Дан када је умрла Европа: НАТО злочинци и даље ван домашаја правде!

ИСКРА на Фејсбуку

Надгробна плоча Бранимира Станијановића, Споменик дјеци погинулој у НАТО бомбардовању у Београду, Милица Ракић

Подсјетимо, злочиначко бомбардовање Југославије је трајало 78 дана и за то вријеме је, према процјени Владе Србије,  убијено најмање 2 500 људи. Недавно објављени званични подаци Министарства одбране Србије говоре и о 1 008 убијених војника и полицајаца. Рањено је и повријеђено преко 12 000 људи

Прије тачно двије деценије, 2. јуна 2000. године, главна тужитељка Хашког трибунала Карла Дел Понте, изјавила је у Савјету безбједности да нема основа за покретање истраге о евентуалним злочинима НАТО-а током бомбардовања Југославије. 

Поред крајње дискутабилних оптужница које је Тужилаштво подизало, таргетирајући доминантно српско политичко и војнокомандно руководство, однос према бестијалном терору НАТО-а над једном сувереном и међународно признатом државом, представља правни скандал своје врсте, али и изразито опасан преседан.

Подсјетимо, злочиначко бомбардовање Југославије је трајало 78 дана и за то вријеме је, према процјени Владе Србије,  убијено најмање 2 500 људи. Недавно објављени званични подаци Министарства одбране Србије говоре и о 1 008 убијених војника и полицајаца. Рањено је и повријеђено преко 12 000 људи. Држава је претрпјела огромна разарања. Укупна материјална штета износила је око 100 милијарди долара.

Карла Дел Понте, у међувремену, признала грешку и ревидовала став?

Неколико година касније, у својој аутобиографској књизи „Лов, ја и ратни злочинци“, Карла дел Понте је признала да није задовољна изреченом одлуком Комисије коју је формирало Тужилаштво са циљем да пронађе одговор на питање да ли се убијање цивила и бомбардовање цивилних објеката од стране НАТО алијансе може квалификовати као злочин по Међународном хуманитарном праву.

Дел Понтеова је изјавила како су, при формирању предмета и касније у истрази, НАТО и њене чланице, очигледно, крили информације о избору циљева, као и потраживану документацију.

Саопштила је и то да је имала, у једном тренутку, и симпатије према Милошевићу приликом његовог испитивања првог човјека НАТО-а у Европи Веслија Кларка, који је присуствовао суђењу у статусу свједока. Наравно, судија Ричард Меј, убрзо је прекинуо Милошевића и забранио му даље испитивање, због чега је, наводно, била разочарана.

Дјецу вам опростити нећемо!

Међу жртвама злочиначке НАТО агресије, посебну пажњу буди и стравичан број од 89 убијене дјеце. Упркос чињеници да је свако убиство прецизно документовано, са фотографијама из породичних албума, фотографијама лешева и обдукционим налазима, нико из међународне заједнице није преузео одговорност за њихову прерану, насилну смрт. Штавише, посматрани су као колатерална штета.

Када је у питању Црна Гора, десетак сручених пројектила на лимски мост у варошици Мурино усмртило је троје ученика Основне школе „Петар Дедовић“ – двије дјевојчице: Оливеру Максимовић и Јулијану Брудар; али и једног дјечака: Мирослава Кнежевића.

Међународно право бачено под ноге!

Уврежено мишљење правне струке квалификује НАТО бомбардовање као агресију која је прекршила норме међународног права – чинећи ратни злочин, злочин против човјечности и злочин против мира. Употреба касетних бомби, осиромашеног уранијума, гађање хемијских постројења и слично, довели су у питање саму природу међунородног права и легитимисали насиље као начелну норму.

Актуелни режим у Подгорици није се либио да постане члница НАТО-а, без консултовања грађана и упркос свему.

in4s.net

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.