Загреб више не крије притисак: Свим земљама ЕУ послао списак од осам захтјева за Црну Гору

Дан након што је објављена вијест да су Аустрија, Чешка и Словачка у нон-пејперу затражиле да билатерални спорови између држава чланица и кандидата не буду препрека проширењу ЕУ, Хрватска је свим земљама Уније послала списак захтјева које има према Подгорици.

Хрватска је државама чланицама Европске уније послала документ у којем представља своју позицију о „отвореним питањима са Црном Гором“, наводећи услове које Подгорица мора да испуни прије него што постане чланица ЕУ.

У документу се наводи да кључна отворена питања „морају бити ријешена прије него што Црна Гора приступи Европској унији“. Загреб поручује да је опипљив напредак пресудан за широку јавну, политичку и парламентарну подршку у Хрватској, укључујући ратификацију приступног уговора са Црном Гором, пише Радио Слободна Европа.

Међу осам захтјева су одштета за заточене у Морињу, очување спомен-плоче у Морињу и промјена имена градског базена у Котору, који носи име Зорана Гопчевића, прослављеног ватерполисте и чувара у Морињу током сукоба у Југославији.

У Морињу се налазио прихватни центар ЈНА, у којем, према наводима из достављеног текста, нико није убијен. Хрватски министри редовно долазе и полажу вијенце испод спомен-плоче. С друге стране, Загреб не жели да призна да се код Сплита налазио логор „Лора“, у којем је убијено 14 црногорских војника ЈНА.

На плочи у Морињу пише да се на том мјесту током „великосрпске агресије на Хрватску“ налазио логор, те да је посвећена заточеним хрватским цивилима и браниоцима. На њој се наводи и: „Сјећамо се злочина почињених да би се осрамотили име и дух Црне Горе. Изражавамо жаљење за све патње које су преживјели заточеници. Да се никада не понови.“

У више наврата помињано је да би плоча могла бити уклоњена због, како се наводило, неистинитог назива, али се то није догодило.

Загреб тражи и расвјетљавање судбине 14 несталих хрватских држављана, уз пуну сарадњу црногорских власти, размјену информација и приступ архивима, као и процесуирање ратних злочина, укључујући и оне по командној одговорности.

Међу захтјевима је и рјешавање имовинских права хрватских породица, укључујући 51 породицу из Тивта и друге породице из Боке которске.

На списку су и брод „Јадран“, као и рјешавање питања копнене границе, односно Превлаке, у вези са којим Хрватска заступа своје интересе.

Хрватска у документу истиче да је досљедно подржавала евроатлантске интеграције Црне Горе, укључујући њено чланство у НАТО-у. Наводи и да је Црној Гори уступила хрватски превод правне тековине ЕУ, вриједан осам милиона еура.

Загреб тврди да је списак захтјева Подгорици доставио још 2023. године, али да ниједан од њих није испуњен.

Црногорски парламент је синоћ усвојио закон којим се омогућава промјена имена базена у Котору.

Писмо Загреба стигло је дан након што су Аустрија, Чешка и Словачка у нон-пејперу затражиле да билатерални спорови између држава чланица и кандидата не буду препрека проширењу Европске уније.
Извор: РТ Балкан