Директорка школе у Улцињу професорка српског: Албанци позивају на побуну

Getty © Credit Nur Photo

Директори школа у Црној Гори не бирају се по националној, политичкој или било којој другој припадности, већ на основу знања, компетенција, искуства и резултата остварених у законом прописаној процедури о чему ће најбоље посведочити и сами кандидати, саопштено је из Министарства просвете, науке и иновација.

Ово саопштење је реакција на изјаву потпредседника Владе Црне Горе Ника Ђељошаја који је, након што је на место директорке ЈУ Средња мешовита школа „Братство-јединство“ Улцињ постављена Снежана Живановић, казао је да јенеприхватљиво да се за директора школе у Улцињу поставља особа која не говори албански језик и да то није поштовање мултиетничности, већ „институционална провокација и израз албанофобије“.

Он је позвао грађане Улциња, родитеље, наставнике и запослене у школи да дигну глас и не прихвате „овакво понижење“.

„Наравно, Албански форум ће имати јасан и снажан политички одговор на овај шовинизам“, казао је Ђељошај.

Из министарства су у реаговању достављеном РТЦГ навели да је у конкретном случају, процедура избора директорке ЈУ СМШ „Братство-јединство“ Улцињ спроведена је у потпуности у складу са законом и прописаним правилима.

„Испуњени су сви законом предвиђени критеријуми и параметри, а поступак је спроведен транспарентно и на основу документације и резултата рада конкурсне комисије. Према званичној одлуци Министарства просвете, науке и иновација од 29. јула 2026. године, након спроведеног конкурса и рада комисије, кандидаткиња Снежана Живановић заузела је прво место на ранг-листи. На писаном раду и усменом интервјуу остварила је укупно 39 од могућих 40 бодова, односно 97,5 одсто. На писаном раду остварила је 19,67 бодова, односно 98,35 процената, док је на усменом интервјуу остварила 19,33 бода, односно 96,65 одсто“, пише у реаговању.

Комисија је, додају, посебно вредновала квалитет писаног рада, јасно дефинисане стратешке циљеве, разумевање савремених образовних трендова, способност стратешког планирања, комуникацијске и организационе способности, као и компетенције у области руковођења образовно-васпитном установом.

„Дакле, изабрана је кандидаткиња која је у прописаној процедури остварила најбољи резултат. То је једини критеријум који је релевантан за министарство. Зато су покушаји да се овај избор представи као последица националне или политичке припадности потпуно неутемељени. Једнако је нетачна тврдња да је реч о особи која ‘не говори албански језик’. У конкурсној документацији, односно биографији кандидаткиње, јасно је наведено да поседује знање албанског језика на нивоу Б2 и то у областима разумевања, читања, говорне продукције, говорне интеракције и писања. Такође, нетачна је и тврдња да је директорка ‘доведена из друге општине’, казали су.

Како је наведено, Снежана Живановић је од 1. октобра 2008. године запослена управо у ЈУ СМШ „Братство-јединство“ Улцињ, где више од 17 година ради као „професорка црногорског-српског, босанског и хрватског језика и књижевности, као и црногорског језика као нематерњег“.

„Реч је о дугогодишњој просветној радници и чланици колектива школе, а не о особи која је ‘доведена’ из друге средине. Министарство просвете, науке и иновација неће дозволити да се законита процедура и професионални резултати кандидата подређују политичким, националним или било којим другим притисцима. Наша обавеза је да међу кандидатима изаберемо најбољег, без обзира на њихову националну, политичку, верску или било коју другу припадност. Управо је то суштина једнакости и одговорног управљања образовним системом. Критика одлуке је легитимна. Политичко неслагање је легитимно. Али покушај да се професионална одлука и резултат конкурсне процедуре представе као чин ‘понижења Улциња’, ‘институционалне провокације’ или ‘албанофобије’, без ослонца у чињеницама и документацији, није ништа друго до политичка инсинуација„, рекли су у реаговању.

Ђељошај се опет огласио рекавши да је „паметније је повући ову одлуку данас него сутра“.

„Ово неће проћи. Тачка. Улцињ се неће понизити“, истакао је и рекао да је наводно било битно само да директор не буде Албанац.