ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: НЕСТАНАК СТРУЈЕ И КРАЈ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ: НАД РАЗМИШЉАЊИМА АЛЕКСАНДРА ПЕТРОВИЋА
Владимир Димитријевић (Фото: УНС)
СЛОМ СИСТЕМА: ОД ПОРТУГАЛА ДО БЕЛГИЈЕ
Дана 28. априла 2025. године електронском поштом ми се јавио наш угледни научник ( и свакако мудрац ) Александар Петровић. У мејлу је написао:“Пре неких сат времена дошло је до потпуног нестанка струје у Шпанији, Португалу, Андори, као и деловима Француске и Белгије. У употреби су резервни генератори, тако да мобилни интернет и даље ради. У Шпанији и Португалу неће бити струје најмање до вечери – биће потребно од 6 до 10 сати да се она врати, пише Ел Паис.
Истовремено, публикација напомиње да су разлози још увек непознати. Све је стало: железнички саобраћај, ваздушни саобраћај, јавни превоз, семафори. Аутомобили се крећу веома споро да би пешацима омогућили време да пређу нерегулисане улице. Многи људи су морали да чекају у реду за радио-апарате на батерије јер је услуга мобилне телефоније била поремећена.“
Тако је било – сасвим изненада. Осим за оне који већ одавно знају да ће се то десити, попут Александра Петровића.
НЕ ЗНАЈУ ЈЕЗИК СИМБОЛА
Петровић нас подсећа:“Разлози распада система су им непознати јер не знају да читају језик симбола ни када се појави у отвореном коду стварности. Порука је јасна, нема више енергије, остала је само ентропија система независна од људске воље. То је као античка трагедија када јунак више не може да учини ништа да би зауставио логику догађаја које је покренуо где се у тренутку обрта успон претвара у пад. Биће још оваквих имперсоналних догађаја којима нико не зна узрок јер су заборавили све, а пре свега језик којим догађаји говоре.“
Таква знамења дешавала су се у деценији уочи распада СФРЈ, која је, као и ЕУ, била низ испарења из вештичијег котла илузија, оних вештица које Магбету обећавају власт, али му не кажу цену коју мора да плати.
КАКО ЈЕ БИЛО У БРОЗОТОПИЈИ?
У СФРЈ се то десило овако ( у години Брозове смрти ):“Читава Југославија 8. децембра 1980. била је готово у потпуном мраку! Електоенергетски систем земље распао се тачно у 16.05, а без струје је остао и цео Београд. Квар на једном од агрегата термоелектране “Шоштањ” у Словенији од 300 мегавата проузроковао је потпуни колапс у снабдевању електричном енергијом у овој југословенској републици, готово целој Србији, као и највећим деловима Хрватске, БиХ, Македоније и Црне Горе.“
Било је снежно доба. У Београду хаос:“Да колапс у граду буде још већи условио је снег који је непрекидно падао пуних 20 сати. Зимске службе су за једну ноћ потрошиле 900 тона индустријске соли, а радници “Градске чистоће” су када су стале падавине износиле снег и припремале га у “фигуре” како не би сметао возачима и пешацима. Због леда на шинама из саобраћаја су испали трамваји на линијама 6 и 7. Аутобуси на многим линијама ишли су скраћено, па се тако тих дана није могло у Винчу, Ритопек, Калуђерицу, Бели Поток и Пиносаву.“
Колапс система, на очиглед свију.
МИСТИКА ЈЕДНОГ МРАКА
А 16. новембра 1981. године, у листу „Студент“ појавио се, под насловом „Зашто смо остали у мраку?“, текст извесног Мирослава Јеринића ( да ли можда самог Петровића? ), у коме је наглашено да распади система почињу тамо где се то најмање очекује, и где се могућности колапса посвећује најмања пажња – кобног дана 1980, то је био далековод између Србије и Црне Горе. Привид је нестао, и показала се огољена стварност.
Јеринић је указао на многобројне фантазмагорије који функционишу као држава под називом СФРЈ – рецимо, Електропривреда Војводине није имала ниједну електрану и није стварала енергију, али је, одлуком утвара маскираних у вође „из царства нужности у царство слободе“ ( Енглес ) постојала војвођанска Електропривреда. Јер постоји САП Војводина. А на врху пирамиде која се бавила дистрибуцијом електричне струје налазило се, по Јеринићу, „лежиште огледала“, савезни диспечерски систем. И дошло је до слома. Огледао је прсло: таква му је, увек, коб.
Догађаји, вели Јеринић, теку сами по себи, и нико не може да их заустави. Осми децембар у години Брозове смрти је показао да у врхушки СФРЈ, у „индуктивном огледалу“, нема никакве моћи. Остала је само идеологија моћи. А људи – авети су настављали да опслужују „пучко позориште“. Зато Јеринић ( 1981, десет година пре распада савезне државе) одлучно каже:“Дакле, драге колеге, одговор на постављено питање гласи: систем се распао и систем ће се распасти због природе самог система“.
Због чега би другог?
ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКИ РАСПАД ИЗ 2024. ГОДИНЕ
Најновијем европском колапсу претходио је, у јуну 2024, енергетски колапс на територији „бивше Југославије“, обузете утварном југоносталгијом:“Како Хина незванично сазнаје из Хрватског оператора преносног система, догодио се распад електроенергетске мреже кроз три државе – прво је кренуло из Црне Горе, потом је прекид струје захватио Босну и Херцеговину, а затим и део Хрватске – целу Далмацију, па све до Ријеке, наводно до трафостанице Бриње. Како сазнаје Хина, још се никад до сада није догодило распад електроенергетског система кроз три државе. Такође, сазнаје се да тренутно диспечери френетично разговарају једни с другима, држава с државом, да се утврди шта се догодило и да се донесе план санације, јер ниједна држава се не може изоловати по питању снабдевању струјом, будући да су сви повезани с далеководима. Узрок нош није познат, за сада се спекулише да је због високих температура скочила потрошња и да је систем у једном тренутку срушен.“
Када се то десило прошле године, Петровић ми се такође јавио мејлом и подсетио на децембар 1980. у СФРЈ:“Све исто важи и за данашњи распад енергетског система на Балкану где се поново јавио демон Југославије. Тада је распад система најавио политички распад СФРЈ који се аналогно одиграо по истом сценарију.“
Ентропија долази по своје.
ВЕШТАЧКА ВАМПИРСКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА
Илузије, оне из вештичијег котла, множе се и биће их све више. Једна од њих се зове вештачка ( да није вештичија?) интелигенција и она је, по Слободану Јанковићу, кључни енергетски вампир човечанства:“Предвиђања су да ће западне земље, Русија, Кина и ко већ развија ВИ, само за тренирање вештачке интелигенције (тренутна фаза развоја) морати да се одрекну великог удела произведене електричне енергије, тј. око 9 одсто све произведене струје на свету. Шта ће бити са развијенијим системима ВИ? Да ли би требало да се одрекнемо климе и уличног осветљења, можда и још неких апарата, сушилице за веш… да би ВИ могла да управља свим осталим уређајима, а ми уједно били климатски одговорнији? Одговор на ова питања, при постојећим технологијама и материјалима је – да. Наиме, лабораторија чувеног Масачусетског универзитета (МИТ) је подсетила да би до 2040. године само вештачка интелигенција, не рачунајући потребе интернета, персоналне рачунаре, лап-топове, телефоне и слично, потрошила сву произведену струју на планети. Дакле, људима не би преостало ништа.“
Таква је судбина идолопоклоника: обоготворе дела својих руку, и не остане им ништа. Не остану ни они самима себи. Претворе се у ништа. Ако немам љубави, ништа сам, каже апостол Павле. И ништа дође по своје.
Да, после најновијег ЕУ струјног колапса, поновимо речи из часописа „Студент“ објављене 1981:“Дакле, драге колеге, одговор на постављено питање гласи: систем се распао и систем ће се распасти због природе самог система“.
Паметном доста.
