АЛИЈА ХТЕО ДА ЖРТВУЈЕ СРЕБРЕНИЦУ, ПО САВЕТУ КЛИНТОНА: Зашто је истина о ратним сукобима на левој обали Дрине годинама намерно скривана

ИСКРА на Фејсбуку

фото: З. Шапоњић

У сребреничко-Братуначком крају, на Петровдан, у једном од многих похода, који ће се затим континуирано настављати наредбом Насера Орића, најчешће на највеће православне празнике, на најбруталнији начин уморено је 69 Срба
Њих 22 је заробљено, а тела им никад нису пронађена. У овом крају, покрај Дрине, тако су у јулу 1995. године почели да тугују прво Срби за својим мртвима. Овај месец, после упада српских снага у Сребреницу, за светске силе постао је месец који означава „неписано и ексклузивно право“ само за муслиманске жртве из сребреничког краја.

Чињеница је да су у том ратном вихору, на левој обали Дрине, Орићеви бојовници побили више од 3.200 Срба, углавном цивила и нејачи. Ти, и такви факти, и даље су на маргини, не само политике, већ и правосуђа, и међународног и домаћег.

Бројка од „8.000 убијених Сребреничана у јулу 1995. године“, у светским круговима је одавно „закована“. Из стенограма до ког су својевремено дошле „Новости“, јасно се види да су Алија Изетбеговић и његов ратни командант Расим Делић, као и неки чланови Председништва БиХ, после пада Сребренице, тврдили да је у питању – „највише 3.000 побијених Сребреничана“.

– Муслиманска војска, у Сребреници, уочи њеног пада у јулу 1995. године, имала је више наоружања и муниције него читава Армија БиХ 1993. – стоје у стенограму, поред осталих, и ове Делићеве речи.

Била је Сребреница, записаће касније и многи Унпрофорови официри на терену, „пуна као шибица наоружања и технике“, који су у њу стизали у време док је, званично, била „заштићена зона УН“. Из исте те зоне чињени су многобројни злочини над Србима за које нико није одговарао, док су, у супротном случају, за страдање муслимана осуђени многи људи, од највиших војних, цивлних, полицијских званичника до обичних бораца.

Да је истина скривена далеко од очију светске јавности посведочио је аутору ових редова и ратни начелник полиције у Сребреници Хакија Мехољић, који је преминуо у Клиничком центру у Тузли у новембру прошле године, после тешког можданог удара. Међу реткима, имао је храбрости да проговори, прво у документарном филму „Издани град Сребреница“, а затим и у разговору за „Новости“.

Посведочио је о сусрету сребреничке делегације у Сарајеву са Алијом Изетбеговићем, септембра 1993, наглашавајући да је убрзо после емитовања тог филма добијао претње са свих страна. Потврдио нам је Мехољић сваку реч коју је претходно изговорио у том документарцу:

– Код Алије смо били у септембру 1993. године, о томе зна и српска војска, а нисмо отишли тек тако, већ у организацији Унпрофора, хеликоптером. Због те наше посете била су заустављена и борбена дејства око Сарајева. То је све сува истина, па сведочанства која сам дао, тада и у другим приликама, док је Алија још био жив, а никад их није оспорио, поуздана су да поузданија не могу бити – говорио нам је за живота Мехољић.

Никада неће, како нам је рекао, заборавити Изетбеговиће речи, после уобичајеног поздрава, које су му одзвањале у ушима.

– Имам понуду од Клинтона да се Сребреница жртвује – пренео нам је Мехољић Алијине речи, додавши да је затим рекао како ће бити поклано 5.000 муслимана и да ће уследити интервенција НАТО на српске снаге, свуда по Босни и Херцеговини.

Друга Алијина понуда, како је тврдио, била је замена Сребренице за Вогошћу.

– Рекли смо му да ми немамо право да одлучујемо у име народа ни о каквој замени територија – сведочио нам је овај Сребреничанин, који је отворио душу, јер, како је истицао, није могао да слуша лажи лажних муслиманских патриота, које су се тако ужасно односиле према сопственом народу.

Мехољић, коме су у рату настрадали готово сви најмилији, говорио је да је истина неопходна јер без ње нема будућности ни за Србе ни за Бошњаке.

ВРС ПРОПУШТАЛА КОНВОЈЕ УНХЦР

СРБИ су у јеку највећих страдања од Орићевих снага пропуштали конвоје са храном УНХЦР за муслимане у Сребреници. Да све буде како треба потрудила се Војска Републике Српске, а прве конвоје је, лично, испратио тадашњи командант Дринског корпуса ВРС генерал Миленко Живановић.

ОРИЋЕВА ЗЛОДЕЛА

ОСЛОБАЂАЈУЋЕ пресуде за Насера Орића, од Хага до Сарајева, који је био оптужен за злочине над Србима, за иоле упућеног у крвави рат у БиХ делују, у најмању руку, чудно. Још чудније је то што нико од Орићевих сабораца, укључујући и најближе сараднике, није одговарао због убистава, мучења, пљачкања и иживљавања над сопственим народом у Сребреници и околини, о чему је и Изетбеговићева тајна служба (АИД) прикупила обимну документацију.

ВУЛИН: У БиХ пет година ЋУТЕ

МИНИСТАР одбране Србије Александар Вулин критиковао је јуче власти БиХ због тога што нико није процесуиран за напад из 2015. године на тадашњег премијера Србије Александра Вучића у Сребреници.

– Нико није ухапшен ни осуђен, нико у службама Босне и Херцеговине није ни покушао да сазна имена налогодаваца и извршилаца. Нико од бошњачких политичара није се извинио или показао жаљење, ћутали су баш као што су мирно посматрали како руља напада премијера Србије – рекао је Вулин.

Џонсон

БРИТАНСКИ премијер Борис Џонсон позван је да се извини за чланак који је написао 1997. године о догађајима у Сребреници. Посланик лабуриста Тони Лојд, заједно са 30 посланика, затражио је ово због текста у листу Оттаwа Цитизен, у коме је Џонсон „ове муслимане“ описао као „не баш анђеле“.

Поточари

У ПОТОЧАРИМА је јуче одржана комеморација настрадалима у Сребреници у јулу 1995. Након интонирања химне БиХ, присутни су молитвом и минутом ћутања одали почаст настрадалима. У сакралном делу Меморијалног центра затим су сахрањени посмртни остаци девет идентификованих особа.

Због епидемиолошких мера комеморацији нису присуствувале стране делегације и дипломате.

КЉУЧНИ ДАТУМИ

16. јула 1995 Радована Караџића, тадашњег председника Републике Српске, и генерал-пуковника Ратка Младића Тужилаштво у Хагу оптужило је „за напад на заштићену зону Сребреница, који је почео 6. јула 1995. године“.
2. августа 2001. Хашки трибунал је на 46 година осудио генерала Радослава Крстића, ратног команданта Дринског корпуса ВРС, што је прва пресуда тог суда за геноцид.
19. априла 2004. казна генералу Крстићу смањена је за 11 година, а две трећине казне му истиче наредне године.
11. јула 2010. тадашњи председник Србије Борис Тадић био је на комеморацији у Поточарима.
11. јула 2015. на комеморацији је био тада председник Владе Србије Александар Вучић, који је, мучки, нападнут. За тај случај не само што нико није осуђен, већ није ни расветљен, мада је у Поточарима тога дана било разних „безбедњака“.
22. новембра 2017. Хашки трибунал (МКСЈ) је „због геноцида у Сребреници и злочина против човечности“ осудио генерала Младића на доживотну робију.

novosti.rs

1 коментар

  1. Neko каже:

    Problem oko „Srebrenice“ je jednostavan.
    Niko ne spori da se desio zlocin, razlike ima u broju zrtava. Ali, cak i da je bilo zrtava koliko Bosnjaci tvrde, kako nazvati taj zlocin?
    Ako ga nazovemo genocidom, sta je onda Jasenovac?
    Kako nazvati onda stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu?
    Mega genocid?
    Ako je zlocin u Srebrenici genocid, nadjite onda neko novo ime za Jasenovac.
    Nemoguce je i ne moze se porediti (zvanicno 700 hiljada zrtava) Jasenovac, ili stradanje i egzodus miliona Jermena iz Turske, stradanje 6 miliona Jevreja od Hitlera & co., sa 8000 Bosnjaka (kako tvrede sami Bosnjaci)!
    Naravno da je mnogo i kada samo jedan nevin covek strada.
    Licno sam spasao dvadesetak muslimana/Bosnjaka u Sarajevu i nisam jedini. Dinar nisam naplatio nikome, a da jesam, mogao sam kupiti tri stana u Beogradu. Suze se ne naplacuju – tako me je majka naucila.
    Znam dosta Srba koji su tokom rata spasavali i muslimane i Hrvate. Niko od nas nije dobio ulicu u Sarajevu (ili Trebinju), niti je iko o nama snimao film.
    Posle rata su dosli mudzahedini da me pretuku i izbace iz kuce, a spasle su me dve starije nane, ciju sam decu i unuke ranije ja spasavao.
    Nane su vristale, proklinjale do treceg kolena i bile spremne i da se tuku sa naoruzanim momcima.
    Mudzahedini su ostali godinama u mom komsiluku, sve dok ih nisu Amerikanci proterali posle rusenja Blizanaca u New Yorku.
    Ko je i kako nastradao (sa obe strane Miljacke), mogao bih tri dana da pisem.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.