ТЕМЕЉИ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА: Др Миодраг Лазић и Предраг Пеђа Леовац – двије стране исте медаље

ИСКРА на Фејсбуку

фото: in4s.net

И док се широм свијета трага за вакцином против масовног убице, изградимо барем ми антитијела против опаснијег вируса – заборава на који никако да изградимо имунитет. Тиме тијела др Миодрага Лазића и Предрага Леовца, нећемо положити само у гробове, него у темеље националног идентита

Најупечатљивији су споменици о незнаним јунацима. О „знаним“, пишу се чланци, фељтони, портрети, научни радови, уџбеници, а незнани су остављени бесконачној машти случајних или намјерних пролазника. Препуштени оштром и кварљивом зубу времена, подвизи непознатих се у најбољем случају обиљежавају бронзаним скулптурама, које временом корозија прелакира свјетлозеленом бојом.

Па тако памтимо генерале великих битака, а оловне војнике који су јуришали у првим редовима, означавамо бројкама у ратним извјештајима. Примјери чојства и јунаштва тих НН хероја, никада се неће наћи у уџбеницима историје за основне и средње школе и факултете, јер су им странице попуњене сумарним бројкама и датумима. Али ако не неставе своје животе кроз народно предање, онда су залуд и пали.

У вјечитој борби, два стара непријатеља, квантитет и квалитет углавном изњедре број, а понекад и име и презиме. Тако је данас име и презиме упокојеног доктора Миодрага Лазића, симбола свих незнаних, коме ни минули ратови у којима је уз Божију благодат многе животе спасио, а ни неизбјежна посљератна друштвена амнезија, нису деградирале идеал државе, те хроничнодементне институције.

Велика је подударност између њега и неустрашивог јунака Кошаре Предрага Леовца, који се рањен вратио на линију одбране и положио живот, вођен науком да је боље да нас унуци мртве памте, него да нас синови живе забораве.

Уснулом хирургу није без разлога последња жеља била Марш на Дрину, јер је кренуо у бој не жалећи живот свој, а на нама је да пажљиво послушамо остале строфе те тријумфалне пјесме и да памтимо. Да не останемо земља у којој се патриотизам мјери бројем постигнутих голова и поена на међународним такмичењима, да не остављамо свом потомству у наслеђе националне хероје спортисте и мајке нације-пјевачице.

И док се широм свијета трага за вакцином против масовног убице, изградимо барем ми антитијела против опаснијег вируса – заборава на који никако да изградимо имунитет. Тиме тијела др Миодрага Лазића и Предрага Леовца, нећемо положити само у гробове, него у темеље националног идентита.

in4s.net, Коста Ненезић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.