Чудо невиђено од документа: Западни шпијуни забацују удицу — окрећу Србију против Русије

CC0 / Unsplash /

Свакаквих смо се Западних докумената о Србији и њеној политичкој будућности нагледали. „Добронамерне“ анализе и препоруке током година и деценија писали су сви, од Пентагона, преко Беле куће до Лондона, Берлина и Брисела. Али, протекле недеље добили смо и „чудо невиђено“ од папира.
У јавност је процурио тајни документ (!?) више европских обавештајних служби састављен, наводно, за потребе ЕУ, у коме се предвиђају потези српске власти, опозиције, па и патријарха СПЦ.
У најкраћем, како предвиђа тајни документ, Вучић ће куповати време и малим корацима окретати Србију од Русије ка Западу, у томе ће му помагати патријарх Порфирије, десничарске странке али и Драган Ђилас који је опозициони „тројански коњ“ и у ствари ради за власт.

Шпијунска пашквила

Али, нећемо упасти у замку у коју је већ ускочио добар део српске јавности и нећемо се бавити самом небулозном садржином те пропагандистичке пашквиле.
Наша тема је управо та деформација да се један обавештајни, дакле шпијунски памфлет, који лансирају стране службе, уопште узима као релевантан и да се о њему изјашњавају аналитичари, лидери странака, званичници, новинари.
Значи, у Србију је забачена удица у виду провизорног, недокументованог, недотупавног потказивачког извештаја који су саставили инострани агенти, вероватно на основу сведочења домаћих „сарадника“, доушника, жбирова, и сви би требало на ту удицу да се уловимо и да поверујемо да је управо то што пишу обавештајци — неминовна будућност Србије.
Нешто што је у свакој правној и сувереној земљи кривично дело —инострано обавештајно деловање против суштинских интереса државе — Западни медији нам овде беспризорно потурају као валидан папир који би још требало да разматрамо, анализирамо, да о њему промишљамо и доносимо закључке.

Таблоидно ђубре

У том испразном „визионарском“ папиру који се назива и „интерни документ“ нема ниједна чињеница, депеша, попут рецимо објављених докумената Викиликса.
У том извештају који највише личи на петпарачко таблоидно ђубре, нема никаквих доказа, поткрепљених навода, основано утемељених закључака.
То је једно безумно блебетање у маниру Илије Чворовића и осталих балканских и белосветских шпијуна и то кад уђу у фазу тоталне идеолошке заслепљености током које им се у готово параноичним нападима привиђају разни непријатељи и намећу потпуно искривљени закључци.
Замислимо на тренутак потпуно немогућу ситуацију: како би реаговали исти западни медији и евроатлантски аналитичари у Србији када би се објавио неки тајни извештај руских обавештајаца у Србији.
Замислимо само, далеко било, ту салву напада и ту антируску хистерију када би се појавио однекле такав „кључни доказ“ да у Србији вршљају „Путинови КГБ агенти“ и да у стаљинистичком маниру пишу некакве извештаје о будућим државним потезима.
Наравно, све је то тешко и замислити, а камоли да се реализује. Потпуно је немогуће.
Али, ако су у питању обавештајци и агенти европских земаља, они су, видимо, за добар део прозападне јавности, добродошли. На „европском путу“, очигледно, прихватљив је и препоручљив доушнички и удбашки рад као и деловање разноразних служби по тоталитарним моделима.
Остало је још да у име „светлог циља“, као што је увођење санкција Русији, и тоталног упадања у канџе Запада, допустимо и да нам кожни шињели закуцају на врата.
rs.sputniknews.com, Предраг Васиљевић