МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: Колико год су ме истјеривали из њихове Црне Горе, нису могли из моје!

ИСКРА на Фејсбуку

Андрија Мандић уручује Орден Марко Даковић Матији Бећковићу (Фото: in4s.net)

Предсједник Нове српске демократије Андрија Мандић уручио је данас Орден Марка Даковића академику Матији Бећковићу, на свечаној сједници Главног одбора НСД, која је одржана у Београду.

Ову награду Нова српска демократија установила је прошле године на стогодишњицу уједињења Црне Горе и Србије, а додијељена је по први пут.

Мандић је истакао да није у питању обичан дан, јер свечано окупљане Главног одбора НСД у Београду и уручивање награде Бећковићу представља велику част.

Какве су данашње околности, најбоље показује то што нас црногорска власт оптужује да смо вјерни Србији и српском народу. Монтенегрини су се ослободили Његошеве Црне Горе и етике Марка Миљанова. Озлоглашени смо само зато што показујемо да традиција чојства и јунаштва и даље пуном снагом испирише нове генерације, казао је Мандић.

Он је подсјетио да је Марко Даковић био вођа уједињења Србије и Црне Горе, узорна фигуре наше историје.

Награда је подстицај да будемо достојни њега и наших предака. Желимо да овим орденом окитимо нашег највећег живог пјесника Матију Бећковића. Глас Матије одјекује деценијама Црном Гором. И сви га разумију. Сви памте њехове бејседе и то је доказ да је српски језик наша ризница. Немамо право да се одрекнемо својих предака по којима је српски народ препознатљив, казао је Мандић.

Матија Бећковић (Фото: in4s.net)

Захваљујући се на ордену, Бећковић је казао да он представља посебну част за њега.

Ни оваквог скупа, ни овакве свечаности, ни оваквог мог догађаја није било до данас. Хвала свима који су смогли снаге да дођу у Београд, а знају да се морају у Црну Гору. Мање вас је тамо него овамо. Не знам ко ме је више уважио или браћа која су ме прогнала или ова која су ме одликовала. Ја се у Црној Гори нијесам родио, нити сам икада био добродошао. Сви знамо да би неком досјетком могао да се довучем и допужем до Црне Горе. Колико год су ме истјеривали из њихове Црне Горе, нису могли из моје. Праштао сам теже увреде, па ћу и ову. Срби у Црној Гори окајавао своју народност и језик, а свој крст највише окајава Српска православна црква. Они који нису Срби не либе се да поништавају одлуке свог народа и своје историје. Намножили су се они који Србе не воле, али воле локације у Београду, казао је Бећковић.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије истакао је да је Матија Бећковић био и остао Ровчанин, по коријену, језику и по памћењу.

са свечане сједнице у Београду (Фото: in4s.net)

-Његова судбина је саткана у његовом бићу, његовом животу. Матија носи у себи онај апостолски и јевенђелски дух Светог Саве, цара Лазара и Василија Острошког.

То су ликови које он осветљава и који њега осветљавају, у својим причама, казао је митрополит Амфилохије.

Програм је водио Марко Ковачевић, који је присутнима читао и најпознатије пјесме Матије Бећковића.

У културном дијелу програма наступили су глумица Ивана Жигон и Косовски божури, као и етно група Вез.

in4s.net

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.