Владимир Корнилов: Током „контраофанзиве“ Кијев губи градове

Фото: Печат

Кијев ће пре средине јесени морати да предузме нешто што би Џо Бајден и његова странка својим бирачима могли да представе као потврду „делотворности“ војне помоћи Украјини

(РИА Новости, 28. 7. 2022)

Украјина ствара нову војну историју! Никада раније планирана војна операција није била тако широко најављивана, објављивана и јавно расправљана у свим детаљима чак и пре него што је почела. Од тренутка када је министар одбране Украјине Алексиј Резников са страница британског Тајмса отворено рекао да је војска добила наређење од председника Володимира Зеленског да почне напад на југ Украјине, буквално сви су писали и причали о будућности и контраофанзиви на Херсон.

Мислим да ако сада пробудите обичног Украјинца који живи у информационој куполи пропагандних ресурса Кијева, он неће оклевати да вам каже датуме и места предстојећих битака током „ослобођења“ Херсонске и Запорошке области. Прво је изузетно причљиви шеф украјинске обавештајне службе Кирил Буданов објавио целом свету да је планирано да контраофанзива почне у августу. А онда је пљуштало мноштво гласних изјава украјинских званичника и политичара да ће до септембра ова успешна (па, како другачије!) операција Оружаних снага Украјине бити завршена.

А најдаље је отишао бивши председник Украјине Петро Порошенко. У емисији уживо тачно је назначио датум до којег мора да се изведе ова „супертајна“ операција. „Морамо стићи тамо пре 11. септембра“, рекао је он. Истина, он је ову хитност везао не за годишњицу терористичког напада у Њујорку на куле близнакиње, већ за … један дан гласања у Русији.

Не, нису избори Сахалинске обласне думе или шефа Републике Бурјатије оно што узбуђује обореног сокола украјинске политике. Порошенко своје страхове правда плановима за одржавање референдума на ослобођеним територијама Украјине. „11. септембра покушаће да одрже псеудореферендуме попут кримског, којим ће онда окупиране територије припојити Русији, а онда нас напасти под изговором да бране руску територију. Немамо право дозволити да то ураде“, објашњава чоколадни олигарх.

Али Порошенко се није ограничио на објављивање датума. Изјављујући да „не открива тајне војне команде“, он је одмах, уживо, отворено изнео скоро све, говорећи како украјински милитанти планирају да покрену офанзиву на десној обали Дњепра до Херсона, и у исто време „пресећи земљани коридор у Запорошкој области. Слажем се – никада у светској историји није било отвореније војне операције. Изненађујуће је да Стаљину није пало на памет да целом свету саопшти где и како планира да опколи Немце код Стаљинграда, а Черчил није унапред саопштио датум и место искрцавања савезничких трупа на отварању другог фронта. Нису схватили улогу и значај PR-а, како то схватају садашњи украјински стратези.

Није изненађујуће што је наш најискуснији војни командант Јевгениј Поддубни, који је видео многе битке и војне походе, изразио сумњу у истинитост намера Оружаних снага Украјине. Конкретно, он је написао: „Кијевски режим и западни ментори толико гласно говоре о нападу на Херсон да видим одвраћање пажње за прикладнију мету. Нова реч у војној науци је промоција будућих операција.“

Када се анализирају изјаве украјинских пропагандиста и упоређују са стварношћу, заиста се намеће идеја да је контраофанзива на Херсон само покушај да се згусне „ратна магла“ како би се руска војска одвратила од главних задатака битке за Донбас. Уосталом, колико траје специјална операција толико слушамо о „преласку украјинске војске у контраофанзиву“. На пример, главнокомандујући Оружаних снага Украјине Валериј Залужни је још у мају пријавио свом америчком шефу, генералу Марку Милију, да су трупе под његовим надзором покренуле масиван контранапад у правцу Харкова и Изјума. Али некако су већ сви заборавили на резултате ове „бриљантне“ операције.

А да украјинска јавност нема памћење попут акваријумске рибе у вези са изјавама њихових гласноговорника, онда би се сетила да је „мачак Бајун“ украјинске пропаганде по имену Алексеј Арестович објавио да је почело „потпуно повлачење руских трупа из Херсона“ 5. априла ове године. Од тада је више пута понављао ову мантру. Тада би се и украјинска јавност сетила да Оружане снаге Украјине од почетка јуна наводно воде велики контранапад на Херсон. Штавише, украјинска војска је више пута извештавала о изузетном успеху овог дугогодишњег контранапада.

Не једном смо чули изјаве да су многи градови и села Херсонске области наводно већ „ослобођени од руских окупатора“. Истина, вечити проблем ових изјава су покушаји да се једно од ових насеља именује. Ево истог тог Арестовича, на пример, пре неки дан је покушао да одреди одређено место за још једну „бриљантну операцију деокупације Херсонске области“. Он је целом свету саопштио да су у рејону села Високопоље украјински војници направили „аналогије Иловајског котла, али за Русе”, наводно окружујући тамо више од хиљаду наших војника. Непун дан касније, Арестович је оповргао сопствену изјаву, неспретно објашњавајући: „Наши људи тамо нису баш успешни… Није све повољно за наше људе тамо“. Преведено, то значи да је украјинска војска претрпела озбиљан пораз код Високопоља у авантуристичком покушају да крене у напад. Отприлике тако се развијају све велике „контраофанзиве“ украјинске војске.
Зато се кијевски лидери, извештавајући о победама Оружаних снага Украјине и о броју „ослобођених насеља“, труде да не дају географска имена – иначе можете лако да проверите. Али у последње време су безобзирно почели да саопштавају статистику својих „победа“, не схватајући да би педантна анализа наведених цифара открила тужну слику за Кијев. На пример, 2. јула Зеленски је саопштио да су током борби Оружане снаге Украјине успеле да „ослободе 1.027 насеља, а још 2.610 је и даље под контролом непријатеља“. А од 26. јула, према украјинским извештајима, ове бројке већ изгледају овако: 1028 „ослобођених“ наспрам 2621 „окупираних“. Односно, чак и ако је веровати званичним подацима канцеларије Зеленског, током стално развијајуће „контраофанзиве“ украјинске војске, заузела је цело једно насеље (опет, име никоме није познато) и изгубила 11. Али да ли је неко у Украјини осрамоћен таквом статистиком „победа“! Главна ствар је веровати и не проверавати податке како се не би узнемирили.
Не, сам Зеленски и његов тим, наравно, нису толико одвојени од стварности да би веровали у победе Украјине. И очигледно, о томе отворено говоре својим прекоокеанским гостима. То је постало јасно из открића америчког конгресмена Мајкла Валца, којег је прошлог петка угостио шеф украјинског режима у оквиру делегације Представничког дома. А у понедељак је Валц, седећи у студију Фокс њуза, описао шта је чуо и видео у Кијеву: „Зеленски осећа да полако губи“. Толико о „великим победама Украјине“.
Да ли то значи да ће украјинска објављена контраофанзива поново бити ограничена на ТВ буку? Уопште није неопходно. Штавише, у сваком случају, Кијев ће пре средине јесени морати да предузме нешто што би Џо Бајден и његова странка могли да представе својим бирачима као потврду „делотворности“ војне помоћи Украјини – то је демократама заиста потребно током предизборне кампање 2022.
Бивши народни посланик Украјине Спиридон Килинкаров, на пример, не дели мишљење да су широке најаве о предстојећој операцији на југу само скретање пажње са главног фронта. Говорећи о контраофанзиви, рекао је: „То ће се неминовно десити, не сумњам… Имамо посла са глумцима, продуцентима, редитељима. И наравно, они ће покушати да направе неку представу од ове контра – офанзиве.“ Истина, он предвиђа да ће то бити темпирано да се поклопи са Даном независности Украјине 24. августа и повезује се са потребом да се Западу прикаже да колосална војна потрошња има смисла. Пораз украјинских оружаних снага у овој авантури покренуће озбиљно питање за Запад о потреби да се настави са пружањем помоћи режиму Зеленског или је пак дошло време за смену режима.

Сами западни аналитичари, док извјештавају о припремама Украјине за најављену контраофанзиву, изражавају опрезан скептицизам у погледу њених изгледа. И признају да ће губици међу војним лицима Оружаних снага Украјине бити огромни. Њујорк тајмс цитира бравурозну изјаву (наводно бившег) америчког маринца Мајкла Малдонада да ће „Херсон постати друга Фалуџа“. И то још једном потврђује да Американци Украјину сматрају још једним Ираком или Авганистаном, ништа више. С обзиром на то да је Фалуџа заузета по цену готово потпуног уништења града и масовних жртава међу цивилним становништвом, Вашингтон се неће противити тоталном уништењу Херсона.

Није изненађујуће што западна штампа већ директно признаје гранатирање мирних градова у Херсонској области од стране америчких вишецевних ракетних система ХИМАРС и чак се веома радује овој чињеници: кажу, то значи да се Украјина спрема за офанзиву. И није их брига колико ће цивила (још увек грађана Украјине) погинути ако Зеленски покуша да спроведе још један авантуристички сценарио како би задовољио Запад. Пошто смо одлучили да поновимо Фалуџу, то значи да уништење мора бити одговарајуће.

Наравно, сви ови планови су осуђени на пропаст, без обзира где Кијев на крају покуша да крене у напад. И не ради се само о супериорности руске војске у наоружању, искуству, знању и решености да испуни све задатке специјалне операције. Чињеница је да се тактика украјинске војске увек заснивала на коришћењу цивила као живог штита. Једино се тако боре, копају по стамбеним насељима и крију се иза леђа жена и деце. А офанзива ће захтевати да Оружане снаге Украјине изађу на отворено поље, где не можете повести цивиле са собом. Зато су, чак и понекад делујући у бројчаној надмоћи, ови ратници и даље губили офанзивне битке, као што је био случај пре неки дан у Високопољу. И никакви „Хајмари“ и „Бајрактари“ ово не могу да промене.

Опрема: Стање ствари

(Печат, 28. 7. 2022)

stanjestvari.com