ЗЛАТНИ ЉИЉАНИ И ТЕХЕРАНСКИ ТРГ: Сарајево протерало и Србе који су га ослободили

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Међу антифашистима који су због порекла изгубили своје улице у престоници БиХ има и оних који су тај град ослободили на дан који се још званично слави

Упоредо са протеривањем Срба из Сарајева, бошњачка политика је радила и на затирању трагова вековних српског народа у том граду. На мети тог „пројекта” нашао се и известан број сарајевских улица са именима српских хероја антифашиста, међу кoјима су и они чијом је заслугом 6. априла 1945. ослобођено Сарајево. Тај датум се и дан-данас слави као дан ослобођења града на Миљацки.

Новокомпонованој бошњачкој политици нису мрски постали само српски антифашисти Славко Родић, Перо Косорић, Војислав Кецмановић Ђедо, Васо Мискин, Марија Бурсаћ, Радојка Лакић, Моша Пијаде, Славиша Вајнер Чича… него и сви други Срби који су били знаменити писци, уметници и ствараоци.

Сарајевске улице које су носиле њихова имена одавно су преименоване и назване по именима бошњачких „хероја” из последњег рата или су им дати неки други, политичком Сарајеву дражи називи, попут Техеранског трга, Златних љиљана (ратно признање за бивше припаднике Армије РБиХ) и Младих муслимана.

Да циљ бошњачке политике није био само протеривање око 150.000 сарајевских Срба него и свега другог што има везе с тим народом, доказ је и то да су промењени називи и улицама које су се до рата звале Невесињска, Паљанска, Требињска, или Подгрмечка, која данас носи име Сунулаха ефендије.

Сегмедина Срна Бајрамовић, посланик СДП-а у Скупштини Кантона Сарајево, изјавила је како је велики број постдејтонских погрешних потеза направљен „под палицом оних који су сматрали да историја потиче од њих”.

„Нажалост, живимо у времену острашћености и незнања које нас је и довело у простор где су појединци или групе давали себи за право да оспоравају антифашистичке вредности које су уткане у државност БиХ, што је срамотно”, рекла је Бајрамовићева, која сматра да „валтерско Сарајево није никад ни требало скидати називе улица по борцима НОБ-а”.

Недавно је Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ званично упутио иницијативу Влади Кантона Сарајево за промену назива десетина улица, то јест за враћање њихових предратних назива, антифашистичких првенствено. Ту њихову иницијативу подржао је пре неколико дана и председник Јеврејске заједнице у БиХ Јакоб Финци.

Председник одбора Ђорђе Радановић за „Политику” каже да „неће одустати” и да разумевање за провођење њихове иницијативе постоји и у једном делу међународне заједнице, па чак и у неким сарајевским политичким круговима.

„Сарајевска власт која је из града истерала све антифашисте морала би да схвати да то на чему ћемо ми истрајавати јесте једини логичан и прихватљив однос према историји, према цивилизацији и зато стари називи улица морају бити враћени. У најмању руку, несхватљиво је да у граду који као Дан града слави 6. април, дан када су антифашистичке јединице ослободиле град од фашиста, данас улице и школе носе имена по осуђеним фашистима (Мустафа Бусулаџић)”, наглашава Радановић.

Делегација одбора ће, према његовим речима, овог 6. априла положити венац на Споменик „Вечна ватра” у центру града, откривен 1946. године у спомен на ослободиоце Сарајева, међу којима су, каже, и „они протерани”. Биће то први пут да и представници из Републике Српске на такав начин одају почаст свим херојима који су извојевали битку за Сарајево.

vidovdan.org

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.