АТЕНТАТ КОЈИ ЈЕ ЗАУВЕК ПРОМЕНИО ЛИЦЕ СРБИЈЕ: Невероватна прича саучесника Гаврила Принципа

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Wikipedia / јавно власништво

Тог 28. јуна 1914. године догодио се атентат који је заувек променио лице Европе – припадник Младе Босне, Гаврило Принцип у Сарајеву је убио надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију. Месец дана касније почео је највећи војни сукоб који је историја до тада видела после кога свет више није био исти.

Атентат на надвојводу често се поистовећује само са Гаврилом Принципом, човеком који је тог судбоносног дана пуцао.

Ипак, овај, тада малолетни младић, у свом науму није био сам.

У самом атентату учествовало је седам особа. Они су били распоређени по маршрути од поља, где су се одржавали маневри, до Градске већнице у Сарајеву.

Након атентата, Гаврило Принцип и остали атентатори, као и бројне особе које је Аустроугарска полиција идентификовала као сараднике, били су ухапшени и осуђени у моменту када је оружје већ увелико звецкало Европом, а свет хрлио у сукоб незапамћених размера.

Петорици завереника изречена је смртна казна, док су тројица (укључујући и Гаврила Принципа) с обзиром на то да су по Аустроугарском закону били малолетни, добили максималну казну од 20 година затвора. Судбина једног од њих нарочито је интересантна.

Од атентатора до министра

Васу Чубриловићу у Сарајеву је суђено заједно са браћом Вељком и Бранком.

Учитељ Вељко Чубриловић осуђен је на смрт. Васу је младост спасла смртне казне.

Он је 1914. имао само 17 година и осуђен је на 16 година најстрожег затвора. Казну је издржавао у Сарајеву. После Првог светског рата и распада Аустроугарске монархије, крајем 1918. Чубриловић је ослобођен.

Накнадно је завршио гимназију, а затим и Филозофски факултет и постао професор историје. Докторирао је 1929. године историју на Београдском универзитету, на тему „Босански устанак од 1875—1878“.

Године 1939. је примљен за ванредног професора на Филозофском факултету у Београду. Учесник у стварању историје, Чубриловић је завршио као њен хроничар.

За време Другог светског рата, Васо је поново ухапшен. Ширио је антинемачку пропаганду и одбио да прихвати место на Београдском универзитету за време окупације. Био је у логору на Бањици све до краја 1943 године када је пуштен.

После рата, Васо Чубриловић посветио се политичкој каријери. Био је министар пољопривреде, касније и шумарства и редован члан САНУ.

Био је добитник Октобарске и Седмојулске награде, као и носилац ордена југословенске звезде са лентом.

Доживео је дубоку старост – умро је у Београду 1990. године као последњи живи учесник сарајевског атентата, преноси Б92.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.