„ШТО СЛАБИЈА ЗЕМЉА, ТО БОЉЕ ЗА ЕУ“: Србија је потребна Европи да одвоји Немачку од Русије

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Sputnik / Алексей Дружинин

Варшава снажно подржава проширење ЕУ на Западни Балкан, изјавио је пољски председник Анджеј Дуда на самиту у Познању, који се завршава 5. јула.

Према извештају „Балкански смер“, који је објавио Центар за анализе Јагелонског клуба, готово све земље Западног Балкана спадају у категорију најмањих европских економија и најсиромашнијих земаља ван Источног партнерства. Поређења ради, Црна Гора, коју аутори извештаја називају најбогатијом земљом Западног Балкана, значајно је сиромашнија од Бугарске, најсиромашније земље ЕУ. Укупни БДП западнобалканских земаља по паритету куповне моћи мањи је од 275 милијарди долара, тј. мањи је од БДП-а Мађарске.

Поставља се питање зашто је Пољској (и ЕУ као таквој) потребан тај регион?

„Што слабија земља, то боље за ЕУ“

Према речима председника удружења Европског већа за демократију и људска права Јануша Недзвецког, постоје два разлога.

Недзвецки сматра да је ЕУ потребно проширење како би уопште опстала. „Што слабија земља, то боље за ЕУ“, каже он.

Пољски аналитичар објашњава да се значајни део преговора о приступању ЕУ увек односи на то колико ће новца из европских фондова добити земља-кандидат. Другим речима, на то колико је новца потребно како би се тржиште ове земље отворило за европске играче. Након тога, много јачи европски произвођачи улазе у оне секторе економије и производње који су били под контролом локалних произвођача.

„То се већ десило код нас. Након уласка Пољске у ЕУ, европске земље су заузеле велики део домаће економије. Најдрастичнији пример су трговачки ланци, као што су ’Лидл‘, ’Ошан‘, ’Бједронка‘ и други, који су једноставно убили пољску трговину и монополизирали пољско тржиште“, каже он.

Да ли су средства из ЕУ фондова била довољна надокнада за оно што се десило? Саговорник Спутњика сумња у то.

Јефтина радна снага

Недзвецки сматра да ће у земљама које се налазе на периферији ЕУ бити размештени капацитети само за производњу сировина, док ће коначни производи бити искључиво право великих европских земаља, попут Француске или Немачке. То у пракси значи да ће „стара Европа“ само користити јефтину радну снагу на Балкану.

Ово је план за јачање економије ЕУ, који је и даље ефикасан, каже Недзвецки.

Када је реч о Пољској, Варшава нема никакве економске интересе на Балкану, категоричан је саговорник Спутњика.

Он истиче да Пољска нема могућност да изађе на балканска тржишта и да преузме контролу над уносним браншама њихових економија. Стога, за Пољску је интеграција Западног Балкана важна пре свега са геополитичке тачке гледишта, јер Варшава и даље спроводи спољну политику која је дефинисана у Вашингтону.

Недзвецки сматра да ће ЕУ и даље вршити притисак на Србију како би се обезбедило истовремено ступање Србије и Косова у ЕУ, након што Београд призна независност Косова.

Србија ће одвојити Немачку од Русије

Аналитичар помиње и неформалну политичку платформу „Иницијатива три мора“, која укључује државе-осовине Балтик-Јадран-Црно море и која се, према његовом мишљењу, налази под контролом САД. Недзвецки сматра да је стварање санитарног појаса, који одваја Немачку од Русије, веома популарна идеја унутар пољских политичких елита. Укључивање западнобалканских земаља у „Иницијативу три мора“ разлог је зашто је Пољска заинтересована за интеграцију Србије и других држава у ЕУ, закључује он.

rs.sputniknews.com, Виктор Безеко, Тимур Блохин

1 коментар

  1. Hastratije каже:

    Sreća pa je Poljska dronjak EU. Poderana najlonska kesa.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.