ДАН КАД ЈЕ ГАВРИЛО УБИО ФЕРДИНАНДА: Видовдан — важан датум у низу момената српске прошлости

фото: rs.sputniknews.com

Видовдан је званични државни празник у Србији, у знак сећања и поштовања према свима који су страдали за отаџбину.
Српска православна црква на Видовдан обележава успомену на Светог мученика кнеза Лазара, као и на друге који су пострадали за веру и отаџбину. Кнез Лазар је страдао у Боју на Косову 1389, од турске руке.
Та битка постала је кључна одредница српске историје, пре свега због свесне жртве.
У боју је погинуо и султан Мурат, што је јединствен случај у турској историји.
Стицајем необичних околности Видовдан се показао као важан датум у низу момената српске прошлости.
У том смислу најчешће се има у виду да је управо на Видовдан 1914, Гаврило Принцип убио Франца Фердинанда Хабзбуршког, престолонаследника Аустроугарске. Што се испоставило као почетак Првог светсог рата.
Управо на Видовдан потписан је 1919. Версајски мировни споразум, између земаља Антанте и Немачке, виновнице Првог светског рата.
Плод српске победе у том рату било је образовање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, чиме су остварени српски ратни циљеви и окупљање под једним државним кровом земаља за које је Србија била заинтересована. У то време, то је доживљено као коначно остварење националних циљева.
На Видовдан 1921, године Уставотворна Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала је први Устав заједничке дрзаве, који ће бити запамћен као – Видовдански.
Држава је проглашена уставном, парламентарном монархијом с династијом Карађорђевић на челу.
Устав је важио до 1929. када га је краљ Александар Карађорђевић суспендовао пошто је завео личну владу како би стабилизовао прилике у земљи.
Године 1881, потписана је Тајна конвенција између Србије и Аустроугарске, плод разочарења кнеза Милана Обреновића понашањем Русије, почев још од наметања Санстефанског споразума марта 1878, када је Русија покушала, на штету Срба, да створи Велику Бугарску. Велике силе су потом на Берлинском конгресу делом изашле у сусрет српским тежњама, поред територијалног проширења призната је и потпуна сувереност.
Србији је Тајном конвенцијом обезбеђен мир, стабилност, и озбиљан економски успон током наредних деценија, како је то тумачио Слободан Јовановић.
На Видовдан 1948, у Букурешту је објављена Резолуција о стању у КПЈ којом је совјетски вођа Стаљин, посредством Информационог бироа комунистичких партија (Информбиро или Коминформ) оспорио врх КПЈ. Резолуцијом су позване здраве снаге да збаце челнике КПЈ,због ревизионизма.
Показаће се, тај догађај, односно одбацивање Резолуције Информбироа, трасираће потоњу несврстану политику Југославије.
Године 2001, управо на Видовдан, Трибуналу за бившу Југославију у Хагу, изручен је Слободан Милошевић, претходно председник Србије и Савезне републике Југославије.
Тадашња власт у Србији тврдила је потом да је то била необична случајност, односно да нико од њих није ни схватио, у конкретној ситуацији, о ком датуму је реч.
rs.sputniknews.com