Провидна игра с амандманима Црне Горе на резолуцију о Сребреници – намера да се жигоше српски народ

© Фото : YouTube/Skupština Crne Gore, snimak sa ekrana

Намера црногорске владе са предлозима амандмана на текст резолуције о наводном геноциду у Сребреници прилично је провидна – заправо ће рећи да је званична Подгорица нешто покушала, али да ће ипак гласати за предлог резолуције.
Овако професор Факултета политичких наука у Београду, др Часлав Копривица коментарише потез црногорске владе, која је поднела два амандмана на текст предложене резолуције о наводном геноциду у Сребреници, о којој би Генерална скупштина требало да расправља током маја.

Амандманима је, подсећамо, предвиђено индивидуализовање кривице за наводни геноцид у Сребреници, али и инсистирање на стриктном поштовању Дејтона.
„Понављајући да је кривица за злочин геноцида индивидуализована, те се не може приписати било којој етничкој, верској или другој скупини или заједници у целини“, гласи први амандман, док други амандман гласи: „Потврђујући неповредивост општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини у свим његовим одредбама“.
Амандманима, како је саопштено из Владе Црне Горе, спречава се свако потенцијално манипулисање на штету Србије и српског народа у смислу било каквих правних и политичких реперкусија и онемогућава се наратив, али и намера да се један народ прогласи геноцидним.

Другим амандманом суштински се додатно афирмише постојање Републике Српске у склопу БиХ, што је гарантовано Дејтонским споразумом.
Намера резолуције је да жигоше српски народ
Професор Копривица истиче, међутим, да тежина Црне Горе у међународним односима није ни близу таква да би неко могао да озбиљно узме у обзир њене амандмане на текст предложене декларације о наводном геноциду у Сребреници.

А чак и да се они узму у обзир, мало тога би суштински променило, јер намера резолуције је жигосање српског народа, наводи Копривица.
„Друга ствар, када се жиг колективне кривице једном наметне, из тога могу да проистекну разне врсте политичких и историјских последица. То се, дакле, не ради ни због страдалих муслимана у Сребреници, нити због онога што је било у прошлости, већ због онога што долази у будућности“, објашњава он.
Црногорска власт поставила се према западним силама тако да није у позицији да одлучује о важним стварима и због тога је заправо привид. Али, порука је, према речима нашег саговорника, да ће Црна Гора највероватније гласати за резолуцију, која је, како каже, опасна за српски народ у целини, па и за српски народ који живи у Црној Гори.
Као што ни намера Хашког суда није била индивидуализовање кривице, већ да се кроз суђења највишим војним и политичким руководиоцима Србије и Републике Српске доведе до закључка да су Срби као колектив криви за ратове у бившој Југославији, тако ни намера резолуције није индивидуализовање кривице за злочине почињене у Сребреници, додаје Копривица.

Бура у чаши воде
Против амандмана црногорске владе оштро су реаговали како муслиманске верске вође у Црној Гори, тако и опозициони политички прваци из групација некада окупљених око ДПС-а Мила Ђукановића.
Међутим, према речима Копривице, оштра полемика око предложених амандмана неће утицати на стабилност на црногорској политичкој сцени. Ради се, како каже, о бури у чаши воде.
„Реч је о спору између оних који безусловно слушају Америку, односно Запад, поготово у оним стварима које су њима конкретно у интересу – доследан антисрпски курс. Реч је о бившој власти и муслиманима који су били једна од главних полуга Ђукановићевог режима. Сада имамо нову власт која покушава да неке ствари промени, али, у суштини, што се Запада тиче, чува се геополитички статус кво, односно оно што је за њих најважније – и даље ће у Подгорици имати владу која ће извршавати њихове најважније налоге“, каже Копривица.
А како се извршиоци налога приватно осећају, да ли су задовољни и поносни као што су били Мило Ђукановић и његова камарила, или ће имати осећај нелагодности јер је добар део црногорских Срба гласао за Спајићеву странку, ствар је приватних емоција и нијанси које нису политички релевантне, закључује Копривица.

Никола Јоксимовић
?>