Маркуш за ИН4С: Вратиће се капелица на Ловћену – аманет се мора испунити!

Фото: ИН4С

Нико у цркви не тражи да се руши Маузолеј већ да се поново подигне капелица а за то постоје неколико локације на врху Ловћена у што сам се лично увјерио када сам са блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем био на врху Ловћена. И данашњи Митрополит Јоаникије, за чије је вријеме у Епархији будимљанско – никшићкој подигнуто највише реплика Његошеве капелице, има исти став да постоји довољно простора на врху Ловћена за Капелицу и Маузолеј. Тешко је прогнозирати када ће се то десити али се аманет мора испунити“, рекао је за портал ИН4С, историчар, публициста и бивши градоначелник Цетиња Јован Маркуш.

Како гледате на чињеницу да је требао да прође више од вијек и по од Његошеве смрти да Црна Гора прихвати датум његовог рођења као свој празник?

Као на безумље. Потпуно је јасно зашто је послије 1945. г. и успостављања власти од стране милитантних комуниста па до скора у Црној Гори Владика Раде или Митрополит Петар II Петровић Његош био непожељан, као и зашто није дошло до обиљежавање његовог дана рођења. Довољно је прочитати што је написао на календару „Даница“ уз посвету епископу ужичком Никифору Максимовићу о Ђурђевдану на Ловћену љета 1833. и да ствари буду јасне ставио је умјесто потписа сљедеће стихове:

„Име ми је Вјерољуб,
Презиме ми Родољуб
Црну Гору, родну груду
Камен паше одасвуду.
Српски пишем и зборим
Сваком громко говорим:
Народност ми Србинска,
Ум и душа Славјанска“.

Морам признати да ми није баш потпуно јасно зашто то није урађено у вријеме Књажевине и Краљевине Црне Гори и увријеме Краљевине Југославије, мада је тачно да је у просвјетним установама увјек обиљјежавана годишњица смрти.

У сваком случају треба честитати данашњим посланицима у Скупштини Црне Горе који су усвојили овај државни празник.

С обзиром да је наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије говорио “Служење Митрополита црногорско-приморског јесте част, али и обавеза и одговорност“, као и то да му тада није било лако на столици Светог Петра Цетињског и Владике Рада, како тумачите тадашњу улогу митрополита, колико је та улога била битна тада за наш народ?

Митрополит је знао да му на тој столици неће бити лако, али није могао очекивати репертоар напада који га чека од неокомунистичке диктаторске власти. Приликом преноса земних остатака краљевске породице Петровић Његош 1989.г. прије него је постао Митрополит тадашњи владика Амфилохије је у бесједи на Светој Архијерејској литургији пред Цетињским манастиром 1. октобра 1989.г. рекао: ,,На столицу митрополита и господара Црне Горе дошао је Свети Петар Цетињски, тај дивни украс, не само ове светиње која чува његове мошти, и не само Црне Горе и седморо Брда, него читавог српског племена.

Свети Петар је био велики јунак и пророк, велики испосник и мученик, као и страдалник-пјесник и писац посланица. То је онај Петар I Петровић Његош, који, дошавши с пута по Русији, гдје је тражио помоћи за свој несрећни народ, овдје, на капији Цетињског манастира, налази објешеног посљедњег свог калуђера. Турци су му народ били разагнали по горама, ни траве жућенице није било да би се прехранио. А он му донио с пута по свијету, врећу кромпира, да би га усрећио и нахранио!

Он је часним крстом мирио браћу, завјетујући их и заклињући и проклињући да не жртвују друге себи и своме самољубљу, него да се у име Часнога крста жртвују за ближње своје. Заиста, дивни украс Црне Горе, светиња племена српскога и словенског и цијелог рода људског.

Светог Петра је наслиједио његов синовац владика Раде, велики пјесник и господар Црне Горе, онај чији гроб је красио Ловћен, и коме су погажени аманет и завјештање.

То је онај Петар II Петровић, који је, као нико прије и послије њега на овим просторима, опјевао судбину људску, испивши до дна чашу њене жучи и отрова.

Но, у исто вријеме, он је као нико прије и послије њега, на овим просторима, афирмисао неуништиво људско достојанство. Он, који је у своме посљедњем завјештању оставио посвједочену своју вјеру у велику истину живота да је „Слово Божије све из ништа створило, и да је закону Његовом све покорено“.

Доживјевши сву трагику људског постојања, он је постао дубоко свјестан чињенице да „над свом овом грдном мјешавином, ипак умна сила торжествује“.

Мислим да је улога Митрополита Амфилохија на крају 20 и почетку 21 вијека била попут својих великих претходника пресудна за православни народ у Црној Гори. Управо он је наставио дјело митрополита Светог Петра Цетињског и Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца. Вријеме које долази ће уствари показати о каквој се личности ради. Ја сам био потпуно свјестан са каквом величином сам сарађивао 30 година.

Колико је битно враћање Његошеве капеле на Ловћен као једно од цивилизацијских питања, и када мислите да је најбољи тренутак за то, с обзиром да је то оставио у аманет?

До сада је у Црној Гори, Србији, Републици Српској, Словачкој и САД подигнуто, или је у изградњи, 21 реплика Његошеве капелице па ће се једног дана вратити и капелица на врху Ловћена. Није то само цивилизацијско питање већ и правно, када је у питању испуњавање обавезе коју су преузели државни органи у Црној Гори приликом разарања цркве Св Петра Цетињског и Његошев гроба на Ловћену 1972.које су они назвали ,,премјештање“ а које нијесу до сада испунили већ се дјелови цркве и гробнице налазе разбацани на Ивановим Коритима, котларници у згради Престонице Цетиње и једној од кула Биљарде. Да се разумијемо, Маузолеј је ,,дивљи објекат“ подигнут ван свих просторних и детаљних планова на туђем тј црквеном земљишту. Ово су чињенице које је лако доказати. Нико у цркви не тражи да се руши Маузолеј већ да се поново подигне капелица а за то постоје неколико локације на врху Ловћена у што сам се лично увјерио када сам са блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем био на врху Ловћена. И данашњи Митрополит Јоаникије, за чије је вријеме у Епархији будимљанско – никшићкој подигнуто највише реплика Његошеве капелице, има исти став да постоји довољно простора на врху Ловћена за Капелицу и Маузолеј. Тешко је прогнозирати када ће се то десити али се аманет мора испунити.

Да се разумијемо, Маузолеј је ,,дивљи објекат“ подигнут ван свих просторних и детаљних планова на туђем тј црквеном земљишту

Да ли сматрате да је овај раскол међу присталица ДПС-а, у “наручју“ Мила Ђукановића и Срба у Црној Гори који су кренули путем Петра II Петровића Његоша, неки вид проклетства због неиспуњеног аманета једног од духовних и световних владара Црне Горе?

Као и блаженопочивши Митрополит Амфилохије сматрам да се ради о проклетству и да је један од предуслова за истинско помирење испуњавање аманета који је Његош оставио. Кажемо да хоћемо у ЕУ, а како да објаснимо да Данте у Италији и Гете у Њемачкој нијесу фактори разједињавања већ саборности у тим државама. Нажалост, у Црној Гори је Његош постао фактор разједињавања а неиспуњавање завјештања проклетство под којим живимо. Уколико желимо добро свом потомству морамо аманет испунити и постићи истинско помирење народа без обзира како се ко исказивао.

in4s.net
?>