ЊЕГОВИ ХИЦИ БИЛИ СУ ВЕСНИК СЛОБОДЕ: Век од смрти Гаврила Принципа

ИСКРА на Фејсбуку

Хапшење Гаврила Принципа након атентата на Франца Фердинанда (Фото: Sputnik/ Wikipedia / јавно власништво)

У чешком затвору Терезину, 28. априла 1918. године, умро је Гаврило Принцип, члан тајне организације „Млада Босна“, чији је атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда на Видовдан 1914. године у Сарајеву послужио Бечу као изговор за војну инвазију на Србију, што је довело до Првог светског рата.

Чланови „Младе Босне“ извршили су атентат у знак протеста против аустроугарске окупаторске политике и тежње већинског српског народа за ослобођењем и уједињењем.

Због атентата на Франца Фердинанда, 12. октобра 1914. године пред суд је изведено 25 младих људи. Од шест атентатора, њих пет је било млађе од 21 године, што их је, према тадашњем закону, чинило малолетним. Осуђени су 29. октобра 1914. на дугогодишње затворске казне и смрт вешањем. У време кад се десио атентат, Гаврило Принцип је био млад за смртну казну, па је осуђен на двадесет година затвора, где је био изложен страшним мучењима.

Казну је служио у чешком Терезину, где је и умро 28. априла 1918. године. При крају живота веома је ослабио због лоших затворских услова, тамновања и мучења.

На зиду ћелије у којој је и умро, пре 99 година, Принцип је написао: „Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу…“.

А на затворској лименој порцији, у знак сећања на ноћ уочи атентата када су се видовдански хероји заклели на гробу „младобосанца“ Богдана Жерајића да ће они остварити његово започето дело, Гаврило је урезао стихове:

„Тромо се време вуче, и ничег новог нема, данас све као јуче, сутра се исто спрема. Право је рекао Жерајић, тај српски соко сиви — Ко хоће да живи нек ′мре, ко хоће да ′мре нек живи“.

Посмртни остаци „видовданских јунака“ су након Првог светског рата, 7. јула 1920. године, пренесени и сахрањени у заједничкој гробници у Сарајеву да би тек 1939. године њихове кости биле коначно положене у Капели видовданских хероја на православном гробљу на Кошеву.

Власти Краљевине Југославије поставиле су спомен-плочу на месту где је Принцип извршио атентат, али су је окупаторске немачке и усташке снаге, које су дошле у Сарајево, уклониле 1941. године и однеле на дар нацистичком вођи Адолфу Хитлеру.

На истом месту, након Другог светског рата поново је постављена спомен-плоча на којој се налазио натпис:

„Са овога мјеста 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип је својим пуцњем изразио народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом“.

Ту спомен-плочу у протеклом рату у БиХ, 1992. године маљем су уништили припадници муслиманске војске, као и Принципове отиске стопа на месту атентата које су се налазиле испред Музеја Младе Босне.

Мост у Сарајеву, недалеко од места атентата, 1918. године добио је назив Принципов мост, да би га након протеклог рата власти у Сарајеву преименовале у Латинску ћуприју.

И родна кућа Гаврила Принципа, која је била запаљена у Другом светском рату, а обновљена 1964. године и претворена у спомен-музеј који је чувао успомену на овог храброг младића, поново је запаљена 1992. године.

rs.sputniknews.com, СРНА

Тагови: ,

1 коментар

  1. sasa каже:

    A Skerliceva ulica dobila sada novo ime, po poznatom sarajevskom arhitekti Josipu Vnacasu.
    Ko je Josip?
    Pa on je bio na celu protesta tadasnjih Sarajlija, muslimana i katolika, koji su dan posle atentata na Franca Ferdinadna zapalili oko 2000 srpskih radnji i kuca. Medju njima i hotel Evropa, ciji gazda je bio Srbin.. cini mi se da se prezivao Jezdimirovic.
    Tri coveka su stradala.. a vise stotina je zavrsilo u bolnicama. Srba naravno.
    Cak je taj dogadjaj, tadasnji nemacki konzul u Sarajevu nazvao – „Bartolomejski dan“.
    Proslo je tacno 100 godina od te paljevine, u februaru 2014 su neke nove Sarajlije (opet muslimani i katolici, jer pravoslavnih gotovo da nema vise u Sarajevu), zapalili zgradu predsednistva Bosne i Hercegovine.
    Protestvovali su zbog toga sto lose zive.. sto su obespravljeni.
    To je lepa zgrada, jedna od najlepsih…ciji arhitekta je bio poznati Sarajlija – Josip Vancas.
    Kako je neko, ko ima puno vremena i moci, mnogo vise od nas obicnih smrtnika, sacekao lepo 100 godina.. i servirao Josipu Vancasu paljevinu njegovog remek-dela, zgrade koju je projektovao.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.