ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИСедамдесет и девет година од усташког масакра над Србима у Славонији

Свијеће (Фото: Sputnik/Радоје Пантовић)

Усташе из Подравске Слатине и других дијелова Славоније убиле су 13. и 14. јануара 1942. године 350 српских цивила из села Кометник и сусједног засеока Добрић, недалеко од Воћина.

Овај покољ представља један од првих масовних злочина усташа над цјелокупним становништвом неког српског села у Славонији.

На лицу мјеста, у селу Кометник, убијено је 28 становника, док су остали депортовани ван села.

Мушкарци из Кометника и Добрића, њих 174 из првог и 32 из другог села, отјерани су у импровизовани затвор у Воћину, док су жене са дјецом /помиње се бројка од 190/ одведене у Зденце, село између Подравске Слатине и Нашица, изоловане у привременом логору.

У подруму воћинског затвора од недостатка ваздуха угушило се 25 затвореника, док су остали убијени из пушака 14. јануара 1942. године.

Дана 12. јануара 1942. године дошло је до директног окршаја између мање групе партизана и усташа. Том приликом погинуло је пет усташа, а двојица су рањена, од којих је један касније умро.

Партизани су се након борбе повукли на Папук, док су се усташе вратиле у Воћин и сачекале појачање из Осијека, Белишћа и Вировитице.

Око 300 усташа и домобрана почело је да пали и пљачка српске куће. Цивили који су покушали да побјегну или су пружали отпор убијени су на лицу мјеста, док су остали ухапшени и одведени у Воћин.

На православну Нову годину, 14. јануара, почињен је до тада највећи покољ српске популације у Славонији. Убијени су готово сви мушкарци из села Јоргићи, Зубовићи, Добрићи, Кометник и Секулинци.

Сљедећег дана, 15. јануара, усташе су транспортовале тијела побијеног становништва у унапријед припремљену масовну гробницу источно од Воћина, дуж обале ријеке Воћинке.

РТРС
?>