ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: Васкрсење Христово и наша слобода

ИСКРА на Фејсбуку

ВАСКРСНУЋЕМО, ПОУЗДАНО 

Васкрсење Христово је доказ да ћемо и ми васкрснути.

Па како ћемо васкрснути? 

Као целовите личности: душа и тело… Преображени, у складу са делима и начином на који ћемо, на основу кретања своје воље, примити огањ Божије љубави. За неке ће огањ Божје љубави бити рај, јер у себи имају љубав према Богу и ближњем, а за друге ће бити пакао, јер су смрзнути од мржње. 

Запамтимо: човек није само бесмртна душа, него и тело. И тело васкрсава. 

Како ће то бити, казује нам Свети Макарије Велики.  „Питање: ‘О васкрсењу да ли ће сви удови бити васкрснути?’ Одговор: ‘Богу ништа није тешко. Као што је Бог узевши прах и земљу, саздао, рекло би се, у неку другу природу, несличну земљи (длаке, кожу, кости, жиле), и као што игла бачена у ватру мења боју и претвара се у ватру, док се природа гвожђа не уништава, већ остаје иста, тако ће и о васкрсењу сви удови бити васкрснути и, по писаноме, ни влас… неће пропасти (Лк. 21, 18) и све ће постати светлосно, све ће се утопити и променити се у светлост и у огањ, али неће нестати, нити ће постати огањ тако да више не буде претходне природе, као што тврде неки. Јер ће Петар остати Петар, и Павле Павле, и Филип Филип; сваки, испунивши се Духа, пребива у властитој својој природи и суштини’“ (преподобни Макарије Египатски, Беседа 15).

Ово знамо, а ипак се плашимо. 

Нарочито данас, кад ђаво има сву електронику овог света. 

ДА ЛИ ЈЕ БОГ НЕМОЋАН? Данас је лако пасти у искушење: ђаво изгледа свемоћан, а Бог немоћан. Толико зла на све стране! Планета се гуши од зла под влашћу глобалиста! 

Шта ће бити са нама? Пропаст и само пропаст! Ипак, хришћанин види даље и дубље. Познати румунски духовник, архимандрит Рафаило ( Нојка), син философа Константина Нојке, истиче да је свемоћ Божја таква да може изгледати као немоћ:“Господ може да Себи дозволи да буде побеђен као што је Христос Себи дозволио да буде побеђен, ухапшен, разапет. Ни Илија није дошао да га спасе, ни Отац се није појавио, иако су говорили: „Сачекајмо да видимо да ли ће сићи са крста јер је говорио да је Он Син Божји. Хоће ли Га Господ спасити?“ Сви су били уверени да сва Његова дела, чуда и проповеди не вреде ни пребијене паре, и да ће бити сахрањени за неколико тренутака. Али то није била победа зла над Богом, јер се показало, три дана касније, да је Бог победио зло.“ Тако ће бити и данас. Само стрпљења. Без стрпљења је спасење немогуће. ОПЕТ УМНА СИЛА ТОРЖЕСТВУЈЕ Божји промисао управља светом чак и када изгледа да није тако, каже Нојка: „Такав је био план да створење Божје не може само да делује док Бог не каже, то јест док Бог сам не изврши оно што је рекао да ће бити. Ни човек, па ни анђели, поје црквена песма, не могу да проникну у Божју замисао. Опростите, али Бог је у питању. Какав би то Бог био кад би Његов промисао, који је изнад наших мисли далеко као небо од земље, могла да докуче створења која је саздао? Таквим богом свако би могао да буде. Невероватне ствари почињу тамо где делује Бог. И данас су могуће чудесне ствари какве су биле у доба апостолско.“ То је, наравно, питање вере.

Вере у силу Васкрслога Христа. НА ПУТУ ЗА ЕМАУС Подсећајући на чудесни пут Луке и Клеопе у Емаус, када су у странцу Који им је пришао препознали Христа, отац Рафаило истиче: „Зло мора да се пројави до краја, а Господ, на тајанствен начин, снисходи том злу. Ми видимо како Христос у Гетсиманији каже: „Сад је ваш час и област таме“. Да Христос, Логос Божји, то није рекао, они који су дошли с оружјем да Га ухапсе, никад то не би могли да учине. Зато и пише у Апокалипси да неправедни треба да и даље твори неправду, и нечисти да се и даље прља, а праведни да настави да твори правду и свети да се даље освештава (Откр. 22:11). Да Христос ово није рекао, ни добро ни зло се не би могло чинити.“ Творење добра је воља Божја, а творење зла је Божје допуштење.

Али Бог управља свиме и свагда. 

ЗБОГ ВАСКРСЕЊА, ИМА НАДЕ 

Да није тако, зар би отац Серафим ( Роуз ), православни Американац, у тренуцима док је комунизам у Русији изгледао непобедив, могао да тврди да ће доћи до духовног препорода? На предавању одржаном 1980. године, отац Серафим (Роуз) је цитирао једног руског верника који је написао следеће:„У овим условима безизлазне духовне кризе, неизбежно се поставља кључно питање погледа на свет: ако нема спасења, због чега живим? А када тај страшни тренутак дође, свако од нас осећа да ће га смрт заиста уништити. Ако се не појави некакав духовни одговор, живот се приближава крају, јер без Бога не само да је ‘све дозвољено’, него живот сам по себи нема вредност и смисао“.

Роуз је рекао да је Запад привидно слободан, али посветовњачен, али да ће мученици у Русији подићи своју отаџбину Богу. Треба се угледати на новомученике руске:„Али, ми морамо позвати православне хришћане на контранапад… Хришћанство мора постати садржај целокупног живота… Сва питања морамо просветити хришћанством; оно не може бити ограничено уским оквирима… Цркву морамо увести и у живот изван црквене зграде. Хришћанин не може да се затвори у неку врсту шкољке; он мора бити болно дирнут патњом других“. Отац Серафим је овоме додао и следеће:„Увиђајући реалност у том погледу – будући, дакле, заиста свесни онога што се у свету догађа, и не затварајући очи пред тиме, како ми у слободном свету тако често чинимо, окружени својом привременом слободом и просперитетом – (морамо) гласно и јасно да говоримо …и стално да понављамо: Русија пропада, читав свет пропада – хајде да деламо, хајде да почнемо да будемо хришћани управо сада!“

Сада, а не сутра. Овде, а не у машти. СТРАДАЊА И ПУТ КА ВАСКРСЕЊУ Отац Серафим је такође у многим својим делима, насталим у последњих неколико година живота, појаснио како не треба да тражимо некакво формално решење, да тежимо за некаквом чисто спољашњом пропагандом Православља, користећи најбоље и најновије протестантске „технике“, како чине неки православни модернисти. Не, уопште. Оно што је отац Серафим желео, за шта се молио и што је тражио од нас, то је „наше унутрашње духовно васкрсење“. Говорио је како нам „догађаји у Русији пружају наду да ће – насупрот свим оним имитацијама и фалсификатима хришћанства и православља којих данас има у изобиљу – још бити васкрсења… не само у Русији, него свуда где срца нису постала потпуно смрзнута. Али морамо да будемо спремни на страдања која томе свакако претходе… Да ли смо ми на Западу спремни на тако нешто?“ То јест, како рече Његош, васкрсења не бива без смрти. БОГ НЕМА ГОДИШЊИ ОДМОР Као што се биолошки рађамо да бисмо биолошки умрли, тако умиремо за грех да бисмо се родили за Христа и васкрсли у Њему. О томе песник „Малог принца“, пилот светлости, Антоан Велики, пише: „Бог нема годишњи одмор. Он те неће ослободити постајања. Јеси ли хтео да будеш? Битије је Бог. Он ће те вратити у Своју житницу тек након тога што се мало по мало оствариш, након што те твоји напори обележе. Јер човек се, као што си могао да приметиш, рађа веома споро“. Зашто тако споро? Зато што се рађамо кроз умирање. 

Тако се и ослобађамо.

Срби кажу да је крст часни услов за слободу златну. 

Не спољашњу слободу (она је битна, али је другостепена), него је у питању слобода од самог себе заточеног у прах, слобода од греха, смрти и ђавола.  

ВАСКРС НАМ ДАЈЕ СЛОБОДУ Господ Који је према Својој неизрецивој љубави створио човека, није, наравно, према речима једне прекрасне молитве, могао да ради милосрђа Свога гледа како ђаво мучи људски род. „Међутим, била је потребна велика сила“, каже Свети Симеон Нови Богослов, „да би људи били ослобођени из руку ђавола који их је потчинио и држао у ропству, и није било и не може ни да буде друге такве силе осим јединог Господа Исуса Христа, Који је сила Бога и Оца.“ Ради човековог спасавања од робовања ђаволу и ради васпостављања првобитне, од Бога дароване човекове слободе, Јединородни Син Божији сишао је на земљу и Сам постао као слуга: узевши обличје слуге да би срушио силу и власт ђавола над људским родом. Својим крсним страдањима и преславним Васкрсењем из мртвих Он је згазио власт ђавола а затим Својим ученицима и апостолима – а кроз њих и свима верујућима – ниспослао благодат Светога Духа као силу Божију која исцељује све позледе нанете грехом, док истовремено васпоставља и укрепљује његове природне силе које су дароване приликом стварања, па међу њима и слободну вољу која човека избавља од робовања ђаволу. Од тог доба, свако ко верује у Господа Исуса Христа као Сина Божијег Који је дошао у телу и прихвата Његово учење да би га остварио у свом животу поново постаје слободан. О томе је и Сам Господ говорио Јудејцима који су поверовали у Њега: Ако ви останете у науци Мојој, заиста сте Моји ученици, и познаћете истину, и истина ће вас ослободити (Јн. 8; 31–32). КАКО ИЗГЛЕДА СЛОБОДАН ЧОВЕК? Јудеје су Христове речи довеле у недоумицу, јер нису разумели да Спаситељ говори о духовном ослобођењу од духовног ропства. Мислили су да Он говори о земаљском робовању, због чега су Му приговорили: Ми смо семе Авраамово и никада никоме нисмо робовали. Како Ти говориш: постаћете слободни? Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да сваки који чини грех роб је греху. А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек. Ако вас, дакле, Син ослободи, заиста ћете бити слободни (Јн. 8; 33–36). Из тих речи Христа Спаситеља јасно видимо да циљ Његовог доласка на земљу није ништа друго до ослобађање људи од робовања греху или, што је једно исто, од робовања ђаволу, као и човеков повратак некадашњој од Бога дарованој слободи. Сваки који поверује у Господа Исуса Христа и усвоји Његово божанствено учење, постаје уистину слободан, тј. ослобађа се од власти греха, престаје да буде роб ђавола и постаје чедо Божије. „Према томе“, каже преп. Симеон Нови Богослов, „онај којега Он ослободи уистину постаје слободан, јер постаје чист, целомудрен, благ, праведан, благочестив, човекољубив, добродушан, милостив, кротак, сажаљив, уздржан, једном речју, постаје онакав човек какав и треба да буде.“ Истинска слобода се, дакле, састоји у томе да добијемо могућност да непрестано живимо по вољи Божијој. Истински слободан је онај над којим грех нема никакву моћ, којега грех не привлачи к себи и ко правим и непосредним путем иде према идеалу моралног савршенства.

Само тамо где је крст частан, слобода је златна. 

Христос воскресе, а и ми са Њиме.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

 

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.