Марковић: Најбруталнији атак и невиђену пропаганду носили су актери из сусједне Србије

ИСКРА на Фејсбуку

фото: gov.me

„Влада ће о закону разговарати са актерима унутар Црне Горе. О томе не може одлучивати ниједан предсједник, па ни предсједник Србије Александар Вучић“, рекао је за РТЦГ, премијер Црне Горе Душко Марковић.

„За нас је легитимна адреса за разговор Митрополија црногорско-приморска и митрополит Амфилохије. Дијалог је неупитан и он је темељни принцип кад постоје разлике. Дијалог не треба да нас удаљава, то је нешто на чему снажно инсистирам и желим да до њега дође или да се настави“.

„Влада не може да повуче закон. Влада предлаже, Скупштина га усваја, а потврђује га Предсједник својим потписом. Овај закон је прошао све те процедуре и он је у правном животу. Нико не може да га повуче. Закон може бити оспорен у цјелости или у појединим нормама, али кроз јасну процедуру предвиђену за то. Kроз предлог за оцјену уставности закона или у парламенту да нека политичка већина покрене амандмане на измјену закона или стављање тог закона ван снаге до доношења новог. Не може црква тражити повлачење закона, јер нема уставне могућности за то“, поручио је Марковић.

Марковић је најавио да ће се до краја неђеље званично обратити митрополиту Амфилохију за наставак разговора „о оним питањима која се не разумију или о страховима који постоје“, те да је „држава ту да гарантује да нема разлога за страхове и заблуде“.

На питање како види излаз из ове ситуације, Марковић је рекао како су очекивања да ће литије и молебани бити довољно јак разлог да се закон повуче, што правно није могуће.

„Тешко је у питање довести уставност закона, јер га је позитивним оцијенила Венецијанска комисија. Вјерујем да постоји разума код митрополита да се са Владом настави разговор о овом важном питању. Ово није само питање закона, већ укупних друштвених односа у земљи“, рекао је премијер.

„Што се тиче Србије, њих желимо као поузданог и успјешног сусједа, да о питању разлика разговарамо на државном нивоу, а не преко медија и програмираних аналитичара и интелектуалаца“, рекао је Марковић.

„Сва дешавања која су услиједила након усвајања закона нијесу била само отпор том акту, већ је све прерасло у обрачун са Црном Гором и њеним институцијама и правом да држава суверено одлучује о унутрашњим питањима.“

„Тај атак и невиђену пропаганду, носили су је актери унутар земље, али најдрастичније и најбруталније актери из сусједне Србије“, рекао је Марковић.
„Паљење црногорске заставе у Београду је јасан однос о држави Црној Гори и њеном праву да суверено одлучује о унутрашњим питањима.“

„Уз кампању која је долазила из Србије од стране званичника и опозиционих представника, те медијски притисак, на сцени је скривена кампања против закона коју је спроводило свештенство Митрополије црногорско-приморске на недухован начин, у којој се пријетило православним црногорским вјерницима да не подржавају закон, да не стоје иза власти која га је предложила, јер ће не само они, него читаве породице бити проклете и изопштене из православља“, рекао је Марковић.

vostok.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.