ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ: Обиљежавање 28 година од страдања у Добровољачкој

ИСКРА на Фејсбуку

Добровољачка (Фото: Screenshot)

Навршило се 28 година од маскара над припадницима ЈНА у Добљовољачкој улици у Сарајеву који су 2. и 3. маја 1992. године починили припадници злогласних паравојних муслиманских формација.

Најужа делегација Републике Српске данас ће тим поводом у 11.00 часова положити вијенац код Спомен-крста у насељу Миљевићи, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске.

Овом догађају неће присуствати грађани због ванредног стања изазваног епидемијом вируса корона и актуелне забране масовног окупљања.

Злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије РБиХ, Територијалне одбране РБиХ и, посебно, паравојних муслиманских формација којима су командовали освједочени предратни сарајевски криминалци.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој улици, која се мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.

Први напад извршен је 2. маја нападом на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и телефоне.

Биланс крвавог пира износи 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13.

Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, а од тога 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица која су радила у ЈНА. Овај злочин никада није добио судски епилог.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић подсјетио је да је над припадницима ЈНА извршен злочин када су убијена 42 војника, рањен 71, а 207 заробљено и мучено у логорима.

Милуновић је истакао да аутентични снимци овог злочина свједоче да су за њега одговорни највише позиционирани војни и политички званичници тадашње БиХ.

Он је напоменуо да је послије готово три деценије опструкције Уставни суд БиХ тек почетком 2018. године прихватио апелације најближих сродника припадника ЈНА и наложио Тужилаштву БиХ да покрене поступак.

– Истраге су отворене против Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хасана Ефендића, Јусуфа Пушине и Емира Швракића. Пред Судом БиХ води се и поступак против Драгана Викића, бившег комаданта Специјалне јединице полиције, те Јусуфа Пушине, Нермина Узуновића и Младена Човчића, оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА почињено у Великом парку – напоменуо је Милуновић.

Према сазнањима и доказима којима располаже МУП Српске, након стравичног злочина над припадницима ЈНА у Сарајеву, припадници „Зелених беретки“, „Патриотске лиге“, „Бисера“ и других озлоглашених паравојних муслиманских јединица отпочели су прогон њихових породица.

Чинили су то на начин да су им дјецу и супруге насилно отимали из сарајевских станова, да би их потом уцјењивали и размјењивали с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима почетком рата у Сарајеву.

Чланови породица су у протеклим годинама одлазиле на мјесто страдања голобрадих војника и њихових надређених официра, али уз велике мјере безбједности. Цвијеће које су оставили убрзо би послије тога уклониле сарајевске комуналне службе.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.