Шаргарепа све ближе, пут све дужи: Може ли добротска чипка запечатити европски пут Црне Горе

Getty © AdamRadosavljevic

Могу црногорски министар вањских послова Ервин Ибрахимовић и његова екипа свако јутро да полажу цвеће у Морињу, где, успут буди речено, ни један Хрват није убијен, могу за сва времена зацементирати и сакрити истину о Лори крај Сплита где је у најстрашнијим мукама уморено 14 црногорских држављана, бриселски рај није изгледа ни за корак ближи.

У ствари, испоставило се да је списак услова које Црна Гора на европском путу мора испунити дужи макар за једну ставку, за још један услов, после сваког полагања цвећа у Морињу, нарочито ако том чину присуствује Гордан Грлић Радман, хрватски министар спољних послова, и, што је још горе, неко из Европе попут Марте Кос.

Тако је након последњег полагања цвега у Морињу, ономад, као врућ шамар читавој Црног Гори и свим Црногорцима пукла информација да, како је рекао Грлић Радман, Хрватска од Црне Горе, сем школског брода „Јадран“ који је одавно предмет спора,потражује и војну имовину вредну више од 2,7 милијарди долара.

„А где је сва она имовина која је отета, која је продана или дата некоме? Па то је војна сукцесија која је документована. Ми имамо интерактивне мапе, документе који могу то утврдити. Једно су политичке изјаве, а друго оно чиме располажемо. И знамо када је, у ком тренутку отишло у Црну Гору. Нестало је доста пловила под окриљем ноћи, рецимо једна подморница нашла је пут преко једне државе у једну другу државу, војна болница и тако даље. Ми имамо то све записано и ради се о имовини вредној више од 2,7 милијарди долара“, казао је Грлић Радман и тако, фино, дипломатски, током посете Црној Гори пре који дан, не само шокирао него и просто ишамарао забезекнуте домаћине који су на путу у ЕУ.

Према његовим речима све то је документовано и утврђено 1991. године, гранични датум је однекуд 31.5.1990, а да је пре тог датума у Хрватској било 207 различитих пловила, у Црној Гори тек тридесетак. Годину дана касније све „обрнуло“, Хрватска је остала са 30-ак, а у Црној Гори се обрело 207 пловила која су сада, укључујући и подморницу и војну болницу, део цеха Црне Горе за улазак у ЕУ.

„Дакле, ми имамо те податке и то је наша позиција, не треба да скупљамо никакве потписе“, казао је Грлић Радман.

Раније летос, када је хрватско Министарство спољних послова објавило ажурирани списак услова које Црна Гора мора да испуни како би на европском путу добила хрватско „амин“, услов од 2,7 милијарди војне опреме, од ког Ервину Ибрахимовићу мање, а црногорској јавности много више образи трну а уши звоне већ читаву недељу, није ни поменут.

„Наша очекивања су јасна: решавање питања обештећења логораша, наставак рада на проналаску 14 несталих из Домовинског рата, процесуирање ратних злочина, решавање имовинскоправних питања хрватских породица које су у Црној Гори остале без имовине, а чији су судски процеси у застоју, очување спомен-плоче на бившем логору Морињ и нужност промене имена базена у Kотору, наставак разговора о граници на мору, те поврат школског брода Јадран“, наведено је 22. јула ове године у објави Грлић Радмановог министарства на мрежи Икс.

Уз ово, црногорским властима и јавности тада је хладно поручено да „Хрватска наглашава да је начело добросусједских односа“, ма шта то значило, „један од кључних политичких критеријума у процесу проширења ЕУ, који је  наведен и у Преговарачком оквиру Црне Горе и других држава кандидаткиња“.

И, као шлаг на торту, опомена северних суседа Црној Гори да је „у настојању проналажења пута за помак у односима и рјешавању отворених питања, Хрватска још крајем 2024. поновила позив Црној Гори на дијалог ради решавања отворених питања која се морају окончати како не би оптерећивала кључну, завршну фазу приступног процеса“.

„Хрватска је током цијелог процеса показивала стратешку стрпљивост и разумијевање, но сада је вријеме за одлучне кораке црногорске владе. Преостаје тек неколико мјесеци до краја 2026. и стога поновно позивамо црногорску страну на конструктиван дијалог и убрзавање рада на отвореним питањима“, навело је тада хрватско министарство.

Док се ређају хрватски услови, шкрипи и око затварања преговарачких поглавља Црне Горе која је до скора важила за „шампиона у евро интеграцијама“, била већ виђена као 28 звездица на ЕУ застави. Последња Међувладина конференција са затврањем поглавља завршена је у јулу, тада је нашироко говорено да је могуће затварање још једног поглавља пре летње паузе, али је рампу на поглавље 14, отворено још децембра 2015. године, ставила Хрватска.

Иако је Црна Гора у међувремену приступила НАТО, увела санкције Русији, придружила се војном учешћу НАТО у обучавању украјинске војске, најавила визе за Русе од октобра, испуњавала редом услов по услов западних амбасада, није затворено ни поглавље 31 које се односи на спољну, безбедносну и одбрамбену политику отворено давне 2014. године. И овде су рампу ставили Хрвати.

„Имам осјећај да се некако пребрзо затварају та поглавља. Ми немамо отворена питања, него имамо питања владавине права. Темељна питања, вриједносна питања, која су питања Европске уније, саме заједнице вриједности. Дакле, овдје се ради о томе да се нешто мора ипак испоручити“, професорски је, усред Подгорице, пре који дан ученицима у Црној Гори поручио Грлић Радман.

Хрватски министар се ни овде није зауставио. Домаћинима је још једном, и поред све сервилности са којом је у Подгорици дочекан, поручио како је, ето „питање хрватске мањине кључно“, како у Загребу имају „осећај да се затире хрватски идентитет“.

„Ја вам могу рећи да је то код нас увек прво питање: положај хрватског народа у Црној Гори. И увијек истичемо да имамо осећај да се затире хрватски идентитет лагано и врло дискретно. Ево, рецимо, задње што је било, говор о добротској чипки, гдје се, рецимо, уопште не говори о томе да је она имала своје хрватско порекло“, казао је Грлић Радман објашњавајући домаћинима да су прве које су радиле ту чипку биле Хрватице а касније и Српкиње и Црногорке.

Да све буде још горе, натукнуо је домаћинима Грлић Радман, „када се представљао и промовисао значај ове културне баштине“, тј. добротске чипке, „није се поменуло то хрватско порекло“.

„Kоме то смета? Па то само, чини ми се, придоноси још бољем психолошком осећају и Хрвата овдје, и они се осећају, наравно, да су своји на своме. Имате водиче у тим туристичким заједницама где не говоре ништа, рецимо, о црквама које су католичке, или се не говори о неким другим споменицима које су хрватска баштина, то није добро“, замерио је још хрватски министар.

Тако су питања „имовине одузете Хрватима, која се не враћа“, а „враћена је Албанцима и Србима“, што је по Грлић Радману – „порука Хрватима“, школског брода Јадран, Превлаке, на европском путу Црне Горе, некако скрајнута, гурнута у други план. Претпоставља се због тога што Хрвати верују да су ова питања већ решена, да Црној Гори не преостаје ништа друго него да, ако хоће да се претвори у 28-му европску звездицу, прихвати и остале хрватске услове.

Дакле, још да се реши питање 2,7 милијарди војне имовине и питање добротске чипке, и Црној Гори ће да сване.

Колико је питање добротске чипке, озбиљно схваћено у Црној Гори говори и податак да је председник Јаков Милатовић, папи Лаву 14. кога је посетио у Ватикану на поклон, поред осталог однео и ручно рађени филигрански рад инспирисан традиционалном добротском чипком која се чува на олтару у цркву у месту Муо крај Котора.

Сада остаје да се види како ће на ово реаговати Хрвати и зашто црногорски председник поклања папи нешто што је наводно део хрватског културног наслеђа.

На путу ка ЕУ, где се не бирају средства ни начини, Црногорци су ових дана доживели, иначе, још један гаф. На поменутој аудиеницији, црногорски председник поклонио је папи Лаву и рекет украшен црногорским знамењима, поменувши Новака Ђоковића, благо речено, у контексту тениса и Црне Горе, на шта је, из папиног окружења стигла исправка да је „Ђоковић из Србије“.

Џаба се после Милатовић вадио објашњењима да Ђоковић има „веома леп однос према Црној Гори“.

Тако се проблеми на ЕУ путу Црне Горе нижу, као да је уклет, а добија се утисак да што је шаргарепа ближа, пут је све дужи и дужи.