Далмација: Број Срба за 20 година смањен за више од 80 одсто

ИСКРА на Фејсбуку

Далматинско залеђе (Фото:commons.wikimedia.org)

Број Срба у далматинском залеђу за 20 година смањен је за 60.218, односно, 82,1 одсто, показало је истраживање у оквиру пројекта „Распоред насељености и кретање српског становништва у Хрватској /1880 – 2011/“.

Подаци су утврђени на основу поређења пописа из 1991. и 2011. године у том дијелу Хрватске, у коме су до 1991. године Хрвати чинили 61 до 64 одсто становништва, а Срби 31 до 35 одсто, преноси информативни портал Срба у Хрватској „П-портал“.

Демографски трендови кретања укупног становништва Хрватске, посебно српског, поражавајући су када се анализирају на нивоу регија које су традиционално у значајном броју насељавали Срби – Бенковац, Обровац, Книн, Дрниш, Сињ и Имотски.

На попису обављеном 2001. године види се да се број Срба смањио за 63.024, односно 85,93 одсто, а 2011. године за 60.218, односно за 82,1 одсто, у односу на 1991. годину, а разлог за то је, како се наводи у анализи, ратно стање током деведесетих година.

Удио српског становништва у укупном становништву на подручју далматинског залеђа свео се 2001. године на 7,43 одсто, а 2011. године на 9,88 одсто, наспрам 91,19 одсто, односно 89,30 одсто хрватског становништва.

– Узроке оваквог драстичног пада броја Срба треба тражити, осим у егзодусу као посљедици рата, у селективном повратку српског становништва, националистичким посљератним ексцесима и застрашивањима, као и државним онемогућавањем повратка – наводи се у анализи.

Истраживање је спровело Вијеће српске националне мањине Града Загреба, а урадили су га професори Владимир Цвјетићанин и Никола Лунић са сарадницима.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.