Велика анализа Искре : Гасна турбина! Да ли је то „капитулација“ која ће „појачати осећај руске некажњивости“?

Фото АП

Турбина за гасовод Северни ток 1 успламсала је геополитичке односе Запада и Русије. Прети да преокрене све санкције, да разбије ионако крхко европско јединство против Русије. Због европских санкција руском енергетском сектору Немачка тек треба да добије одобрење Брисела за транспорт ове опреме, ремонтоване у Канади, у Русију. Пољска и Балтичке државе нису раде да поверују немачким сузама. Украјински председник Володимир Зеленског тврди да је то „капитулација“ која ће „појачати осећај руске некажњивости“.

Европа би се ускоро могла наћи без руског гаса. Гасоводом Северни ток 1, који испод Балтичког мора транспортује руски гас из Русије и Немачку обустављен је проток гаса 11. јула. Речено је како ће гасовод бити затворен укупно 10 дана, због годишњег одржавања и нужних радова. Наравно, с обзиром на актуелну напету ситуацију и коришћење енергената као оружја, постоји конкретна могућност да за десет дана гас ипак неће наставити да тече кроз овај цевовод.

Да подсетимо, постоји укупно три, односно четири оперативна гасовода који спајају Русију и Европу. Да поновимо,то су:

1) Северни ток 1 – од јуче затворен – капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње.

2) Братство – гасовод који иде преко Украјине, тренутно затворен, има капацитет од 140 милијарди кубних метара годишње.

3) Јамал – Европа, гасовод који иде преко Белорусије и Пољске. Његов капацитет је најмањи – свега 34 милијарди кубних метара годишње. Отворен је, али гас кроз њега тече према истоку још од почетка ове године, односно из Немачке према Пољској (то заправо значи да преко овог гасовода Пољска купује гас из немачких залиха, не из Русије).

4) Северни ток 2 – има исти капацитет као и Северни ток 1 – 55 милијарди кубних метара годишње. Гасовод је у потпуности изграђен. Али, Немачка га је одбила покренути након руске интервенције у Украјини, тако да до даљњег остаје нефункционалан.

Ту је и гасовод Турски ток, две цеви од по 15,75 милијарди кубних метара годишње. Прва је резервисана за Турску. Друга за европске потрошаче.

 

Кад све ово саберемо, односно одузмемо, чини се како од данас заправо више нема руског гаса који иде према Еуропи…

Највећи купац руског гаса је највећа европска економија

За почетак погледајмо како ситуација данас изгледа. А није добра. Количина гаса која се испоручивала путем цевовода Северни ток 1 већ је била смањена на 40%. Руска страна је, такође, наводила ремонтне радове као разлог.

Надаље, гасовод који пролази кроз Украјину затворен је ове године од стране Украјине, која тврди да су „руске окупационе снаге“ криве. Украјински транзитни коридор већину гаса шаље у Аустрију, Италију, Словачку, Чешку, Мађарску и друге земље источне Европе (на том списку смо и ми – преко Мађарске и даље постоји могућност да добијемо, правцем кроз Украјину руски гас).

Поврх тога, већ неколико европских земаља је без руског гаса, јер су одбиле руску шему плаћања у руској националној валути, рубаљама.

Вратимо се зато „невероватно битној турбини“

У недељу, 10. јула, Украјина се још није устручавала да гледа Канаду као моћног савезника. Ипак, одлука коју је донела Канада све је променила. Реч је о одлуци коју је дан раније донела влада Џастина Трудоа, да пристане да врати у Немачку гасну турбину, која се налазила у близини Монтреала на поправци.

Овај комад опреме, коју је произвела немачка група Сименс Канада, предмет је енергетског обрачуна између Русије и Запада последњих месец дана. Немачка је појачала своје напоре према влади у Отави да добије жељену турбину, која би требало да се користи за управљање гасоводом Северни ток 1, главним извором снабдевања гасом Немачке и других земаља централне Европе.

Међународна несрећа у позадини санкција

Немачки канцелар Олаф Шолц је чак лично интервенисао, изјавивши да ће ова турбина „ублажити несташице енергије”. „Захваљујемо се нашим канадским пријатељима и савезницима“, поздравио је шеф немачке владе давање „зеленог светла“ из Отаве.

Међутим, после медијских извештаја, под притиском пропаганде, влада Џастина Трудоа поново је прошле недеље одбила да врати „драгоцену турбину“ пошиљаоцу, односно Гаспрому, руском енергетском гиганту који управља гасоводом Северни ток 1. Канада је сматрала да би то било кршење „међународних санкција“ Русији (свакако је кршење санкција које је Запад наметнуо Русији, нема речи о међународним санкцијама).

Ипак, зарад мира на колективном Западу, Трудо је коначно попустио пред предлогом Берлина, који му омогућава да канадска одлука формално не потпадне под кршење санкција – тако што ће турбину послати не директно Гаспрому, већ прво Немачкој.

„Канада је дала Сименсу опозив – временски ограничену дозволу да се поправљена турбина Северног тока 1 врати у Немачку. То ће подржати способност Европе да приступи поузданој и приступачној енергији“, рекао је канадски министар за природне ресурсе Џонатан Вилкинсон (Извор: f24.my).

Да би се разумело како је гасна турбина могла да постане толико важна у спору између Русије, Немачке, Украјине и Канаде, морамо се вратити на 14. јун. Тог дана, Гаспром је саопштио да је „принуђен“ да смањи количину гаса који се транспортује Северним током 1 за скоро 60 посто због техничког проблема повезаног са међународним санкцијама.

У саопштењу оператера Северног тока 1, група је тада појаснила да је реч о гасној турбини, коју је произвео Сименс, а коју Канада није хтела да врати Русији због напред наведених санкција.

Северни ток 1 је међународни гасовод. Цеви, формално, крећу од града Виборга, северно од Санкт Петербурга. А за транспорт гаса потребна је нека врста моћног мотора који га, слично као авионски млазни мотор, покреће дуж 1.200 километара цеви. Ту улогу има турбина, које подижу притисак на почетку цевовода, тако да угљоводоник стигне до немачке обале.

Руски изговор у који нико на Западу не верује

Из Гаспрома тврде да све док Канада задржава Сименсову турбину, неће моћи правилно да управљају гасоводом. Поставља се питање: Зашто је овај „кључни комад опреме“ завршио на другој страни Атлантика? У саопштењу за јавност, немачка група објашњава да је тај део опреме 2009. године произвео и испоручио Гаспрому Сименс Канада и да се те турбине могу, „из техничких разлога“, поправити само у радионицама групе у Квебеку.

 

Турбине су опрема која мора да се одржава – сервисира сваких десет година. Зато је неколико њих, пет од осам продатих Гаспрому, завршило у Канади непосредно пре рата у Украјини. Почетак руске интервенције 24. фебруара је променио игру. А са санкцијама уведеним на извоз опреме у вези са нафтом и гасом из Русије, Канада се одупирала враћању турбине.

Али, аргумент који је изнео Гаспром, да би оправдао своју одлуку од 14. јуна многим посматрачима се не чини веродостојним. У то заиста не верују ни Канада, ни Украјина, па чак ни Немачка. Роберт Хабек, вицеканцелар и немачки министар економије, рекао је за Блумберг да је ова афера са турбином „била изговор“. Хабек је рекао да је Берлин уверен да Гаспром има резервне турбине, које могу да покрећу Северни ток 1.

Како год, руска економија није пала на колена. Русија је кренула у некакав противудар, кроз смањење снабдевања Европе гасом – за сада не формално, већ због техничких проблема.

Чак је и Немачка агенција за енергетске мреже 15. јуна тврдила да се пад од 60 одсто гаса, који се транспортује Северним током 1 не може објаснити недостатком једне турбине. Ипак, слаба је то утеха за Немачку петрохемијску, хемијску и стакларску индустрију…

Ако заиста сумњају у вољу Руса, зашто се Берлин толико мучио да добије зелено светло од Отаве?

У ствари, ради се, изгледа, о томе да се „спречи Владимир Путин да користи (ову тему) као изговор за лишавање Европе руског гаса“. Тако је бар рекао Роберт Хабек, за Блоомберг.

Северни ток 1 затворен због одржавања

За Немачку је било потребно брзо деловати. Канада је морала дати свој пристанак пре 11. јула. Руски гигант Гаспром је овог понедељка отпочео годишње операције одржавања гасовода Северни ток 1 (уговорно право Гаспрома). Да би то урадила, група је заврнула славину за гас на гасоводу, који снабдева скоро 40 одсто немачких потреба.

И, није погођена само Немачка: део драгоцених угљоводоника који стижу из Русије преко Северног тока 1 до Помераније отпрема се у неколико земаља западне Европе: до Уједињеног Краљевства, Белгије или Француске (Француска је у међувремену постала највећи купац руског ЛНГ-а). У садашњем контексту високе напетости на енергетским тржиштима, сваки кубни метар гаса је битан.

Ово годишње одржавање обично никога не брине. То траје између 10 и 14 дана, а онда се све враћа у нормалу, а европске земље, почевши од Немачке, имају довољно времена да нагомилају залихе гаса у ишчекивању зиме.

Али, рат у Украјини обавезује, „ми смо у ситуацији без преседана и сада је све могуће“, упозорио је Роберт Хабек, током интервју за Блумберг.

Немачка влада се плаши да ће Москва искористити турбине као изговор да на неодређено време ускрати Немачкој и Европи гас који пролази кроз Северни ток 1. Ово би било утолико озбиљније што алтернативе недостају. Северни ток 1 је био један од последњих гасовода који је још увек снабдевао Немачку значајним количинама руског гаса, пошто је гасовод Јамал-Европа, који пролази кроз Пољску, затворен од почетка јула, а руски гас више није предмет транзитира кроз Украјину од средине маја.

Али, прича о турбинама још није завршена. Немачка тек треба да добије одобрење Брисела за извоз ове опреме у Русију, упркос европским санкцијама против руског енергетског сектора. Пољска и Балтичке државе нису раде да поверују немачким сузама.

„Сви наши стручњаци раде на добијању потребних овлашћења“, рекли су из Сименс Енергија.

Турбина за Северни ток 1 је ризик за преокрет. Прети да преокрене све санкције, да разбије ионако крхко европско јединство. Према речима Зеленског то је „капитулација“ која ће „појачати осећај руске некажњивости“.

Милош Здравковић