Маске падају: Ујединили се исламска заједница и грађанисти у Сарајеву – увод у дезинтеграцију БиХ

CC0 / Пиксабеј

Протести у Сарајеву против евентуалне одлуке Кристијана Шмита да наметне реформу изборног закона у БиХ показује да су све маске пале и да су „бошњачке“ и „грађанске“ странке само две варијанте исте, бошњачке националне политике. То што су све бошњачке странке против високог представника може да значи и увод у дезинтеграцију БиХ.

Овако последња дешавања у БиХ коментаришу филозоф из Мостара Нино Распудић и професор међународних односа са бањалучког Факултета политичких наука Милош Шолаја.

А дешавања има напретек – прво се појавила вест да би такозвани високи представник међународне заједнице у БиХ Кристијан Шмит могао да наметне измене изборног закона у БиХ, што је условило да бошњачка политичка елита мобилише све расположиве снаге.

У понедељак увече, испред седишта Кристијана Шмита у Сарајеву, све бошњачке странке одржале су демонстрације, које су настављене и у уторак. Понедељак је био резервисан и за посету хрватског премијера Андреја Пленковића Херцеговини, одакле је подржао евентуалну Шмитову намеру о наметању изборне реформе.

Протести у Сарајеву показују колико је бошњачка политика екстремистичка

Према Распудићевим речима, оно што је добро у протестима у Сарајеву је то што се види колико се бошњачка политичка сцена екстремизовала.

„То укључује све – дакле, на истој линији су и тобожње грађанске леве странке, и исламска заједница. Они су толико безочни да називају апартхејдом или наставком геноцида то што ће Хрвати моћи да сами себи изаберу представника, то је страшно“, коментарише он.

Бошњаци су први пут погођени чињеницом да ће високи представник донети неко решење које не одговара политичким интересима Бошњака као националног колективитета, кометарише сарајевске протесте Милош Шолаја.

„Чињеница је да су Бошњаци први пут суочени са том ситуацијом, са којом се Срби суочавају још од другог високог представника, од Карла Вестендорпа, након Бонске конференције на којој су донесена бонска овлашћења која омогућавају политику високог представника, да се понаша као приватни власник БиХ. Видећемо, али све маске су пале. Сада су, на свој начин, сви против високог представника, што је можда најбољи показатељ да је то некакав увод у разлаз, дезинтеграцију или било шта друго што се може односити на БиХ“, сматра Шолаја.

Са друге стране, додаје Шолаја, политика која није у складу са политиком високог представника, може да значи и консензус, разумевање и све оно што се налази у основи Устава БиХ.

Има ли Пленковићева посета БиХ ефекта
Док Распудић сматра да Пленковићева посета Херцеговини неће имати никаквог учинка на евентуалну Шмитову одлуку о наметању изборне реформе, Шолаја ову посету посматра у светлу неколико, како каже политичких момената, међу којима су и Пленковићева посета, као и изјава хрватског председника Зорана Милановића да је Република Српска у праву када оспорава легитимитет високог представника.

Пленковић је потврдио подршку Хрватима у БиХ и то отворено, јасно и снажно, каже Шолаја.
„Хрватска је чланица ЕУ и једна од држава на које рачуна Немачка. То је јасно исказивање става и могућности у ком правцу може да иде политика Хрвата у БиХ јер је високи представник прихватио решење које оспоравају Бошњаци, али које донео Уставни суд БиХ“, наводи Шолаја.

Распудић, пак, као, како каже, опозиција Пленковићевој политици, сматра да су ефекти Пленковићеве посете никакви – према његовим речима, Хрватска, као чланица ЕУ и НАТО, треба да условљава ствари по питању положаја Хрвата у БиХ.

„Пленковић је годину дана повремено долазио у Мостар и уверавао Хрвате да ће договорима, уз помоћ наших „партнера“, како он каже, из ЕУ и САД, постићи договор о промени изборног закона. Међутим, време пролазило и исцурило, до договора није дошло“, констатује он.

С обзиром да је међународна заједница, за време високог представника Волфганга Петрича, изменама изборног закона пре две деценије и створила садашњу ситуацију, Распудић се, како каже, прибојава да ће се поновити исти сценарио као и до сада – да ће Бошњаци Хрватима бирати представнике у институцијама.

rs.sputniknews.com