СПЦ СТРАТЕШКИ НЕПРИЈАТЕЉ: „НАТО центар“ из Софије оптужио Српску православну цркву да је бастион Русије

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Александар Милачић

Православна црква је једна од важних карика за јачање руског утицаја на Балкану и духовни посредник у ширењу руске политике, стоји у анализи „Центра за изучавање демократије“ са сједиштем у Бугарској, који се бави проучавањем руског утицаја на Западном Балкану.

„Преко Православне цркве Русија покреће различите иницијативе под религијским велом. Парадоксално, руска и многе православне цркве у региону биле су бастиони бивших тајних служби, а сада јачају утицај Кремља“, тврде се у истраживању под називом „Руски економски утицај на Балкану“.

Иако је „Центар за изучавање демократије“ у „анализи“ као проблем без зазора означио православну цркву у три земље – Србији, Црној Гори и Бугарској, то истраживање нарочито је са пажњом пропраћено у Црној Гори, чије су власти најавиле доношење Закон о слободи вјероисповјести, за који Митрополија црногорско-приморска тврди да је директно уперен против Српске православне цркве.

НАТО православну цркву сматра за стратешког непријатеља

Политички аналитичар Бошко Вукићевић нема дилему да је у питању само још једно у низу истраживања, које фабрикују НАТО испоставе у региону, а што се за „Центар за изучавање демократије“ из Софије несумљиво може казати.

„Наратив НАТО испоставе из Софије не изненађује. Присјетићемо се како је недавно и амерички генерал Хоџис, бивши главнокомандујући америчких копнених снага у Европи, у једном интервјуу истакао да ’Србија треба да се одупре притисцима Православне цркве, која је везана за Русију‘. Дакле, колико год бизарно звучало да се највећа војна алијанса тако упорно бави једном вјерском организацијом, може се са сигурношћу утврдити: НАТО заиста Православну цркву сматра непријатељом у стратешком смислу“, каже Вукићевић за Спутњик.

Иако оваква тврдња наизглед изгледа невјероватно, јер збуњује податак да модерна војна организација на тако бруталан начин задире у нечију вјеру, наш саговорник сматра да „она итекако има своју оправданост“.

„Наиме, како Православна црква у неком смислу баштини традиционалне вриједности, а такве вриједности на Балкану подразумијевају и да народ не слиједи искључиво интересе страних сила, већ да сам одређује свој пут, онда се мотиви фронталног напада НАТО испостава на Цркву могу лакше разумјети. Црква охрабрује народ да не буде у вазалском положају према било коме, а то није у складу са атлантским дискурсом“, образлаже Вукићевић.

Отимачину имовине СПЦ у Црној Гори подстиче НАТО

Нажалост, имајући све у виду, тај аналитичар страхује да би се комотно могло утврдити и да актуелни покушај црногорског режима да отме црквену имовину нису само одобрили, већ су вјероватно и подстакли НАТО и његове структуре.

„Режим у Подгорици је свјестан да прављење партијске цркве и отимање и валоризовање црквене имовине за њега представља крупан залогај и да је ризично ићи у такав подухват по убрзаном темпу који је установио, имајући у виду огромно и активно противљење ријеке вјерног народа таквој отимачини. Но, вјероватно је од атлантских структура добио инструкције да у такав ризичан посао уђе без оклијевања. Мишљења сам да ће приликом обављања таквог посла како НАТО, тако и црногорска власт, доживјети велико разочарање“, увјерен је Вукићевић.

rs.sputniknews.com, Небојша Поповић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.