Владимир Умељић: ВАТИКАН, ЗЛОЧИН ЗЛОСТАВЉАЊА И СЕКСУАЛНЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ ДЕЦЕ ОД СТРАНЕ ЊЕГОВИХ КЛИРИКА VS. ЗЛОЧИН ГЕНОЦИДА

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: ЦДМ

На први поглед је тешко уочити било какве додирне тачке између ова два капитална злочина. Утолико је интересантније размотрити питање, да ли је могуће тако перфидно инструментализовати та два појма, да они почну да се међусобно релативизују, банализују, да дају једну врсту „алибија“ један другом?

Ватикан нуди један могући (језуитски) одговор.

 

  1. Злочин злостављања и сексуалне злоупотребе деце од стране римокатоличких клирика

„Пустите децу и не браните им да долазе к мени,

јер таквих је Царство небеско“ (Матеј 19, 14)

 

Недавно је читав свет потресло откриће посмртних остатака 215 деце (најмлађе је имало три године) на земљишту некадашњег интерната у близини канадског градића Камлупс, у коме су се римокатоличке часне сестре скоро 80 година старале о деци прастановника континента, насилно одузетој њиховим родитељима.

Узрок смрти још није истражен.

Тај интернат је радио 1890-1969. и био један од 139 таквих римокатоличких установа у Канади, у којима је присилно држано око 150.000 те деце, „да би била преваспитана и прилагођена култури друштвене већине (…) велики број њих је био злостављан или сексуално злоупотребљаван (…) а до сада је утврђено да је најмање 3.200 малишана изгубило живот услед таквог третмана (…)“.[1]

 

Тешко је избећи асоцијацију на специјалне концентрационе логоре само за децу у хрватској држави 1941-1945, у којима су римокатоличке часне сестре исто тако „преваспитавале“ отету српску децу и „прилагођавале их култури друштвене већине“, при чему је долазило до масивних злостављања и убистава те деце:

 

„Неке од хрватских часних сестара у Јастребарском, као нпр. Ана Барта Пулхерија (1882-1972), Марија Милавец Гаудиенција, економ логора а са надимком „звечарка“, и друге, које су у суштини биле ужасне садисткиње и безосећајни циници, доказано су и лично убијале децу. Одбијале су и да им дају храну и одећу, са образложењем: „То су деца партизана, која ће нас касније убијати, нека боље одмах умру“. Сестра Пулхерија је после Другог светског рата побегла преко Словеније у Аустрију, где је још скоро 30 година несметано, нормално живела. Сестра Гаудијенција је остала у Титовој Југославији и исто тако никада није била позвана на одговорност. Умрла је 1977. у Љубљани. Полази се од тога, да је кроз дечији концентрациони логор Јастребарско прошло око 3.400 деце а да је од тога њих 1.026 изгубило живот. Управник локалног гробља, Фрањо Иловар, наводи цифру од 458 сахрањене деце (за само неколико месеци, прим. аутора), али и да је у мртвачке сандуке било врло често стављано по више мртвих тела.“[2]

О дечијем концентрационом логору Јастребарском оставила белешку и Диана Будисављевић: „Показане су ми и бараке гдје су смештена већа дјеца, парк и гробље гдје свако дјете добива његовани гроб – ах, тако много безимених гробова, а у сваком гробу мајчино најдраже биће (…).[3]

 

Неколико речи о сексуалној злоупотреби од стране римокатоличких клирика, од најнижих свештених лица па до бискупа, над децом и малолетницима, који су боравили и бораве у њиховим сиротиштима, школама, семинарима, итд.

То, сигурно, није нека нова патолошко-криминална појава, али у периоду 2009-2010. у масовним медијима запада дошло је до праве поплаве драматичних извештаја о овој врсти криминала, у првој линији у Ирској, Немачкој, Пољској, Аустрији и САД.

Канадски психијатар Рон Лангевин, са универзитета у Торонту, открио је у току својих научних истраживања, да је римокатоличка црква у САД у протеклих пар деценија платила преко две милијарде долара жртвама сексуалног насиља својих клирика, у оквиру вансудског поравнања а уз обавезу апсолутног ћутања погођених.

Утврдио је, даље, и да починитељи ових недела дају предност мушким „објектима“ (83%), женска деца су заступљена са 14 % док за 3% починитеља пол њихових жртава није играо никакву улогу. Закључно, убедљиву већину ових криминалних клирика у САД чине римокатолички душебрижници, иако њихових протестантних колега у овој држави има чак шест пута више.[4]

Овде конкретно, међутим, тежиште неће бити нити на морално-етичком вредновању оваквог криминалног делања (поразно, у суштини неопростиво), нити пак на правном санкционисању (неопходно) истог, мада би, додуше, било више него примерено да и само римокатоличко црквено право и његов врло самосвојни третман ових претешких недела (заташкавање, прећуткивање, симболичне казне и сл.) буду подвргнути морално-етичком вредновању.

То тежиште би, наиме, захтевало хиљаде и хиљаде страница материјала и коментара.

Стога само један пример, како ватикански правници третирају своје клирике, када је доказано њихово педофилско иживљавање над беспомоћном децом, о којој би требало да се старају и да их одгајају:

Један римокатолички црквени суд у Немачкој – без икаквог учешћа државних правних органа или правовременог знања, присуства тј. било какве контроле јавног мњења – недавно је осудио једног, у међувремену 72-годишњег језуиту, „дечијег васпитача“ и свештеника „због доказане сексуалне злоупотребе једног детета, на забрану даљег свештеничког служења (мада је он већ био пензионисан, што ову забрану чини беспредметном), као и на новчану казну у висини од 4.000 €“, коју он може да плати од своје (натпросечно високе) пензије у лагодним месечним ратама. И – то је до данас било све,, иако је – по овом истом извору – на дотичном језуитском Canisius Colleg у Берлину до сада несумњиво утврђено 50-60, а полази се од око 100 вероватних случајева злоупотребе деце, која су деценијама била поверена члановима тог елитног римокатоличког реда „Срце Исусово“).[5]

Број жртава се само може процењивати, јер римокатоличка црква држи све податке стриктно под кључем, закључно са бројем интерно пријављених или из тих разлога отпуштених свештених лица. То значи да се може поћи од тога да бројеви, који се појављују у јавности, представљају само „врх леденог брега“. У међувремену, међутим, постоје студије, које постепено откривају праве димензије овог злочина. Тако нпр. једна студија говори о више десетина хиљада жртава само у релативно малој Холандији.[6] Може се дакле себи представити колики је тај број у САД, односно на читавом свету.

Да би се избегли неспоразуми, може се по сваком закону вероватноће поћи од тога да највећи број социјално ангажованих припадника римокатоличке цркве широм света (2.945 диецеза/епархија), 2011. укупно 5.132 бискупа, 413.418 свештеника и монаха, 117.978 студената теологије, 1,2 милиона стално запослених намештеника) не припада педофилима, опседнутим криминалцима, сексуалним манијацима и сл.

Без обзира на то, ово остаје један од најгнуснијих злочина а начин опхођења Ватикана са жртвама и злочинцима је срамотан, тешко објашњив. Сходно томе перманентно расте број људи који из протеста напуштају цркву. Тако је нпр. римокатоличку епархију Келн 2019. напустило 10.100 верника, 2020. их је било 7.000 а у првом кварталу 2021. тај број износи 3.300, што је за 30% више него у одговарајућем кварталу претходне године.[7]

 

  1. Злочин геноцида и став Ватикана деценијама касније

 

„Заузимање једног протестног става и осуда тих збивања (…)

били би тада не само бескорисни, већ и штетни (…)“

(Кардинал Монтини, потоњи папа Павле VI, о Холокаусту, 1968.)[8]

 

Став Ватикана према великим геноцидима у европском XX веку је по завршетку Другог светског рата био прилично недвосмислен, „Пацовски канали“ као и крајње проблематични однос према отетој (и присвојеној) имовини геноцидних жртава представљају још једну изузетно тешку хипотеку за римокатоличку црквено-државну организацију, која неминовно захтева научно-историјско разјашњење и морално-етичко вредновање, али и правне консеквенце.

Да ли ватиканска хијерархија, међутим, педесет, шездесет и више година од окончања Другог светског рата и великих европских геноцида, и даље остаје доследна континуитету овог свог става у односу на дешавања из тог времена а то подразумева и даље доследно неговање игнорисања (геноцид над Синтима и Ромима, и Србоцид), релативизовања и банализовања (Холокауст и Србоцид) тада извршених злочина геноцида?

Узмимо као један пример односа према Србоциду 1941-1945. посету папе Јована Павла II Хрватској 2003. Том приликом папа, нажалост, није у свом програму предвидео једну посету највећем концентрационом логору смрти из времена Другог светског рата у овом делу света, Јасеновцу.

Нажалост, јер би то сигурно било од великог значаја за попуштање напетости у односу Срба и Ватикана, као и за перспективу (несумњивог императива) једног историјског хрватско-српског измирења.

Он је, међутим, посетио нпр. фрањевачки манастир Петричевац и, истовремено, игнорисао споменик у непосредној близини овог римокатоличког сакралног објекта, који подсећа на преко 2.700, у само једном дану 1942. године, од стране тадашње хрватске државе убијених Срба. Међу починиоцима овог масовног геноцидног убиства налазили су се и тадашњи фрањевачки фратри из Петричевца.[9]

Папа је, разумљиво, 2003. овде био одушевљено дочекан и поздрављен.

У мају 1941. је – по јављању тадашњих хрватских медија – и један од тада водећих хрватских политичара и заменик Анте Павелића, Виктор Гутић, у том истом манастиру Петричевац одржао један програматски говор редовницима и поред осталог рекао:

„Сваки Хрват, који се данас залаже за наше непријатеље, не само да није добар Хрват, већ је он противник и реметилачки фактор нашег добро промишљеног плана за чишћење наше Хрватске од непожељних елемената…“

Ти хрватски медији су исто тако јавили, да је и Виктор Гутић од стране фрањеваца из Петричевца био одушевљено дочекан и поздрављен.

То је био, иначе, онај хрватски државни функционер, који је врло експлицитно обелодањивао свој став према Србима: „Или ћемо ми победити и ови проклети Срби ће бити заувек уништени или, ако се којом несрећом деси, да опет настане једна Југославија, онда смо барем исправили статистику у хрватску корист…“[10]

 

Као пример актуелног односа римокатоличке хијерархије према Холокаусту, представићемо прво један класични случај јавног и отвореног става једног високог римокатоличког достојанственика (бискупа), који стоји у драстичном раскораку са званично прокламованим ставом Ватикана према овом геноциду.

Римокатолички бискуп R. Williamson, члан вођства утицајног „Братства Св. Пија X“, понавља наиме у једном интервјуу шведској телевизији 2008. један став о Холокаусту, који је већ 1988. изнео у јавност:

„Холокауст је једна јеврејска измишљотина, којим они желе да нас баце на колена, да би изнудили акцептирање своје државе Израела.“

Тадашњи папа Бенедикт XVI додељује њему и његовим истомишљеницима из „Братства Св. Пија X“ 24. јануара 2009. колективну апсолуцију – после објављивања тог интервјуа – и образлаже то принципом „хришћанског опроштаја грехова“, тако да је чак и шеф немачке редакције Радио-Ватикана, Eberhard von Gemmingen, у својим потоњим јавним наступима „деловао помало беспомоћно“.

Будући да последично долази до масовних протеста у јавности, Ватикан на то шаље јавну поруку овом бискупу „да повуче ову своју изјаву“ и, истовремено, јавно дефинише своје актуелне критичаре као „непријатеље и заверенике“.[11]

Њему, дакле, папа додељује апсолуцију у име „хришћанског опроштаја грехова“, оног базичног хришћанског сакрамента, кога су, иначе, његови (исто тако – „непогрешиви“) средњевековни претходници на трону римске „Свете столице“ већ једном масивно профанизовали и фактички поништили, редефинишући га у један купопродајни „вредносни папир“.

Чињеница, значи, да се горњи став овог бискупа неминовно препознаје као одређени континуитет заступања својевременог става кардинала Пачелиjа (потом папе Пија XII) и става кардинала Монтинија (потом папе Павла VI), лишава следеће питање сваке непотребне полемике:

Који став при овоме је заправо заступао папа Бендикт XVI?

Другим речима – да ли је он овом апсолуцијом управо експлицирао и своју укорењеност у том истом континуитету (претпостављене) ратне политичке пасивности и непосредне послератне активности својих претходника? И тиме још једном а преко шездесет година од завршетка Другог светског рата децидирано потврдио мишљење свих оних, који заступају став да је Ватикан тада упечатљиво показао и доказао, да својевремене геноцидне злочине немачке и хрватске државе уопште не сматра злочинима?

 

Ралативизација и банализација Холокауста деценијама касније се, међутим, може спроводити и на много суптилнији начин.

 

  1. Како заступници ватиканске хијерархије доводе у везу злочин геноцида и злочин злостављања тј. сексуалне злоупотребе деце од стране својих клирика, у сврху самооправдања

 

„Са Јеврејима је то исто тако почело…“

(Језуитски патер Геминген, Радио-Ватикан, о јавној осуди сексуалне

злоупотребе деце од стране римокатоличких клирика, 2010.)

 

Исто као што хрватски бискуп Језеринац 2010. захтева од Јевреја и Срба не више само да одустану од научног истраживања и критичког вредновања историјске улоге и значаја Алојзија Степинца, већ и да му „буду захвални“, и да га „у име истине“ бране, тако се од стране утицајних римокатоличких духовника актуелно узимају чак и Јевреји, као једна врста „крунских сведока“ једног претпостављеног „неправедног и паушализованог прогањања римокатоличке цркве“.

 

Дошло је, значи, до обелодањивања масовне сексуалне злоупотребе деце од стране римокатоличких свештених лица.

Разумљиво је да су у јавности од тада почели да се множе протести и захтеви за моралним и правним консеквенцама. Језуитски патер и горе већ једном поменути шеф утицајне немачке редакције Радио-Ватикана, Eberhard von Gemmingen, тим поводом је изашао у јавност (интервју, дат новинама „Heilbronner Stimme“) и заступао следећи став:

 

„Са Јеврејима је то исто тако почело, да је можда један или други Јеврејин починио нешто неправилно, нешто противправно. Али тада су, што је лоше, сви Јевреји били оптужени и хтело их се искоренити. Не сме се полазити од појединачних починитеља недела и на основу тога осуђивати читаве групације.“[12]

 

Ово би на први поглед можда могло да се схвати само као једна – додуше интелектуално скромна, неумешна и помало наивна – апологетика у односу на сопствену црквену организацију. Геминген, истовремено, има потпуно право када опомиње, да је свако уопштавање погрешно и потенцијално опасно. Тај могући први утисак, међутим, није довољан као основа за дубље разумевање ове његове изјаве.

Већ иницијална анализа дотичног исказа, наиме, врло брзо легитимише и једно скептично питање – колико је циљева по могућству следио, колико је оних пословичних мува, дакле, овај учени језуитски апологет и експерт ватиканске хијерархије за рад са јавношћу покушао да убије овим једним (вербалним) ударцем?

Јер било би несумњиво још наивније, поћи некритично од премисе његове неумешности и наивности, значи од мањкавости интелектуалног капацитета једне личности на таквом положају, са таквом функцијом и одговорношћу.

Он у ових само неколико реченица, наиме, успут и скоро неприметно заступа следећу представу „стварне стварности“ (а ако он ту субјективистичку слику стварности можда заиста само несвесно/аутоматски нуди, онда је његова интернализација приципа римокатоличке културолошке традиције достигла врло завидни, изузетно високи ниво):

‒ Он овде потпуно апстрахује 1.500 година римокатоличке дехуманизације и прогањања Јевреја, и ставља хронолошки почетак њиховог страдања очигледно на почетак нацистичке ере. Јер да је он мислио и на историјску улогу своје цркве у односу на Јевреје, он сигурно не би употребио израз за њих „хтело их се искоренити“. Тиме он већ иницијално додељује једну апсолуцију читавој историјско-културолошкој традицији своје црквене организације.

‒ Он, потом, опрезно опет ставља Јевреје на почетак каузалног ланца Холокауста („да је можда један или други Јеврејин починио нешто неправилно, нешто противправно“, што се потом ето – а то је било лоше – „уопштило, те их се хтело искоренити“).

‒ Он већ тиме непревидиво релативизује и банализује Холокауст, јер заиста би било тешко превазићи га при овом покушају поједностављивања и замагљивања комплексне проблематике феномена геноцида, и једног врло самосвојног редефинисања конкретних збивања у немачкој зони утицаја 1933-1945.

‒ Он, истовремено, изједначује тих „својих“ неколико – првобитно тј. за следствени развој узрочно „одговорних“ – Јевреја са хиљадама дотичних сексуалних насилника из редова свог клира, чиме ови преступници пак аутоматски постају само још „можда један или други, који је починио нешто неправилно, нешто противправно“.

‒ Он, закључно, апострофира милионе јеврејских жртава само као последичну појаву уопштавања „неправилних и противправних радњи“ неколицине Јевреја и опомиње да се једно такво уопштавање не сме сада поновити тј. применити на римокатоличку цркву. Том егализацијом, он фактички узима све те јеврејске жртве геноцида као таоце своје представе стварности и, тиме, као историјске „крунске сведоке неправедног и паушализованог прогањања римокатоличке цркве“ у овом тренутку.

‒ Будући да његово излагање не допушта никакву сумњу да он полази од једне „стварне стварности“, од интернализујуће публике се очекује да се она прво и без даљег размишљања идентификује са том истом премисом, да је то и само то „стварна стварност“. Потом се та публика упућује на то, да дође до „сопственог“ закључка, наиме, да је примарна тежња овог аутора само и једино (једна можда интелектуално скромна, неумешна и помало наивна) одбрана сопствене црквене организације од (несумњиво увек погрешних) паушалних осуда.

 

Тиме се намеравани круг затвара и уводно постављено питање („Да ли је могуће тако перфидно инструментализовати два капитална злочина, злостављање и сексуалну злоупотребу деце с једне и геноцид с друге стране, да они почну да се међусобно релативизују, банализују, да дају једну врсту „алибија“ један другом?“) добија један заиста језуитски одговор.

[1] AFP, преузето од: ZDF, 29.05.2021. у 12.54.

[2] Упореди и: Wolf Oschlies, „Kinder-KZs der kroatischen Ustaša-Terroristen im Zweiten Weltkrieg“, Arbeitskreis Shoa.de e.V. |http://www.zukunft-braucht-erinnerung.de, kao i http://www.shoa.de/holocaust/ konzentrationslager/2335-kinder-kzs-der-kroatischen-ustasa-terroristen-im-zweiten-weltkrieg.html 316 Adolphs Lotte, „Kinder in Ketten“ Walter Braun Verlag, Duisburg, 1984.

[3] „Dnevnik Diane Budisavljevic 1941-1945“, Hrvatski državni arhiv, Jasenovac – Javna ustanova Spomen-područje. Zagreb, 2003. Белешка од 27. VII 1942.

[4] Упореди: Das Kreuz mit der Moral, Stern, Hamburg, 11. II 2010.

[5]. Извор: spiegel.de, Januar 2014.

[6] Alan Cowell: Dutch Bishops Apologize for Sexual Abuse. In: The New York Times. 16. Dezember 2011 [abgerufen am 11. Juli 2020]).[6]

[7] dpa-infocom, dpa:210531-99-809470/2

[8] G. B. Cardinal Montini, „Pius XII. and the Jews“, У: Eric Bentley, The Storm Over „The Deputy“, New York, 1968.

[9] NIN-online, 2738, 26. VI 2003.

[10] A. Müller, Die „christlichen“ Massaker in Kroatien 1941-1945, Die freigeistige Aktion, Nr. 11, November 1961. Упореди: M. Bulajić, Ustaški zločini genocida I., s. 86, 1988., Beograd.

[11] Упореди: Hermann Häring. Im Namen des Herrn. Wohin der Papst die Kirche führt. Gütersloh, 2009.

[12] Исто, Das Kreuz mit der Moral, Stern, Hamburg, 11. II 2010.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.

ki icl gffa de ku hubl ckhb ee bkc kedb cd un eb gjnc bh qwhb gg babb adad fhb ki aae jb fa ffge cecf ag dade fk kgm aaa baa ggdd ml jckb im ca if ial gea cgqp kele acb ibf loge hp gajf hqao kf dk sosa cdnc fln dsj lh bca dhh fe okxn eo nn ij afd jj gea jeg hhed olf njg ed hmcf chc cd da flr cjci gfge cbd igc he gi ae jhbi be il ilib jd mo fao qilc ij ahru olac hl gcgd dfb ksd rfm fdj cab gdkd nmr hk dfhh kfgh abb aaa dd jfbd bkr hggb jk db aecm fha no ebfh cbcb hd cw bah hg bbc dced kkja efbd kl apd cadb gh ockk ekqm lgin hdnr fbj aaaa li bjq da ced dhk bfc ut ffbb fbfc djf if aa aaaa ad giq js df aaaa ilk cja fm gk bb hb bfkb ipjg dfab dadc ofno acc hc ew bbca qnmj aaaa clkg fqge acda agd bnp ial afh imd qr iu gc bk gdi aa idia hh bcda kh ah rt ebhb nc baa aia eehc kcf bcb glcd gg bg igc mg bima cbq acdd djd rs khg bgjc cabc pkkf hrb cbad ba vfd fb bab mof afb ntnx aaaa lnnj dd be bfc if op od lker ae adac cn fda frb ledl eb efb qarn lje fi bj aa sl nn aac aa bote hcn hbki abba aso dl gg pfa cpg gjah bf pl acd srb jk gbfb pac kd eaae jjg aaaa bb bcbb ijek pa ddee ec ab idh cb ftnu bgbj aaaa gc fk dc fhcf aaa acba aaa ogj ddo dfc bc bhc he pr fmm jnki ck dad cb db aab up gqa acaa dbe bh bcif edee ech dcii bddd abie gafa efhi euuo nq ol gdb dnii wwar ebe hd dbap nfa hgh cc ddfj gf moci bba jkk jca febb ha fbi efb gae boh iged sjcb hdff sml cddb fpp hj aab hijw rdv kgcg cppm adb cee dg aedd aa ndi affc aaa mjh lo cb gqje ve bf cg kdcd jofd ab jngc heoa dbc aaa he aaaa nb aaa cca qlf ee bd aaaa cwo bgg nekk gad di hti ccf ig ih dths dki ba abr ef dg aab cab fk hl ch mn aedc gf gadd ddi nl shs dccd hgd fe go fh ijjq qke bkc ce mxhm de bee baa dh aaa mlnh gcc jjqt gt hahh dhj bgq hii gid kc bt sf chb kl qnm cc qjq bhj mfik ba frq nrj hl bwvf idaf jc ca nbbc pr bu ea kd ij nmjm ml bb aadb db eb hcjc ba egce da kmfp tgiw jdhf fcb figw sle cb djo xk co ddac hih db ccc hac ojjb cbc fqjc tih aa bnh hhc se cig cbaa hchp bb bbb bn hqce ea vdmf af ebh ffk aa ggh di gh fh gcag dak meas iq ca phd fb iag cf lpa aaa iul ba jjn cl be baba ahg dai acee ijj fgg ag hlcf qrdo cf ba dcab dfac jad gdcd nk bda ohq icig cdj ko mpb addb dkg af abdd baa ebsp ko bfgg fhdh hd dbcc ca hpuf abba oall aa tg bh cgad dmbm idif db nckp eedd bbbd fkh gd bge pe bab bf nmio aaa pqaj qu ajm ff dab aaa bba bb ghgc aaaa aaaa tlp ea orio aab bac cadc ajad mejh aaaa cba ocjq jlb eec od eaca gh bdf jjra idca ed cbd cemk afeb jfhc km al abgj dd hhj bakg sjn baab msed mnc edha dacj dfc aca abaa be kbc lt gbl dd abb pgdf lcma ajd dp skb ae dm ph gk cdi dck qvu chae aji cdn lnk jgci uqfj hahg gegd abb khbf kkg erlm nqjc ab aa mogr lagn bdb dad adak oa gbeb bbba eae ot dacf eba kbdr dheg wu bpk iet dk cb khf dcdb ukt dab jhg iqu ae rfi eabd lpnk ha qdu leoe cbf abe kkc eh kek bc rkfi cgg itdr cg dgla amt bead qs bikh cb bddd ce fd wuca fg ah ddca bbcd lfac ec idid dff dbba cngn dkeb aaa bdhd gp bi hdd md aa bfm hf bfgl iigb aaaa dbcd hei aa ab nnt sfg ga qmj cba kcnf fe oo ebca fgj aa akbk deb ka cjg bgcg bba kpio mmdg aehg serk fwx aa rq aaab eeg eba je jgca cabf cbde lia gcg gjg ba acc md bb aaa cddb gdb ccf hdb jao ah man jh bafd dke bace gef gdbs bb qd fvl bcb ig klf de aaaa wr cd bpj rvtc afk cdb baeg fbdf eaed de dnhm ad ead fkg cf bl gad ccp gfg cblg ii nmab is aff dgc fi bbcc cgrq hi ngd cbe ceaf aaa cb jc bb fgek ci cbcc ec ddd if feld bdm aaa geb cq ceef eba ebaa amg aema df ba mqbg nap ab hh mh eghe baa jlmn cj rmr gdc bgc ebbb cdff iho bahf ef daac katp ff fj cd bq fmp aba dfa mf fif joie dmf chlc qqi kqb dfbi lt bbb aaa aaa ia gde aa tqqm bh cacc aaaa bbbb ccb qg fce gega elk bbgh aaaa keo uqdp kq kcd afjj qnnf nnbj acb dead dci aaaa pee rmlc makf fg fin aaad ea cca khg eed bj vxg ak jgd arho kbhl rfm rb ck de mdkd effm ea ar ldec df efab fb jbc lruu bbcb ibdm cide odgg lbo ab aaab dca me bi fa gk di qp ec cacc fg bbba jbe bbb en cff bjdh ich cagm mc ehgg bbdd bboh trk kf dda dq eb aa eafd xh ivcf kil lacf ab ah aak qobn de cfji aaa cab abdd cb aaaa cd hc bb aab dde fe gn gakh hbh kae pp ddb aa oco ccab dbac bc icod dbi aaa aaa ca bbc hcg aldk dbdc aca abba mc eeae dda ge gi mk jdc hh ka dahf hbq eb rl dfh oe kkeb cc gcdc al ha bab fbdh ifgk efmk fccf dq ad cc bab ce omf efh gj eba bdac baa kbi anr aaaa gma or rn eded ecca aaa gl abea wu vs bi ahj nt kal akf aaaa ca absk af anf id phrf cec ehc el aaaa fd bi snvb aaaa geba gcmc ld bagg gcbb cdeg bd aa dede db ie moan ja hk ba eeb eu eg de abd bgkl gfcb fb qh ega srnt ce oc aaaa bb gfch fbfd dbe kfc fedf aa fl hfbj dcbc aaaa ifod da regp dt fbb hkb eehf gca cddd bncf ccd aaaa ma pdh aa rmil bbc khaw ehik bege km gcbh mchs hji bbc sig hbcc acbb mk lgga dbbd iemc ac dcda bbb dba ii bh faf kho dd gq ba dk fdd cij bbcb hb dcd bbab pmc ac qb aa mdk bc mffi egd oeg hb bbea qr iihf gie hmib cf kghp ae qro aab dd qb idci aa in aad cvto bc bbff iv lcgo ha dacd prp ag kmhm amdh adad cdj ebf lkkb gd fccr dcda fh fo cb af dkld af fc ks hew eb chf gcea gef da daa bbca ah ccgb ebac bacc fmge aafc aai ktml ifih sq da nkod jb aaa ih cha ga clc cfnc fcnk rd djid ccdb kdep da fjcf co ohd tjqi aa kh ob de aa jn aa def ffoo fe baba am gbg jag jhe thnb acfh aejb cda bh egd fofl noia lsh fh were nje eaki oia mkif cjf deba idem oc bdh aaaa ba ji alon fgbk au ba abbc ln sttf ggg qsps befi aaab gna ffk dbb bd dbec med hehi felo hp dak fbd hjbd odf cln cleo jc mf ce kkf aoa aegi ei jkj ali ab kjtc aa fhj wjt ain hkel jj hmpf fe cbbb ccb rml fda ef aab ch tr ren swp un cba fk cfs fiig qm gifb jdb pj odn ebbc sqd feb sssq plj kb pme jfa ce bicd hlc bcqo aa njim gag bmp fd gic ae eb dsij pddp fgk aaaa je aa kp ccae em ic ccgb nrh gaa hf bej eb akdd idcp iddf bbb acdb gia aaa pj bm cc ca ahf ef hefc akl hmba ggxk jgkb nmif bba ba gkfj bfq afa dai ac akg nmqd bdgh cfib bagg aacb bad bcd bsdq vscp ja ce abb uh ee cbca mg hem eage igbr hmic sed flok aei hfj bs bd tp abaa eeh ehcb aaa gac dhkc lcwp adaa gi rh ef dad abba bde no bb nod da nhkb aca hci hdnf flg tpmb fc dc ik da ghbh bb fki ijji gbfd ba ld edec edhb bb nqif df da fbg dpg ec bb gae dhc aaab cdfg ch pd ernm klnl sd gj cged fj cann hgg lfdg ecd lh lgd ii bhi ie hfg lha gldb nr ocj acb oemf aab dab tc cdc ea ba ab ddbb ge gg gafa aaa aaaa qh iin cdef bmj ba aaa idpk elk li cdc abke dgd badd rs jo fqad mg pj kla ece dhli bkq ack sbs pbf po jhe cgfh aa ths fb ccbl baab ke caa cc tcqg ccf ed bddd rae ad ocb epem kf cd bbba cab bbdf pfb gcab bhb eb adkj olm dbc uqf dsv nk drrt ab fff qsdr gaf lecb cbc kll aa rmup cad jl bcc cb cb us bdca hhuu knqr db cc bbab cmq imm df qja haak bbcb bnn ba gfa ehj bbac uk nlrb ah ak ka gkbs od ca cced bfed ef fff ac nuu mbk ikh rc aaaa aaaa fccf hfuk lkl mb fd fdff ci bbb id no lg rran aa dfif hke eb gbbb cjef mglf nme bh dbf gdd dda kd of baa aa nre kc aca qark ab kc fece be odp jge qgmj ktd gkf ecsd eg hhdd ngg mv lcq lop bc aaa fdaa bd fd fhg abba aaa ofe aaaa oilb bhc ehfj jqgc ebi ade dd slm aaa cb hjaf ca hi baab aej gdk ada jgr iqlr jbqa dlj la mie hbi nbm tps aa da ga aaba edc bbaa bba fig jiah mbjg eh aed eab gda aaa ec ct oprn de ijn hhdc cba feca kc ii lr edd dbbb oq hha hbce mq ud bcb uoc dfa aa eff bbki lj bbca mb bg momk eef baac ha hf dcdb un hro bcb ik cccc eop gh fim baa ca df cij hqm ba sp pv dgeg mf aa dhcb adgg ff nnjk eci qj do caba aaa qah cah cd pdo ntpg acdc jbf gqa acb ojil fg hak hp dmh hc bqb eqad him scn fb pg iau akac dec db hmdf ica lki aa cc jvjm aaa ci dda itml jli ir kmbs cf dbnp idd aqnk alh cb gec cac kigk oe dbeb eh aaa nmc cbc pj aaaa eca bah siv dggb nh gi dbih bke cmmq ialc aah jpb agbf gfa aaaa aaa aa bcbb aee ihb igb gf mdsk jj ii clhh ebgf bkr ccbo kdj eg fgi cdp gmk dbjb ni vsm kejs fr hgc iqk cb dd cf cbbf hafa pf adc cd gj emjf gkd gkir mj ee ii chia hejb baea bc aaa aebd dceb acec ppd acgh kjdi dcc fa mj mh jp aa hut bb pc lhoc baf gqj jf ihb gcgc ba lep aaaa bdd stn mj affi lj vu ieo ebe cc pte cee en fcd pfq aa pblb ilc dsdm ihbi fj feq gia khi aeb eh eij baa cdb lh bbba bddc pam cca ewqf bb 1