Маркуш: Власт Црне Горе дужна је да обнови Његошеву капелу

fakti.rs

ВРАЋАЊЕ цркве Светог Петра Цетињског на Ловћен треба да буде цивилизацијско, а не идеолошко и последично – политичко питање, поручено је на прес конференцији Митрополије црногорско-приморске (МЦП).

Конференција је организована поводом 50 година од разарања Његошеве капеле на Ловћену, а на исту тему ће у среду, након литургије у Храму Христовог васкрсења, бити организован и округли сто.

„Округли сто ‘Педесет година од разарања Његошеве капеле на Ловћену’ је настојање МЦП да се о овом чину разговара“, саопштено је на конференцији.

Парох барски, новинар и публициста, Јован Пламенац, подсетио је да је пре пола века, у августу и почетком септембра 1972. године, порушена црква Светог Петра Цетињског на Ловћену.

Према његовим речима, „Борба“ је 1952. године објавила да је Влада Народне Републике Црне Горе понудила Ивану Мештровићу да изради споменик Његошу и да је он ту понуду прихватио.

„Још тада је одређено да се споменик Његошу гради на Ловћену и да он буде маузолеј“, рекао је Пламенац.

Он је казао да је црногорска Влада исте године донела одлуку да се на Ловћену изгради маузолеј.

„Она, према сведочењу адвоката Николе Радовића, који је заступао Црногорско-приморску митрополију у спору против Републике Црне Горе, и поред његовог инсистирања, никада није достављена суду нити је објављена у ‘Службеном листу'“, рекао је Пламенац.

Ипак, како је додао, Скупштина општине Цетиње 9. децембра 1968. године доноси одлуку о преузимању обавезе Владе НР Црне Горе из 1952. године о подизању маузолеја на Ловћену.

„Да би маузолеј могао бити подигнут на врху Ловћена, требало је прво Митрополији одузети земљиште на којем је била изграђена Капела“, рекао је Пламенац.

Према његовим речима, Скупштина општине Цетиње је то земљиште прогласила „братственичким комуном Његуша у којем је сваки племеник имао једнако право на идеални дио“, а цркву на Ловћену „архитектонским, културно-историјским објектом“.

Пламенац напомиње да је чињеница да је Петар Други Петровић био првенствено митрополит апсолутно игнорисана, као и његов завет изречен на самрти.

Он је подсетио да је градња маузолеја почела 1970. године, као и да су многи били против рушења Капеле и изградње маузолеја на њеном месту.

„Њихови разлози су били етички, естетски, морални, историјски, духовни… Али, многи су и подржали градњу маузолеја и рушење цркве на Ловћену, из других разлога“, казао је Пламенац и истакао да су подржаваоци рушења Капеле тврдили „да она није оригинална него да ју је изградио краљ Александар Карађорђевић“.

Како је рекао, причу о „Александровој капели“ у јавност је лансирао павелићевац Савић Марковић Штедимлија у загребачком „Вјеснику“ 1970. године.

„Наводно, Аустро-Угарска је 1916. године само оштетила, а краљ Александар потом срушио цркву на Ловћену да би ту подигао своју. У ствари, одлуку о обнови Капеле донео је Свети архијерејски сабор СПЦ на својој седници од 19. новембра 1920. године у Патријаршији у Београду“, рекао је Пламенац.

Са те седнице, како је напоменуо, постоји и записник који су потписали патријарх српски Димитрије и тринаест владика.

Пламенац је рекао да је митрополит црногорско-приморски Данило Дајковић, у време када су 1972. године рушили цркву на Ловћену, отишао у Швајцарску, јер, како је додао, никако није могао да буде сагласан са тим.

Он је казао да су против Дајковића тада организоване једине демонстрације у комунистичкој Црној Гори.

„Страдање Ловћенске цркве има дубоке духовне узроке, све време, па и данас. Шта се то, заправо, пре педесет година догодило на Ловћену? Да ли је то порушена једна грађевина да би на њено место била изграђена друга? Не, тада је склоњен један симбол, да би на његово место био постављен други, њему опречан. То је био обрачун неопаганства са православним хришћанством“, поручио је Пламенац.

Он је истакао и да је враћање цркве сведено на идеолошко питање и, последично, политичко.

„Пропагандистичка граја и гађање флоскулама никада, па ни у овом случају, не воде решењу проблема“, закључио је Пламенац.

Публициста Јован Маркуш казао је да је округли сто, који ће бити организован у среду, идеална прилика да се разговара на ову тему.

Он је, одговарајући на питање новинара – да ли је прави тренутак да се разговара о овоме, с обзиром на тензије које постоје у Црној Гори, рекао да су тензије подигнуте пре 50 година.

„Зна се ко их је и подигао. Трагично је сада погледати где се налазе остаци Његошеве гробнице“, казао је Маркуш и поручио да је власт у Црној Гори дужна да обнови капелу.

fakti.org