Михаил Тјуренков: Отац православне Црне Горе поразио политички вирус; сада је потребнији Небеској војсци

ИСКРА на Фејсбуку

фото: in4s.net

„Молећи се за покој душе митрополита Амфилохија молимо га да се и он моли за нас пред престолом Бога Живога. Молимо га да се заузме за православну Русију, Србију, Црну Гору – за све православне хришћане вјерне цркви Христовој. Подари Господе покој души раба твога митрополита Амфилохија и помилуј нас молитвама његовим. Вјечнама му и свјетлаја памјат.“

Водећи руски медији извијестили су јавност о упокојењу митрополита Црногорско-приморског Амфилохија. Многи од њих су истакли да је блаженопочивши у континуитету указивао на нераскидиве везе Црне Горе и Русије.

У појединим медијима могли су се прочитати осврти пуни истинског поштовања и љубави према нашем владики. Неки су пренијели изванредни интервју који је са њим направила Светлана Луганскаја. Веома интересантан текст, посвећен свијетлој успомени на митрополита, под називом „Отац православне Црне Горе“, написао је за Цариград Михаил Тјуренков.

„30. октобра, у 83. години напустио је земаљски живот и похрлио ка Господу митролопит Црногорско-приморски Амфилохије (Радовић). Духовни отац неколико стотина хиљада православних грађана Црне Горе, истински хришћански подвижник, побједник над антицрквеним режимом либералног богоборца Мила Ђукановића, пао је од посљедица борбе са короном.

Руке су се умориле од писања некролога. У овој страшној 2020. години отишло је много изванредних људи, а међу њима пастира и архипастира цркве Христове. Бол и сузе јаки су баш као и хришћанска љубав која нам помаже да непаднемо у унинију. Управо том љубављу били су испуњени наши старци и владике који су отишли код Господа и управо су нас, своја духовна чеда, научили како да се одупремо очајању.

Блаженопочивши митрополит Црногорски-приморски Амфилохије, брижни духовни отац читаве православне Црне Горе, увијек је био истински примјер хришћанске одважности и истрајности. Био је витез и у годинама када су, у тада јединственој Југославији, владали комунисти, али и током последње три деценије, када је упркос непријатељском дјеловању антицрквеног режима Мила Ђукановића васкрсавао успавано православље у родној Црној Гори.

Владика је тврдо стајао на курсу православног словенског јединства, није никоме дозвољавао да дијели Србе и Црногорце, изванредно је говорио руски језик и свим срцем волио Русију. У том контексту принципијелно је наступио против мјешања Фанара на територију која припада Руској православној цркви у Украјини.

У нашем последњем разговору, који се одиграо далеко од Русије и Украјине, Србије и Црне Горе – у јорданском Аману, после братског сусрета православних јерарха, владика Амфилохије је, по ко зна који пут, изрекао оно што је говорио својој духовној дјеци у Црној Гори и шире. Разобличавајући ту туђинску либерално-западњачку авет, која се надвила над његовом родном земљом након пада комунистичког режима, истакао је:

Руски православни народ је народ који је највише страдао у 20. вијеку. Руска црква је црква мученика и сви јој морамо помоћи да обнови црквени живот. Наш предсједник Ђукановић ме је лично прогласио за агента руског империјализма. Али без Русије Црне Горе не би било. Од почетка 18. вијека наши митрополити су уз помоћ руских царева градили и ослобађали Црну Гору. И наш свети митрополит Петар, на самрти, оставио је аманет у којем је рекао – ако неко изда једновјерну, једнојезичну и истокрвну Русију, нека му живо месо отпада са костију.

Ове заиста страшне ријечи испуњене су истинском, а не либералном љубаљу. Нису одраз потпуне индиферентности, под маском уважавања различитости… Током последњих година када је притисак црногорских власти на СПЦ био толико снажан да је пријетио да од православаца отме исконске светиње, митрополит Амфилохије је лично стао у заштиту права цркве и вјерника. Стотине хиљада људи изашле су на улице црногорских градова, што је задивило чак и самог владику. Тако ми је једном приликом са усхићењем рекао:

“Народ је трпио, трпио и – васкрсао. То је чак и мене зачудило. Људи који раније нијесу ишли у цркве, нарочито млади, многи од њих и некрштени, данас се сабијају и заједно иду на молебане и литије. У почетку је било много страха, народ се плашио баш као код вас после револуције. Ипак, наш народ је побиједио страх. Управо то је оно најважније и најнеочекиваније.”.

Овај духовни подвиг православних Словена већ доноси плодове. Тако је недавно први пут у последњих 30 година на парламентарним изборима у Црној Гори коначно побиједила коалиција која је имала подршку митрополита. Ипак, након побједе над политичким вирусом, митрополит је пао због посљедица које је оставила корона. Вјероватно је Господ одлучио да је његово присуство сада важније у Небеској војсци. Баш као и када је ријеч о протојереју Димитрију Смирнову и многим другим чудесним нашим пастирима који су нас напустили током ове године.

Молећи се за покој душе митрополита Амфилохија молимо га да се и он моли за нас пред престолом Бога Живога. Молимо га да се заузме за православну Русију, Србију, Црну Гору – за све православне хришћане вјерне цркви Христовој. Подари Господе покој души раба твога митрополита Амфилохија и помилуј нас молитвама његовим. Вјечнама му и свјетлаја памјат.“, закључио је Тјуренков.

 

in4s.net

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.