Виталиј Трофимов-Трофимов: ГЕОПОЛИТИКА ЗЕМЉЕ НОД

foto: AP

Постојала је 1995–2010. популарна серија компјутерских игара Command & Conquer, позната и као „Тиберијумска сага“. Строго говорећи, серијал Command & Conquer почео је као прича о Трећем светском рату, где су се Сједињене Државе бориле против Совјетског Савеза на различитим ратним поприштима (сага Red Alert – Црвена узбуна), али са распадом СССР-а тема Трећег светског рата је свима некако досадила. И онда је популарна серија проширена на неку фантастичну будућност, где на Земљу пада метеорит са извором бесконачне енергије. И око њега почиње Четврти светски рат.

Good gays у Тиберијумској саги представља нека међународна војно-политичка организација, чудном коинциденцијом скоро у потпуности састављена од Англосаксонаца. Звала се „Глобални савет безбедности“ (GDI/ГСБ). А њима су се супротстављали неки лоши момци у виду тајне организације „Братство Нод“. И ту су спадали свакакви, са становишта овог GDI/ГСБ, расно инфериорни људи: Срби, Латиноамериканци, Арапи…

Кад играч прође кроз канонску кампању за ратнике светлости, летећи на свим врстама борбених свемирских носача авиона, он стално види како јуришни авиони „Братства Нод“ надиру из свих пукотина. Њих треба спалити зарад светлије будућности – ласерима и другим вундервафенима. И све је то морално оправдано, јер само GDI/ГСБ има цивилизацијску мисију – да спасава људе од не-демократије, не-богатства и не-слободе. Али кад тај играч почне да игра за „Братство Нод“, сазнаје да… не… чекајте… ово и нису тако лоши момци, нису зомбији са испраним мозгом и нису киборзи без мозга. Они такође имају своју сопствену онтологију. То су народи и државе уједињени такође за бољу будућност. Само што је то будућност без GDI/ГСБ . „Не-будућност“.

И ту се јавља битна разлика од матичне серије игара – од саге Red Alert. Red Alert је устројен на принципу рата формата. Социо-економских, наравно. СССР и друге инфериорне земље нуде један формат краја историје – са радним логорима и уравниловком, док САД и остали слободни свет нуде други – са блекџеком и курвама. То јест, свака од страна има мисију, и она је испуњава. У серији-ћерки, Тиберианској саги, само GDI/ГСБ има цивилизацијску мисију. То је тај (од САД наслеђени) крај историје, са блекџеком и курвама. А у „Братству Нод“, чини се, нема такве мисије, па програмери некако простодушно покушавају да се извуку, претварајући „Братство Нод“ у верску секту, коју води извесни Кејн, проповедник и визионар.

Током проласка кроз кампању за „Братство Нод“, ми сазнајемо детаље њихове унутрашње и идеолошке структуре. Кејн је заправо онај исти библијски Каин који живи хиљадама година и припрема прелазак на нови квалитет живота за човечанство, а назив његовог култа – „Братство Нод“ – то је референца на Земљу Нод. Или, са хебрејског, на „Земљу лутања“ – место где је, према старозаветној Књизи Постања, протеран земљорадник Каин после убиства његовог брата Авеља, пастира оваца. Она се, према тексту, налази „источно од Едена” и дом је свих које авраамовска традиција негира.

Без икакве сумње, Каин је светац заштитник свих иноватора и стартапера. Изумео је до сада незамисливу, али веома важну друштвену технологију – убиство. И очигледно – не из злобе. Истовремено, Бог, који се зезнуо у вези светског поретка, више воли да протера Каина него да с њим дискутује о границама дозвољености насиља.

Ово је такође кодекс западне цивилизације. Она радо забрањује (банује) све који прикупе опасне алате које је Бог одложио на овом свету након завршетка стварања. Најпре су током колонијалних освајања забрањивали (бановали) друге расе, сад су забрањене (бановане) читаве културе и државе. А где да иду сви ови забрањени (бановани)? Да седе по ћошковима и траже да им се укине забрана? Не. Да креирају сопствену онтологију. „Братство Нод“.

Другим речима, да, условни GDI/ГСБ разоткрива своју апофатичку теологију, говорећи како ће бити добро у Едену са блекџеком и курвама. Али Братство Нод источно од Едена такође развија своју теологију – катафатичку. Недостаје јој иста таква упоредива цивилизацијска мисија, али постоји јасна слика будућности, из које је очевидно колико нас рђав свет чека под влашћу тоталитарног, расно заокупљеног и агресивног GDI/ГСБ. Није јасно по чему ће овај свет бити добар: да ли зато што ће оживети старе вредности и религије, или зато што ће се створити нове. Али без GDI/ГСБ, овај свет ће дефинитивно бити боље место. Таква је „не-будућност“ земље Нод.

У мирнодопским условима, ово је веома мали регион порицатеља савременог неоколонијализма. Маргиналне земље, како их називају. Али сад, у време сукоба цивилизација, тај регион се шири и добија сопствену онтологију и геополитику. Иран се придружио ШОС-у, модерној инкарнацији „Братства Нод“. Зашто? Зато што му „Братство Нод“ нуди свој крај историје? Не. Сви ми тражимо нову „националну идеју“, „цивилизацијску мисију“ и сличну есхатологију. И не можемо да их нађемо. Дакле, не због тога. Него зато што не желимо да будемо у старој – у GDI/ГСБ есхатологији.

На самиту у Самарканду догодио се важан догађај, раније незамислив – Земља Нод је добила излаз на јужна мора.

 

(novoeurasia.com; превео Ж. Никчевић)

?>