„ЈУБИЛАРНО“ 60-ТО ИЗРУЧЕЊЕ: Не престаје лов на Србе!

ИСКРА на Фејсбуку

(Саво Штрбац) Фото: intermagazin.rs

За викенд је, на граничном прелазу Каракај, код Зворника, између Србије и БиХ, ухапшен држављанин Србије, Ђ. Р. (62) и то на основу Интерполове потернице коју је расписала Хрватска. Уколико буде и изручен то ће бити „јубиларно“ 60. изручење Срба на основу оптужнице за ратни злочин.

– До сада је на основу тих хрватских потерница по целом свету ухапшено 157 Срба, а изручено је 59. Од тог броја њих 23 је ослобођено да ли тако што је повучена оптужница или преименовано кривично дело у „оружану побуну“. Шта ће бити у случају овог Крајишника остаје да се види тек пошто га БиХ изручи Хрватској. За то имају рок од укупно 40 дана. Могуће је да и током екстрадиционог поступка Хрватска одустане од гоњења, било је и таквих случајева, али у последње време све је чешћа пракса да сами Срби, како би што више скратили боравак по затворима у договору са својим адвокатима праве договоре са тужиоцима о признању кривице. Уместо да на крају буду осуђени на затворске казне, а минимална је пет година, добијају по две-три године највише – истиче Штрбац.

Као последњи пример овакве погодбе, директор Веритаса наводи случај Младена Граовца који је ухапшен 2016, мада је до тада без икаквих проблема одлазио за Хрватску и тамо боравио у родном месту.

Жалба капетана Драгана

Саво Штрбац каже да одбрана капетана Драгана очекује да ће Хрватска учинити све како би се убрзао Жалбени поступак након првостепене, окривљујуће пресуде.

– Драган Васиљковић је болестан човек и уверени смо да ће у жалбеном поступку суд усвојити аргументе његових адвоката и на крају га ослободити кривице – наглашава Штрбац, који је и члан тима одбране капетана Драгана.

– Међутим, оптужила га је једна жена – Српкиња и пред собом је имао могућност да уђе у судски спор и добије много више од пет година, колико је минимална казна за ратни злочин или да је од прошле недеље слободан човек, јер је издржао договорене две године затвора. На сличан начин ће ускоро договор са тужиоцем да постигне и некадашњи официр ЈНА Милан Павловић, који је лажно оптужен да је наредио гранатирање Шибеника. Човек је превише стар и превише болестан да би ушао у судски спор и неизвесност да ли ће на крају бити ослобођен или осуђен – истиче Штрбац.

Директор Веритаса упозорава и на још један апсурд – нове оптужнице о којима се сазна тек кад неко буде ухапшен.

– На снази су и даље спискови процесуираних које је Хрватска званично доставила Србији 2013. Међутим, према подацима Веритаса, у међувремену је подигнуто још најмање 200 нових оптужница. На сусрету министара правде Србије и Хрватске у марту договорено је да се крене у изграду нових спискова, али и да се постигне билатералан споразум о процесуирању одговорних за ратне злочине. Овом другом ставком Хрватска заправо покушава на „споредна врата“ да суспендује регионалну надлежност Суда и Тужилаштва за ратне злочине Србије – објашњава Штрбац.

Списак

На хрватском списку из 2013. године налази се укупно 1.577 имена крајишких Срба. Од тог броја око 600 је већ осуђено, око 600 чека судске поступке, а против 300 су и даље отворене истраге.

– Само од новембра прошле до марта ове године процесуирано је 55 нових Крајишника. Они су се нашли на списковима у само тих неколико месеци. У тој групи је и генерал Бајић због гранатирања Банских двора – објашњава Штрбац.

intermagazin.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.