ЗА СРБЕ И КАЗНА НА КАЗНУ: Шесторица Срба у затвору и после одлежане две трећине казне

ИСКРА на Фејсбуку

Илустрација: Политика

Кармел Ађијус, председник судског механизма који је наследио Хашки трибунал, сматра да се Радослав Брђанин, некадашњи шеф Кризног штаба Српске Аутономне Регије Крајина, који је одслужио 20 од укупно 30 година затвора, на колико је осуђен због ратних злочина, још није довољно рехабилитовао, пише Политика.
Брђанин је поднео захтев за пуштање на превремену слободу после истека две трећине казне. Ађијус је, како је саопштено из Хага, сматрао да због озбиљности злочина није могуће његово пуштање на слободу и да није показао да се довољно рехабилитовао. То значи да Брђанин остаје у затвору у Данској, као и још петорица српских генерала који су иза решетака у затворима широм Европе већ провели две трећине казне, али Хаг не жели да их пусти на слободу.
Тиме су им казне продужене, иако су државе у чијим затворима бораве дале повољна мишљења, признале њихову ресоцијализацију и предложиле да буду пуштени. Последица су супротне одлуке судија, које су пре много година доносиле пресуде, и оних који сада надзиру хашке осуђенике.
Генерали Радивој Милетић, Сретен Лукић, Властимир Ђорђевић, Небојша Павковић и Радислав Крстић су, поред Брђанина, и даље на одслужењу хашких казни, иако се навршило две трећине.
„Хашки суд покушава да нас подсети каква му је улога и став према народима из бивше СФРЈ. Очито је да само Србе не пуштају на превремену слободу, онако како је предвиђено правилима. Чињеница је да је то дискреционо право председника суда, али никада у пракси хашког суда није се постављало то питање. Сада први пут имамо ситуацију да неће да пусте осуђенике који су испунили тај услов. То више није дискреционо право, већ злоупотреба права председника суда”, каже за „Политику” адвокат Бранко Лукић, бранилац генерала полиције Сретена Лукића.
Ађијус, указује Лукић, није навео ниједан разлог. Захтеви стоје у фиоци, не решава се ништа, а одбрани није достављена одлука која би евентуално могла да се оспорава. У томе се, објашњава адвокат, састоји злоупотреба права.
„Људи који служе хашке казне стари су и болесни. Сретен је имао операцију срца. Још прошлог маја је одслужио две трећине казне. Теже му пада сваки дан продужетка. Он је планирао да изађе у мају 2019, знао је да су услови испуњени. Имао је примерно понашање и повољан став пољских власти”, додаје адвокат Лукић.
Наводи да је, до најновије праксе судског механизма, био само један случај да је осуђеник остао у затвору дуже од две трећине казне. Реч је о Видоју Благојевићу, коме је казна продужена грешком норвешких власти и то тада није била воља трибунала.
Сада се Србима одбија ово право, иако правила нису измењена. Последњи ко је пуштен на превремену слободу прошле године био је Хрват Валентин Ћорић.
Током 2019. године исти услов испунио је и генерал Властимир Ђорђевић. Дугогодишња пракса промењена је након што је такозвани Резидуални механизам преузео бригу о спровођењу хашких пресуда, оцењује његов бранилац Драгољуб Ђорђевић.
„Судије Механизма за међународне кривичне судове почеле су да примењују критеријуме који никоме нису јасни. Многи који су испунили услов нису пуштени на превремену слободу. Међу њима је и Властимир Ђорђевић. Немамо одлуку због чега је одбијен”, рекао нам је адвокат Ђорђевић.
Неписано хашко правило било је да, ако некога хоће да осуде на 10, изрекну му казну од 15 година затвора, знајући да ће последњих пет провести на такозваној условној превременој слободи, коју никад нико није прекршио, нити је ико враћен у затвор. Након затварања трибунала, основан је јединствен судски механизам за бившу Југославију и за Руанду. Тада се догодило да је бивши председник Теодор Мерон био критикован да крши права жртава злочина у Руанди зато што је њихове осуђенике пуштао на превремену слободу. Неки познаваоци хашких прилика сматрају да је ово један од разлога за нову праксу, у којој су Срби колатерална штета. Јер, не постоји ниједно образложење да им се казне продужавају.
Уз то, хашки тужилац Серж Брамерц у последње време почео је да се изјашњава о томе да ли је сагласан да неко буде пуштен или не, иако до сада суд није тражио његово мишљење. Поред тога, суду се обраћају и они који сматрају да имају интерес, па је тако породица браће Битићи, који су убијени у Петровом Селу 1999. године, тражила да Властимир Ђорђевић не буде пуштен док не каже имена убица. Приштинско правосуђе тражило је да саслуша Павковића у затвору, како би против њега спровели нови поступак, као и да он, чим одслужи две трећине казне, буде пребачен директно из затвора у Финској на Косово.
Ратку Младићу погоршано здравље
Адвокат Бранко Лукић, који брани генерала Ратка Младића, каже да је тражио одлагање жалбене седнице заказане за 17. и 18. март због Младићевог лошег здравља.

„Он је веома лоше. Умара се и не може да комуницира. Сматрамо да није способан да присуствује. Суд је одбио да се руски лекари укључе у лечење. Они су прегледали Младића, али им нису одобрене никакве инвазивне методе којима би се дошло до тачних налаза. Нису смели ни крв да му изваде. Лекари у Хагу нису им дали да користе њихов уређај за ЕКГ. Доставили су фалсификоване резултате са снимања мозга магнетном резонанцом, издвојили су секвенце које показују проблем. Они желе да прикрију да је његово здравље лоше и зато не дозвољавају приступ независним лекарима, већ само онима које они плаћају”, наводи адвокат Лукић.

Доротеа ЧарнићПолитика

vostok.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.