Захар Прилепин: СЕТИЛО СЕ ЈЕЗИКА, КОПИЛЕ

(Захар Прилепин) Фото: Sputnik/ Владимир Астапкович

Зеленски у свом ноћном обраћању говори руски.

Да би га овде разумели.

Он то говори да би посејао међунационални раздор унутар Русије, уверавајући да је Путин током мобилизације одлучио да истреби све националне мањине.

Ствар није у томе што он лаже (а лаже као што дише). Ствар је у најлуђем апсурду онога што се дешава.

Обраћа нам се председник државе у којој је све живо украјинизовано, сви мали народи!

Тамо где Хуцули нису Хуцули, и Русини нису Русини, и Мађари нису Мађари, а тамо још живе Бојци, Лемци, Буковинци, Подољани, Бугари, Румуни, Пољаци, Белоруси у огромном броју – и сад су сви они хохоли, хохљатина!

Офарбани, намазани истом бојом, стрпани у једну знојаву мајицу, као у торбу у којој ће да их удаве за велику украјинску независност.

У Украјини се ругају Мађарима, годинама настојећи да их коначно украјинизују, у Кијеву се све пољске школе могу набројати на прсте једне руке, у Украјини се Бугари кувају у истој супи као и сви остали: свакоме у душу усаде трозубац и чекају кад ће му зуби из ушију израсти. Тек тада представник националне мањине има право да се сматра нормалним човеком.

У Украјини су, због монструозне лоботомије, Руси (милиони руских људи!) били приморани, научени да гину за илузорну квазиукрајинску, зависну, наказну идеју „Украјине“, објављујући им да су они сад „Украјинци“.

Одузели им род, опљачкали их за хиљаду година, пљунули им у душу – и одвукли их на клање. Иванов са родом из срца ишчупаним, са испијеном крвљу.

На сваком списку убијених Украјинаца половина великоруских презимена, и много румунских, мађарских, грчких…

Јесу ли они погинули за своје интересе?

Ђаво зна зна за шта су погинули!

За амерички протекторат над бандеровским хомункулусом, који се припио уз територију коју контролише тип који нема никакве везе ни са Малорусима, ни са запорошким козацима, ни са Тавричанима, ни са Пољацима, ни са Хуцулима, ни са Подољани. Оно је пролазило мимо – и успут научило украјинску мову, да би све њих одједном опљачкало.

И опљачкало је!

И сад тај нечувени лупеж има довољно савести да се обрати мултинационалној, мултиконфесионалној земљи – Русији! – где националне аутономије имају огромне преференције – да нешто на руском (сетило се језика, копиле) мрмља о слободи.

Кумик, Татарин, Авар, Калмик – ма свако од вас који живите у Русији – да си Украјинац, ти би имао једно име. Ти би био колективни Микола са трозупцем у глави. И овом кашом, коју просипа особа која не познаје ни Мухамеда, ни Христа, ни Буду.

Вечерње обраћање Зеленског – председник тоталне унификације, председник срамне простоте обраћа се земљи цветајуће сложености.

Он је лажов, бесрамне су његове очи.

Шејтан, како га зову, сасвим оправдано.

Баш тако.

Он краде имена.

Руси имена враћају.

 

(Превео Ж. Никчевић)

?>