Митрополит Амфилохије на шестом Тргу од ћирилице: “Не може оно што је Божије никад бити срушено“

ИСКРА на Фејсбуку

фото: in4s.net

Синоћ је  у пуној порти Цетињског манастира, представљањем Изабраних дјела Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, отворен шести Трг од ћирилице.

Ове године манифестација је у знаку јубилеја: 800 година аутокефалности Српске православне цркве и и живота њене Зетске епархије – Митрополије црногорско-приморске, 630 година од боја на Косову, 690 година од рођења Светог великомученика косовског цара Лазара, као и 500 година од печатања служабника Божидара Вуковића.

Митрополит Амфилохије је поздравио окупљене, особито поменувши годишњицу Косовске битке и на важност косовског завјета који је утемељен баш на Цетињу посредством Светог Петра Цетињског и Светог Петра II Ловћенског Тајновидца, кроз чија дјела је косовски завјет доживио свој врхунац и постао темељ свеукупне духовности и црногорске државности.

Владика се осврнуо на питање преноса земних остатака Петровића нагласивши да не постоји разлог за постављање овог питања јер је сасвим природно да се причисле својим прецима који већ почивају овдје у Цетињском манастиру, јер Цетињски манастир је манастир Петровића.

Не може оно што је Божије никад бити срушено, уништено”, казао је Митрополит, подсјетивши да реплике ловћенске капеле ничу на свим странама православног свијета, те црква са врха Ловћена изнова васкрсава.

Владика је нагласио значај одржавања Трга од ћирилице и изразио жељу да се у будућности ова манифестација прошири и изван граница Црне Горе, подсјећајући да је ћирилица данас угрожена и у самој Србији.

„Повратак Митрополита Амфилохија у Црну Гору је представљао преломну тачку повратка црне Горе себи, послије тешких година у овим нашим ломним горама.” Овим ријечима је Драган Алорић, водитељ програма, након упечатљивог наступа хора из Вороњежа, најавио излагање књижевног критичара Желидрага Никчевића.

„Ове књиге нашег Митрополита, па и Трг од ћирилице су живо свједочанство љепоте, снаге и старости и младости нашега писма, нашега језика и наше вјере православне”, своје концизно обраћање започео је професор Никчевић. Ове књиге су припремане и штампане дуже од једне деценије, саборно као производ бриге и љубави, најприје пастира према својој духовној дјеци и љубави уздарију те духовне дјеце према свом родитељу, истакао је Никчевић.

Посебно се осврнуо на важност и новитет Митрополитовог тумачења Његошеве поезије, у коме је он особито издвојио богослужбени карактер раних Његошевих пјесама. Ово је уједно потпуно нови приступ сагледавања Његошевих дјела.

Након Желидрага Никчевића, о Митрополитовом дјелу говорио је књижевник Милутин Мићовић.

Мићовић је указао на сродност личности Митрополита Амфилохија и Петра Петровића Његоша. Посебно је нагласио Митрополитову визију Његоша као теолога.

Манифестацију Трг од ћирилице, која сваке године окупи бројне умјетнике, историчаре, философе, лингвисте и духовнике, с пажњом испрати више хиљада људи.

Организатори Трга од ћирилице су Митрополија црногорско-приморска, ИИУ Светигора, архијерејска намјесништва херцегновско и барско, Удружење књижевника Црне Горе и Удружење књижара и издавача Црне Горе, НВО – Српски културно-спортски центар Карађорђе, уз подршку Митрополије црногорско-приморске, Министарства за иностране послове Републике Србије – Управа за дијаспору, Општине Херцег Нови, Српског културно-спортског центра “Карађорђе” Херцег Нови.

in4s.net

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.