Владимир Умељић: ДЕКЛАРАЦИЈА О СРБОЦИДУ ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ 1941-1945. И ЛОГОРУ СМРТИ ЈАСЕНОВАЦ

Јасеновац (Фото: Sputnik/Ненад Зорић)

У сенци Другог светског рата у Европи су извршена три велика геноцида. Најмасовнији је био Холокауст над Јеврејима, истовремено су се десили Порајмос (Самударипен) над Ромима и Србоцид хрватске државе 1941-1945.

Овај последњи се до данашњег дана од стране хрватске историографије, као и дела западних социјалних наука највише игнорише или оспорава и умањује, већ принципијелно политизује и у екстремном случају шта више пориче.

При свом учешћу у Холокаусту и у Порајмосу (Самударипену), тадашња хрватска држава је „само“ слепо и горљиво следила убилачком расизму геноцидног злочинца Адолфа Хитлера.

То несумњиво показују и хрватски „Расни закони“, које је тадашњи шеф хрватске државе Анте Павелић потписао већ 30. априла 1941. а који скоро потпуно преузимају текст одговарајућих нацистичких закона.

Србоцид, међутим, као аутохтони и специфични пројекат дотичног режима, био је у најмање исто толикој мери условљен и једним атавистичким схватањем и, може се рећи, первертирањем римокатоличке „светске мисије“, које је заступао један део хрватског римокатоличког клера.

Жртве су дакле биле масовно мучене и убијане, протериване и – насилно покатоличаване.

Дефинитивни број жртава није утврђен, примарни историјски извори дозвољавају процену од око 750.000 убијених, преко 100.000 протераних и око 240.000 насилно покатоличених Срба. Њима припадају стотине свештеника и епископи Српске православне цркве.

Логор смрти Јасеновац представља страшну парадигму Србоцида хрватске државе 1941-1945. Један хрватски историјски извор из 1942. указује на став и намере, односно на изузетно значајно место овог логора смрти у геноцидном плану тадашњег режима:

„Главни стан поглавника, Заповједништво усташке надзорне службе – Главно побочништво шаље 27. травња 1942. окружницу свим заповедницима у НДХ“, у којој констатује и обавештава да „Сабирни радни логор у Јасеновцу може примити неограничени број заточеника“.

Није заиста потребно много маште да би се схватио смисао овог саопштења, јер с обзиром да на земљиној кугли не постоји физички ограничени простор са неограниченим физичким капацитетом, то је само могло да подразумева перманентну, ефикасну и врло брзу флуктуацију затвореника.

Концентрациони логор Јасеновац се, значи, неуморно пунио и празнио а пражњење, као што свеукупност примарних историјских извора потврђује, значило је превасходно убијање заточених.

Заслужује да буде подвучено, да је од свих концентрационих логора у историји човечанства само Јасеновцу указана крајње сумњива част, да од стране својих оснивача и управљача буде проглашен местом „неограниченог (примерено је допунити – убилачког)  капацитета“.

То чињенично стање образложава захтев Симона Визентала:

„Злочини фашистичких усташа над Србима у по злу познатом логору Јасеновац се морају познавати, јер то су нагори злочини, заједно са онима, који су почињени над Јеврејима у Холокаусту.“ (The crimes of the fascist Ustashe against the Serbs in the notorious camp of Jasenovac must be known — crimes that are the worst ones along with those committed against the Jews in the Holocaust.”).

Придружујући се овом захтеву, ми апелујемо на светску јавност, на све научне, политичке и друге социјалне институције, као и на свест и савест појединаца, да препознају историјску истину, очекујући – а у складу са основним принципима просвећености и хуманизма, морала и етике, индивидуалне и социјалне одговорности – једно недвосмислено признање и осуду Србоцида хрватске државе 1941-1945, као што је то случај у односу на геноциде над Јеврејима, Ромима, Јерменима и другима.

 

  1. септембар 2022.

 

Потписи по редоследу стизања сагласности:

  1. Др Владимир Умељић, Немачка
  1. Проф. др Мило Ломпар, Србија
  1. Проф. др Василије Крестић, академик САНУ, Србија
  1. Проф. др Љиљана Чолић, Србија
  1. Др Санда Рашковић Ивић, Србија
  1. Протојереј др Борис Милинковић, Србија
  1. Јереј др Живко Илић, Србија
  1. Проф. др Србољуб Живановић, академик, Велика Британија
  1. Проф. др Алек Рачић, академик, Србија
  1. Катарина Костић, Канада
  1. Проф. др Зорица Бекер-Којић. Немачка
  1. Др Александар Милошевић, Србија
  1. Никола Јанић, Шведска
  1. Драган Јефтић, Немачка
  1. Др. Милица Митић, Немачка
  1. Нада Рат, Немачка

 

Можете потписати на: 

https://www.peticije.online/1941-1945