План „ЕУ-гославија“: Београд на челу региона, али да се Србија одрекне Косова и Русије

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Wikipedia

Бивши дипломата на Балкану и професор на Универзитету Кембриџ, Тимоти Лес каже да би регион Западног Балкана за време мандата председника САД Џозефа Бајдена могао да постане нови мултиетнички ентитет састављен од „шест држава“, уско повезан са ЕУ, на чијем би челу био Београд.

Лес каже да би регион за време администрације Бајдена могао да постане нека врста „ЕУ-гославије“.

“То неће бити баш нова Југославија, која је била производ свог времена, али чињенице на терену примораће Бајдена да се врати логици недавне прошлости и подржи стварање онога што ће бити инкарнација те прошлости у 21. веку – нове ЕУ-гославије”, пише Лес у ауторском тексту за „Опендемокраси“.

А зашто би на челу тог мултиетничког ентитета био Београд, Лес у тексту за тај британски политички сајт објашњава чињеницом да је Србија, пошто су европске интеграције из различитих разлога успорене, обновила своју позицију најистакнутије државе на Балкану, након појаве „снажног лидера“, који је окончао хаос из двехиљадитих, и периода структуралних реформи.

Такође, Лес истиче и да се Србија ангажовала на „проницљивом дипломатском маневрисању“, које јој је омогућило да искористи подршку сила које желе присуство на Балкану: Русије, Кине, Турске.

Управо то је, додаје, ојачало позицију Србије у односу на САД.

“Ако председник Бајден жели да остане веран америчком циљу успостављања неке врсте трајног мира на Балкану, који омогућава његов унутрашњи развој и спољну интеграцију са Западом, он мора радити у оквирима ове нове стварности”, додаје Лес.

Он оцењује да нема сумње да ће Бајденова администрација желети да откаже оно што је радио досадашњи председник Доналд Трамп, али да ће, суочена са ситуацијом на терену и новом реалношћу, морати да настави тамо где је стао њихов републикански претходник.

Један од елемената Трамповог приступа, који ће Бајден морати да сачува, како наводи Лес, јесте иницијатива да се успостави регионална економска зона на Западном Балкану, односно мини Шенген.

Бајденова администрација видеће, како каже Лес, да Србија подржава такву економску унију, као и друге државе западног Балкана, укључујући Албанију.

“Пројекат који Србији даје лидерску улогу на Балкану могао би да буде довољан да се Београд убеди да призна независност Косова…и да се уназаде његови односи са Русијом, Турском и Кином”, сматра Лес.

Стручњак са Кембриџа понавља да ће се сигурно неки у Бајденовом тиму успротивити идеји да се на било који начин ““награди““ Србија, али ће, како истиче, суочени са политичком реалношћу видети да је мало других опција.

Кључ у Бајденовом приступу, како оцењује Лес, биће пре свега интерес САД, а не процена тога ко би успостављањем економске уније на западном Балкану добио више или мање.

Оваквом политиком Бајденова администрација не само да ће наставити тамо где је стао Трамп, већ ће и оживети стратегију великих сила на Балкану у 20. веку, сматра Тимоти Лес.

Београд је и после Првог светског рата био престоница највеће нације на западном Балкану и природни политички центар, каже Лес и додаје да се ни ““сто година после, стратешка логика није много променила““.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.