po ocu koja je uspjela da moju tada cetrnaestogodisnju baku maskira u stariju djevojku, da bi je izabrali u vagon za Njemacku sto se i desilo. Prabaku su zivu zapalili nekoliko dana posle, za sta je postojao svjedok. Mnogo godina posle moji roditelji su se sreli, djeca i unuci stradalnika… Nije slucajnost, jer nema Srbina preko Drine, kako nas zovu, koji nema svoje najblize u nekoj od mnogobrojnih grobnica, jama, i neznanih grobova… Sjecanje na njih ne smije da izblijedi, a za to smo odgovorni mi, nasa djeca, i njihova posle… Ucimo nase najmladje da postuju zrtvu nasih predaka, koju su podnijeli da bi mi koracli ovim svjetom, i dalje se zvali Srbima.

  17. Milevica каже:

    Dok ovo čitam suze liju, liju nemam reci da bilo šta kazem

  18. Љиљана Ћуић каже:

    Љиљана Ћуић
    ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ
    У славу страдалих Срба дана
    У десетерцу песма спевана
    Ко што доликује јунацима
    Документарац у стиховима
    У лето четрет прве почело,
    До краја рата мучено мрено.
    Србин моро да потури главу,
    На ушћу Уне у реку Саву.
    Страдања недостојна људског рода
    Горе но највећа ноћна мора
    Србин је ко роб морао да хода
    Надали се доћи ће слобода
    У логору против своје воље,
    Усташа га туче, стреља, коље.
    У влази, хладноћи, жеђи, глади,
    Мучен, исцрпљен мора да ради.
    Радионице намене разне,
    У којој је зависи од казне.
    Без хлеба кувана сточна репа,
    Гладна утроба људи се цепа.
    Никола Гарго, заповедник самица,
    Ђавоља природа људског лица.
    Под ћелије и нужник и сто,
    Зликовца мозак осмислио то.
    Србска села Јабланац и Млака,
    Место људи: гавран, врабац, сврака.
    На броду „Сава“ једнога дана,
    Ко дрва тела Срба трпана.
    Срби мучени па побијени,
    Без сахране низ Саву пуштени.
    Мртва тела ка Србији плове,
    Језива слика, стварности ове.
    Јасеновац близу ушћа Уне,
    И кад га муче, Србин не куне.
    Мучење убиства без пресуде,
    Па зар је то за браћу за људе?
    Шест метара високи зидови,
    Савом да побегну, пусти снови.

  19. Zaklina каже:

    Uh,puna sam tuge,,puna bijesa,,Boze ni citati se ne moze.Suze toce,a samo citam,uh…nemam rijeci.Bila sam u Gradini par puta,nista se napravilo nije 70 godina,ko je kriv,niko drugi do mi sami.Nema drugog krivca.Neka nas je sramota!Kome se mi to pravdamo ,sta mi to radimo?Znamo li?
    ZNAMO LI UOPSTE STA RADIMO ???😢😢😢

  20. Sinisa каже:

    Jebo te vucic . Ti jasenovac poredis sa Vucicem. Izgleda tebi niko nije stradao u Jasenovcu pa za to mozes to da poredis .

  21. Branka каже:

    Da,tuzno je sve to.Moja baka je u logor Stara Gradiska otisla sa sestomesecnom bebom,moj striko Bosko.Umro je od gladi a baka je deportovana u radni logor u Nemacku,Hundsfelden.
    Nikad nije nikakvu odstetu dobila a o penziji da i ne pricam.Sjecam se kao mala da su joj dolazili „nazovi predstavnici „Penzionog fonda i govorili „sta ce ti penzija Bosiljka,gledaj koliko zemlje imas pa radi“.A to sto je imala hronicnu srcanu astmu i sto nije dobro videla ,verovatno su posledice lagodnog boravka u logoru.

  22. никола каже:

    Никола
    Чему коментар, чему боли, чему песме?! Само вапај потомцима нашим да се сете предака својих и да наставе тражити, истраживати истину о себи, како се изгубили не би, да, не знајући ни ко су били, нити од кога су постали, не би постали крвно сродство кољачима предака њихових!

  23. Milena каже:

    Kako se moze kupiti knjiga?

  24. Danijela каже:

    Vanzemaljcima se nije svidela ljudska rasa,počeli odatle naseljavanje planete Zemlje.Zemljani im se činili zastrašujuće,pa makar zemljani izgledali kao male devojčice.Verovatno su se vanzemaljci uplašili da se mala devojčica u jednom momentu ne pretvori u Lava .

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.