Епископ Фотије: „Парадом поноса“ нарушавају се породичне и моралне вриједности нашег народа

(Епископ Фотије) Фото: СРНА

По завршетку Литургије у Пелагићеву у храму Светог Пророка Илије, који је на празник иконе Богородице Тројеручице прослављао своју преславу, епископ зворничко-тузлански Фотије се обратио вјерном народу говорећи највише о проблемима који нас окружују и периоду који нам долази, а то је период нове реалности како говоре западни чиновници гдје се руши институција породице, али и самог човјека.

Да зло буде веће у припреми је и тзв. „парада поноса“ којом се нарушавају све породичне вриједности и све моралне вриједности нашег Православног народа Српског. Сачувати породицу и праве моралне вриједности је нешто што је примарно и неопходно, рекао је Епископ Фотије и додао:

„Читам текст у Њујорк тајмсу где кажу да нова реалност подразумева и канибализам. То значи да се преко те нове реалности – у ствари преко нове религије која се пропагира – нама пропагира најдубљи вид паганизма. Код примитивних племена у Африци постоји неки облик канибализма, сада хоће модерној Европи, Америци цивилизованом свету, да наметну – под фирмом ако нестане хране – да је и канибализам дозвољен на неки начин. Не смемо остати глуви и слепи на то што се припрема пред нашим очима, морамо поучавати народ да схвати реалност и тренутак у коме живимо. Наравно, највише треба да схвате људи који у државном смислу воде нашу државу – министри, председници, скупштине… – који ће сутра доносити одлуке да ли да се то примени код нас, у РС, Србији или БиХ. Ако се нешто потпише, то је готово, дат је легалитет.

Као што је нажалост, изгледа, потписано да недељу дана у септембру буду геј параде, уздуж и попреко, по Србији. И кад сам видео програм тих геј парада које су најављене, оне треба да посете све културне институције, црквене институције, манастире, Богословију и Гимназију у Сремским Карловцима, где све неће бити?! Можете мислити како ће изгледати та недеља дана! А зашто тај неко ко је то потписао није мислио главом и да тиме доводи у питање свој народ, етику, морал, савест, историју, веровање? И сада нам долазе људи из стотог система вредновања, из стотог система веровања – оно што није прихваћено у нашој традицији и нашој култури, српској православној!

Велики наш старац Тадеј, свети – ако Бог дâ ускоро ће бити канонизован – говорио је: ’Немојте ништа да потпишете за Косово и Метохију, доћи ће време да КиМ буде српско поново. Али, ако се пре тога потпише – неће бити!‘ Значи, они који потписују имају велику одговорност пред Богом и историјом шта раде. Али, они мисле ’То је за моју партију добро‘ – а треба да буду свесни одговорности.

Црква једино што може јесте да апелује на савест свих људи, да моли, да преклиње, да куми, да упозорава – и да прориче ако треба! Не треба да чинимо ништа што је противно нашој традицији и нашем предању. Можемо постати робови само једним потписом! А наводно нам се обећавају куле и градови, улазак у ову или ону асоцијацију, светло на крају тунела, светлија и богатија будућност… То су све лаже и паралаже, браћо и сестре! А интерес народа нико не гледа! Шта ћемо сутра када наша деца буду учила у школама да не знају кога су пола, да ли су мушко или женско?! Боље да то спречимо него да дође проблем.

Можемо да кажемо: ’Господо, ви имате своју традицију, нека је вама; ми имамо своје православно предање и хоћемо да живимо како смо живели.‘ Нећемо да будемо ни Чеси, ни Бугари – као што су несретни Македонци прихватили да буду дијалект бугарског језика, зарад европске будућности. Ко зна шта ће нама сутра наметнути?! Морамо да кажемо да смо ми православни Срби и да то остајемо, деца Светога Саве и Светога Симеона Мироточивог, и Светога Кнеза Лазара Косовског, то хоћемо да будемо и то је наш пут. Они нека живе како живе, нека их, ако им је добро – али нека нас оставе на миру! Не треба нама да они код нас мисионаре безакоње, и да је то израз слободе. Код нас је слобода само слобода живота у Христу, слобода живота у врлини, добру, правди, искрености, честитости! Њима њихова слобода, а нама наше свето православље.

Осећам велики притисак и одговорност који је пао на наш народ, а биће све већи и већи. Није ни људима који воде државу једноставно, треба им подршка, треба им нека реч – да знају и они пут којим треба да воде наш народ. Јер ми смо народ српски, светосавски, светих отаца, Светог Владике Николаја и Аве Јустина Ћелијског.“

stanjestvari.com