Слободан Иконић: Албански васкршњи дарови

Полиција тзв. Косова (фото: Erkin Keci/Anadolu)

Док се у Приштини ломе копља око формирања скупштине и будуће владе, тренутна власт Аљбина Куртија није поштедела Србе ни за Васкрс, хапсећи их и прогањајући, са чиме се, очигледно, потпуно слаже и његова политичка опозиција

Иако привремене приштинске институције ни за два и по месеца не могу да конституишу скупштину и изаберу владу, у једној ствари не губе време – у хапшењу Срба. Јер, када су Срби у питању ни власт, ни опозиција немају неслагања с обзиром да им је заједнички циљ прогон српског народа на било који начин, како би јужна српска покрајина била етнички чиста.

Тако ни највећи хришћански празник Васкрс није био препрека да на други дан овог празника у Липљану и Приштини ухапсе три особе српске националности осумњичене за наводни ратни злочин против цивилног становништва током сукоба у АП Косово и Метохији, у периоду од 1998. до 1999. године.

То је уједно била и порука српском патријарху Порфирију и његовом васкршњем боравку у Пећкој патријаршији, где је славио празник са народом, свештенством и монаштвом. Овај пут патријарх није био спречен да васкршње службе обави у највећим српским светињама, с обзиром да му приштинске власти прошле године у мају нису дозволиле да са седморицом архијереја СПЦ уђе на територију КиМ.

Каква је стварна слика живота православних Срба на Космету, отворено и без улепшавања показао је директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон у интервјуу за француски Фронтијер, приближавајући међународној јавности кроз какве су таласе прогона, егзодуса и насиља прошли Срби и са каквом се стварношћу суочавају данас. Он је навео да Срби сада живе у енклавама – једна улица, четврт, група кућа, са упориштем на северу тзв. Косова око Митровице и да се последњих година репресија појачала са све тежим полицијским контролама, хапшењима и произвољним затварањима.

Ја сам лично био заустављан без разлога од стране албанске полиције и забрањиван ми је улаз тамо иако сам водио редовну хуманитарну акцију од 2004. године. То није спречило моју организацију Солидарност за Косово да настави са радом, али циљ такозваних косовских власти био је да прекину хуманитарну помоћ и још више изолују српско становништво.

Притисак на српску мањину се такође појачава на политичком и административном плану, са мерама које имају за циљ да прекину све везе са Београдом. Српске образовне и здравствене установе су угрожене, наставници и лекари су под сталним притиском, а постављена су ограничења на финансијска средства која долазе из Србије. Овим званичним репресијама треба додати и прогоне од стране албанског становништва које делује некажњено, рекао је Гујон.

Прави егзодус

Гујон је навео да је „од 1999. године више од 250.000 Срба било приморано на егзодус под притиском Албанаца. Погроми 17. и 18. марта 2004. изазвали су бег додатних 10.000 људи и уништење 150 цркава и манастира. Данас, Срби чине око пет одсто становништва, што је око 100.000 људи, док су пре једног века били већински народ“. Гујон је даље објаснио да преостали Срби живе под сталном претњом прогоном и насиљем и да многе породице свакодневно трпе понижења, нападе, вишеструке провале, па чак и покушаје тровања, што је, каже, и „он сам видео“.

„У више наврата, српске куће су паљене, школе и богомоље вандализоване. Понекад, Албанци пролазе колима и испаљују рафале из аутоматског оружја на пролазнике. Деца која су се играла на обали реке, мало даље од своје енклаве, убијена су пре неколико година. Упркос њиховој вољи да остану на земљи својих предака, ови хришћани морају да се суоче са све већим непријатељством и изолацијом која им чак омета приступ основним услугама, запослењу и безбедности“, нагласио је Гујон.

Он је истакао и да су од 1.000 православних верских објеката многи уништени или оскрнављени попут манастира Светих Архангела у Призрену и Богородице Љевишке, која је уписана на УНЕСКО-ов списак светске баштине. А неки, као Грачаница и Пећка патријаршија су под сталним надзором, како би се избегло њихово уништење.

„Косово и Метохија остаје централно питање од највишег националног интереса, а очување територијалног интегритета и суверенитета је један од најзначајнијих спољнополитичких приоритета за Србију“, речи су из експозеа новог премијера Ђуре Мацута, у коме Космет није заузео превише места и заступљен је начелно, са већ познатим фразама и општим местима, без детаља о конкретном деловању.

To потврђује и реченица: „Мир је немогућ без правде – и то је порука коју шаљемо свим нашим партнерима. Србија ће наставити да буде конструктиван актер, али неће пристати на решења која нису у складу са Уставом и Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244“.

Политички постизборни неспоразуми нису омели Албанце у још једној активности – склапању савеза, и то војног. Држава Албанија и лажна држава Косово са, како многи кажу, на крв и нож посвађаним премијерима Едијем Рамом и Аљбином Куртијем, од скора су и званично у некој врсти војног пакта, којем се, тек да бизарност буде већа, придружила и Република Хрватска као пуноправни члан.

Иако приштинске власти ни за два и по месеца не могу да конституишу скупштину и изаберу владу, у једној ствари не губе време – у хапшењу Срба

Својеврсни „тројни пакт“ нису потписали премијери, како је то иначе ред, већ, због пукле љубави између албанског и приштинског премијера, то су учинили министри одбране Албаније Пиро Венгу, Хрватске Иван Анушић и тзв. Косова Ејуп Маћедонци.

Управо се Маћедонци потрудио одмах да до знања против кога је тројни пакт усмерен. ”Циљ ове сарадње неће бити да угрожава било кога, већ да пошаље поруку свима који се усуде да угрозе безбедност, мир и стабилност на Западном Балкану, али и безбедност наших земаља, да су наше три земље које деле заједничке вредности и интересе, уједињене да се суоче са сваком опасношћу која има за циљ дестабилизацију региона”, навео је Маћедонци.

Очигледно се мисли на Србију, као једину која угрожава “мир, стабилност и безбедност на Балкану”, што се недавно потврдило током посете Аљбина Куртија Сарајеву и Загребу.

Стари савезници

“Сведочимо времену заоштравања безбедносних прилика на Балкану јер никада ти војни споразуми нису били предворје мира, него, напротив и нажалост, обично су били предворје сумрака односа међу народима и државама и припрема за оружане, војне сукобе”, коментарисао је за РТ Балкан генерал у пензији, професор Митар Ковач.

Он је подсетио да су односи између Албанаца и Хрвата генерално, односно између њихових држава и НАТО творевине зване Косово, почивали и почивају на менторству појединих водећих западних земаља, а посебно Британије и Француске. Па је, стога, сасвим могуће да је и овај споразум чедо тог менторства.

Генерал посебно истиче и чињеницу да је војни савез против Србије у Тирани потписан и поред тога што су постојале неке форме сарадње као што је, “нажалост, ‘Отворени Балкан’”.

“Сада видимо да је тај споразум о сарадњи и развоју изигран и да се Албанија вероломно понаша према свим споразумима и свему постигнутом у односима са Србијом. Са друге стране, гледајући историјски аспект, ваља подсетити на добре односе тзв. Велике Албаније из времена Другог светског рата са НДХ као претходницом Хрватске. Обе су биле творевине нацистичких и фашистичких фаланги у Европи. Сада када су глобалисти доминантни на политичкој сцени ЕУ, а и Европе у целини, ове две државе, па и лажна држава Косово, сматрају да је време да искористе те околности против Срба и српског народа”, објаснио је даље Ковач.

Иначе, у јануару су министи одбране тзв. Косова и Турске, Ејуп Маћедонци и Јашар Гулер, потписали оквирни војни споразум којим се очекује продубљивање војне сарадње: размена војног особља, образовање, заједничка обука, улагање у одбрамбену индустрију, лечење припадника БСК у Турској. Маћедонци је изјавио да већ постоји блиска сарадња у војној области ради заједничког доприноса очувању мира и стабилности.

Још крајем прошле године око 350 припадника турске пешадијске бригаде заменило је италијанске јединице снага КФОР-а у оквиру војне мисије НАТО-а на Косову и Метохији. Иако слични пактови обично захтевају дуготрајне процесе ревизије, турски председник је убрзано послао споразуме у парламент, преноси сајт “Нордик монитор”.

Турска се, такође, убрзано припрема да ратификује војне оквирне споразуме потписане са Албанијом, Северном Македонијом а како пише „Нордик монитор“, а преноси портал „Косово онлајн“, турски председник Реџеп Тајип Ердоган иницирао је ове споразуме како би се успоставило јаче турско војно присуство у региону.

Србима на КиМ једино остаје да верују у свевишњег и надају се да ће промене на светској сцени утицати и на однос према њима

Ова турска експанзија са неоосманским сновима нарочито је постала актуелна после Трампове најаве да би САД због кресања буџета могле да се повуку из већине мисија по свету, па и из састава КФОР-а на Косову. И амерички часопис Форин полиси је недавно унапредио ову причу тврдњом да се власт у Приштини убрзано припремају за такав сценарио и право савезништво са Турском.

Сличан сценарио сугеришу и неке бројке по којима САД одавно немају најбројније снаге на Косову. Према званичним подацима Кфора, у овој мисији УН тренутно учествује 4.302 војника из 29 земаља. Најбројнију мисију има Италија са 855 војника, а САД су друге са 598 припадника. У групи земаља које на терену имају више од 300 војника Турска је „у средини“ са 325 припадника својих оружаних снага. Испред ње је Мађарска са 365 припадника.

Иако овај проблем није толико важан за Американце, ништа око повлачења неће ићи тако лако и брзо, нити ће Турска остварити ту заменску улогу, без обзира на њене жеље, јер о томе одлучују многи актери, попут осталих чланова Квинте, а питање је да ли би и све земље тзв. Западног Балкана на то гледале благонаклоно.

Изборна трговина

У међувремену, у Приштини и даље траје надгорњавање између Аљбина Куртија, односно његовог Самоопредељења и опозиције. Већ су пропала два покушаја да се конституише скупштина тзв. Косова док рокови цуре, по неким тумачењима, последњи датум да тзв. Косово добије скупштину јесте 26. април.

Прво су посланици Куртијеве опозиције гласали против верификације мандата посланика јер Курти одбија да, како закон налаже, поднесе оставку. Када се и то десило, кандидаткиња Самоопредељења за председницу скупштине Аљбуљена Хаџију није изабрана ни после два покушаја, а из истог разлога је и трећи пут прекинута седница.

Према Пословнику, прекид не може трајати дуже од 48 сати, што значи да се нова седница мора сазивати свака два дана (четвртак, субота и тако даље). Ако Самоопредељење настави да не предлаже кандидата, биће низ недовршених седница, које само почињу и прекидају се. У таквој ситуацији, опозиционе странке би могле да искористе правни ћорсокак као основ да затраже тумачење од Уставног суда, тврдећи да победничка странка кочи формирање институција, бар како је то објаснио Еуген Цаколи из Демократског института Kосова.

Опозиционе ДПК и ДСК са 24, односно 20 посланика, поручују преко медија да остају при ставу да у наставку конститутивне седнице неће подржати предлог Самоопредељења да председница парламента буде Аљбуљена Хаџију.  Исту поруку претходних дана слао је и Рамуш Харадинај, председник Алијансе за будућност Косова. Према његовим речима, његови посланици изјасниће се о предлогу за председника скупштине ако Самоопредељење за ту функцију предложи неког другог кандидата.

Из Самоопредељења поручују да то не планирају, односно да Хаџију, остаје њихов кандидат, а по речима организационог секретара Самоопредељења Аљима Раме „Гљаук Kоњуфца био врло јасан када је изнео предлог странке да Хаџију у овом мандату води парламент.”

„И закон и Устав су врло јасни, предлог за председника парламента даје наша странка. Имали смо 57 посланика и верујем да ће се тај број повећати“, поручује Аљим Рама. Ове тврдње нису без основа јер је Курти својим махинацијама успео да од Српске листе одузме један мандат (наводно гласањем Албанаца) у корист његовог српског сеиза Ненада Рашића.

Председник парламента мора да буде изабран већином гласова, а од те већине зависи и ко ће бити премијер и водити будућу владу. Куртију је за то потребно још четири гласа јер већ има 57 посланика па се очекује, како то балканске прилике налажу, да до тога дође трговином. Стога је загонетна изјава Фатмира Љимаја, председника Социјалдемократске иницијативе, познате и као Нисма, „да је потврђивање мандата посланика добра вест и да ће брзо бити конституисани и скупштина и влада.” Да ли ће Нисма подржати Куртија и по којој цени, знаће се до 26. априла, када је и последњи рок да се скупштина потпуно формира.

Србима на КиМ једино остаје да верују у свевишњег и надају се да ће промене на светској сцени утицати и на однос према питању Косова и Метохије, како би се њихов статус и права бар за нијансу променили на боље.