Синиша Љепојевић: Ко су господари Украјине

Сада је потпуно јасно да Украјина и НАТО савез не могу да добију рат против Русије и да су га, у ствари, већ изгубили. Од самог почетка заправо највећа илузија је била да Украјина може да победи Русију. Али, та илузија се још увек у западној пропаганди одржава а цену плаћају преостали житељи Украјине. Па се намеће питање ко је стварни господар Украјине и коме рат у тој несрећној земљи доноси највише користи.

Украјина је најсложенији пројекат Запада, тачније Америке, још од Другог светског рата. До државног удара у фебруару 2014. године Америка је, према признању Викторије Нуланд, у тај пројекат уложила пет милијарди долара. Пројекат “Украјина” је довео и до ратног сукоба Колективног запада са Русијом али поред амбиције разбијања Русије укупни амбијент има и још једну позадину.

Реч је о класичном примеру како Америка новцем пореских обвезника и преко живота других људи а под изговором остваривања геополитичких циљева отвара простор приватним компанијама да остварују велику зараду а онда оне заузврат испуњавају државне планове. То је у ствари мрежа која се обично зове дубока држава. та дубока држава је господар Украјине.

Све је почело пре 32 године, од првог дана када је распадом Совјетског Савеза, Украјина прогласила независност.  Под изговором реформи почела је распродаја украјинског богатства и страни, пре свега амерички, капитал је улазио у земљу. Страни капитал је посебно интензивирао преузимање Украјине после такозваног Мајдана, државног удара 2014. а нарочито од избијања рата 24. фебруара 2022.  То је и велики комерцијални пројекат западних финансијских моћника и користи се да се откупи све оно што се још зове Украјина.

Украјина је седма на свету по резервама угља и друга у Европи са око 34 милијарде тона. Она је међу три земље на свету, уз Русију и Аустралију, које имају највеће резерве железне руде, највеће залихе мангана и уранијума у Европи као и многих других минералних богатстава.

Али, највеће украјинско богатство је земљиште, у Украјини је 40 одсто светске такозване црне земље, најплодније црнице.

Иако је до недавно формално било забрањено странцима да купују земљу у Украјини је, према подацима публикације “Аустралиан Нешенел Ривју” ( Australian National Review) објављеним у мају 2022. године, 17 милиона хектара је већ било у власништву три америчке компаније  Cargill, Dupont и Monsanto . За илустрацију, то је равно целом пољопривредном земљишту  Италије.

Већински капитал у тим компанијама припада америчким финансијским организацијама и инвестиционим фондовима “БлекРок”, “Вангард” и “Блекстон” (BlackRock, Vanguard,  Blackstone).

Али, мало је људи знало да земљиште у Украјини није више украјинско а онда се после почетка сукоба све открило када се појавио проблем извоза жита из Украјине. То се звало “договор о житу”. То, значи, није никакав споразум везан за Украјину, него интерес америчких компанија власника тог жита. Покренута је огромна политичка и медијска кампања да би се под хуманитарни изговором приволела Русија да дозволи извоз тог жита, ангажована је и широка мрежа лобиста а главни амерички лобиста је, преко својих посредника, био “БлекРок”. Али, ускоро је “договор о житу” престао да важи.

“БлекРок” је највећи светски финансијски холдинг и инвестициони фонд који, према подацима с краја 2022. руководи са око 10 хиљада милијарди долара. У Америци је већ преузео многе банке, фармацеутску индустрију, Силицијумску долину и ИТ као и војно-индустријски комплекс, практично све.  Верује се да преко те мреже “БлекРок” контролише и Белу кућу.

Мало је познато шта све ради по свету јер тајност је основни принцип БлекРока али велики део послова у Украјини постаје ипак познат.

Прошле године у септембру директор “БлекРока” Лари Финк је предложио Владимиру Зеленском формирање Фонда за обнову и помоћ Украјини.  И онда је 8. маја 2023.  објављено да су украјинска влада и амерички “Блекрок” склопили споразум о формирању Фонда за развој Украјине. Званичан циљ су инвестиције у енергију, инфраструктуру и пољопривреду. У реалности то значи потпуно преузимање Украјине од стране “БлекРока” иза којег се крије страни капитал. У преводу “БлекРок” има план да на тај начин за себе и своје клијенте купи целу Украјину.

У марту ове године Светска банка је проценила да је потребно 411 милијарди долара да се обнови Украјина али од тада су разарања настављена и то је сигурно најмање 500 милијарди.

И “БлекРок” се, према медијским извештајима,  већ понаша као власник Украјине. Почетком октобра ове године Лари Финк је оптужио Украјинце да су “неодговорни” према ономе у шта је већ инвестирано.  Он је изјавио да “сада видимо неразумну употребу земље црнице за гробља. Има сувише много гробаља. Вредну обрадиву земљу изузети из обраде је комплетно ирационално. И то мора да се мења”. И он је понудио решење:  “ми можемо да финансирамо крематоријуме или опрему за биолошке процесе (bioprocessing).То мора да се уради или ћемо увести санкције за злоупотребу наших инвестиција”.

Другим речима, то је њихова земља а не украјинска. И онда закључак Ларија Финка “пријатељи ово није само ваша земља”.

Минулих месеци Кијев је потврдио спремност да све што има, а то је само природно богатство, пребаци у Фонд за развој Украјине ако Запад настави да пружа војну и финансијску помоћ.

Шеф кабинета председника Украјине Андреј Ермак је 15. новембра ове године после сусрета са представницима “БлекРока” у Вашингтону изјавио да је Украјина “спремна да све своје стратешке компаније и земљу преда `БлекРоку` ако тај фонд помогне у добијању војне и финансијске помоћи”. То је током посете Вашингтону 12. децембра ове године поновио и Зеленски.  Али, иако су се инвеститори већ договорили о подели плена, у Фонд још није стигло много новца.

У таквом амбијенту изгледа да су “БлекРок” и његови клијенти веома заинтересовани да се што пре постигне неко примирје и обуставе ратне операције и задржи барем оно што је остало од Украјине.  Они,  у ствари, стоје иза прича о  примирју и преговорима са Русијом и да се успостави подела Украјине, тачније подела између Русије и америчког капитала оличеног у “БлекРок” фонду.

Главни циљ нових господара Украјине је земљиште. Јер, као што је познато, наредни корак пре свега америчких милијардера и дубоке државе је контрола пољопривредне производње и хране као и наметање нових лабораторијски генерисаних производа за исхрану. То су планови за будући рат храном.

Енглези кажу да новац није све али је део свега а у случају “БлекРока” и његове дружине он је ипак скоро све и преко њега се остварује и политички утицај. Основна полуга политичког утицаја и у Америци и у Европи су америчке Федералне резерве које су иако приватна компанија и америчка централна банка.

Кључно је питање ко је власник Федералних резерви мада то тачно, барем јавно,  нико не зна. Банкарски хроничари верују да би до трагова власништва могао да води новац које су Федералне резерве давале банкама, такозваним “миљеницама”,  после финансијског слома 2008. године.

Испоставило се да су у власништву тих банака водећи четири највећа америчка инвестициона фонда, “Вангард група”, “Фиделити инвестмент”, “Стејт стрит” и наравно “БлекРок” ( Vanguard Group Inc, Black Rock, Fidelity Investments, State Street).  Све они који су и у Украјини.

Федералне резерве су тада бескаматно дале 16 хиљада милијарди долара практично својим акционарима.  Тај новац су добијале и неке европске банке које су такође страни сувласници Федералних резерви. У Британији су то “Барклис”,  “Ројал банка” Шкотске и Шкотска банка. У Немачкој “Дојче банка”, у Швајцарској “Кредит свис” и у Француској БНП Парибас. Укупно им је дато око 2,5 хиљаде милијарди долара.

И онда је много јасније зашто европске државе слепо следе америчку дубоку државу у Украјини иако је то против њихових интереса. Господари Украјине су преко банака власници и Европе.