Само амерички страх може да спаси свет од нуклеарног рата: Две Путинове реченице о атомској бомби и призивање памети

Две Путинове реченице изговорене пре четири године – о томе чему свет ако у њему нема Русије и да ће у случају напада на Русију страдати и агресор и жртва – заборављене су у данашњим све интензивнијим дебатама о употреби нуклеарног оружја. Сукоб у Украјини је уклонио табу са ове теме, па се о њој прича као да је реч о некој свакодневној и рутинској ствари. Али, не мисле сви тако. Двојица водећих руских експерата, Дмитриј Тренин и Фјодор Лукјанов, сматрају да нам предстоји „доба страха”. Они верују да само страх може да заустави свет од даљег јуриша у опште уништење.

Сукоб Русије и Украјине предуго траје да не би изазивао забринутост на свим странама, али и покренуо питања о томе како би требало да изгледа „дан после”, односно на ком месту ће се зауставити клатно које се креће од рата на тлу Украјине до опште и глобалне нуклеарне конфронтације.

Судећи према одговорима која су током прошле недеље стигли од стране двојице водећих руских експерата, Дмитрија Тренина и Фјодора Лукјанова, предстоји нам „доба страха”. Они верују да само страх може да заустави свет од даљег јуриша у опште уништење.

Лукјанов и Тренин нису само блиски руским круговима који доносе одлуке, него се обојица налазе у кругу особа које креирају и представљају идеје које долазе у обзир за политичку операционализацију, што је довољан разлог да помније погледамо како они сагледавају данашњу ситуацију у свету. Њихове поруке које сада указују на опасност и позивају на узбуну можда некоме могу да делују као акција пропагандне машинерије. Али обојицу саговорника познајем дуго са међународних конференција и знам да су на њима сви веома пажљиво слушали и водили белешке њихових излагања, па сам сигуран да и њихов садашњи разговор заслужује такву пажњу.

Фјодор Лукјанов је главни и одговорни уредник часописа Russia in Global Affairs од његовог оснивања 2002. године, председник је Савета за спољну и одбрамбену политику Русије од 2012. године и директор за истраживање Међународног дискусионог клуба Валдај. Уз то, професор је и истраживач на московској Високој школи економије Националног истраживачког универзитета.

Дмитриј Тренин је бивши пуковник руске војне обавештајне службе, који је служио 21 годину у совјетској армији и руским копненим снагама, пре него што се 1994. придружио Карнеги фондацији. Он је 2008. постао први руски директор Карнеги московског центра. Члан је лондонског Међународног института за стратешке студије, Руског савета за међународне послове, московског Удружења за међународне студије и Шведске краљевске академије војних наука. Када је дошло до сукоба Русије и Украјине, Тренин је поднео оставку на директорско место у Карнеги фондацији, објаснивши да је он припадник руске армије и да не може даље да остане на овој функцији.

Лукјанов и Тренин често иступају у руској јавности. Лукјанов је модератор конференција и политичких разговора, па је тако редовни водитељ разговора и на престижном руском форуму Валдајског клуба који се одржава сваке године под покровитељством Владимира Путина.

Две Путинове реченице

У разговору с руским председником у Сочију пре четири године, Фјодор Лукјанов је, на неки начин, дао предтекст за садашње погледе на могућност употребе нуклеарног оружја у сукобу у ком се тренутно налази Русија.

У филму Владимира Соловјова „Светски поредак 2018″, емитованом у марту 2018, Владимир Путин је рекао да би евентуални нуклеарни удар могао да доведе до глобалне катастрофе за човечанство и свет, након чега се запитао: „Али ја, као грађанин Русије и шеф руске државе желим да се запитам: зашто нам треба такав свет ако тамо нема Русије”, мислећи на изградњу светског поретка у коме се руски интереси и ставови неће уважавати.

Исте године, 18. октобра, учествујући на годишњем међународном форуму Валдај у Сочију, Путин је, одговарајући на питање Лукјанова о теми нуклеарне безбедности и шта је значила та изјава о свету у коме нема Русије, прво истакао да Русија нема доктрину „превентивног удара”, а затим рекао:

„Радило се о томе да ли смо спремни и да ли сам спреман да употребим оружје које нам је на располагању, укључујући и оружје за масовно уништење, како би заштитили себе и своје интересе… За оне који нису обавештени, опет ћу рећи: то значи да смо спремни и да ћемо употребити нуклеарно оружје онда када се уверимо да неко, потенцијални агресор, напада Русију, нашу територију… Али онда тај агресор ипак мора да зна да је одмазда неизбежна и да ће бити уништен. И ми ћемо као жртве агресије и мученици отићи у рај, али и они ће једноставно умрети, јер неће имати времена ни да се покају”.

Ове две Путинове реченице – о томе чему свет ако у њему нема Русије и да ће у случају напада на Русију страдати и агресор и жртва – заборављене су у данашњим све интензивнијим дебатама о употреби нуклеарног оружја. Сукоб у Украјини је уклонио табу са ове теме, па се о њој прича као да је реч о некој свакодневној и рутинској ствари. Али, не мисле сви тако.

Бивша немачка канцеларка Ангела Меркел свакако довољно добро познаје руског председника да би могла да посведочи да се он не шали, као што је то недавно рекла на отварању Фондације „Хелмут Кол”. „Путинове речи не треба одбацити као блеф, а озбиљно их схватити никако није знак слабости, већ напротив, знак политичке мудрости – која помаже да се сачува простор за маневрисање или, не мање важно, чак и да се развије нови”, рекла је бивша канцеларка.

У Америци мисле да Путин покушава да „излуди” Запад и да „севернокореанизује Русију” која ће постати држава парија и кинеска гасна и нафтна колонија. За минирање гасовода Северни ток 1 и 2 на Западу се оптужује Русија, уз тврдњу да Путин „нагриза највећи, можда и једини извор одрживог дугорочног прихода”, али упркос томе САД позивају западне лидере да буду „чврсти и паметни” како би знали колико и како да приморају Русију и Путина да се понаша према њиховим захтевима. Колумниста Њујорк тајмса Томас Фридман пише: „Путин нам можда није оставио другог избора осим да научимо да живимо са руском Северном Корејом – барем док је он на њеном челу. Ако је то случај, мораћемо само да извучемо најбоље из тога…”

Претња Русији

Фјодор Лукјанов је прошле недеље разговарао са Дмитријом Тренином за нови број часописа Russia in Global Affairs, а који дан раније,Тренин је дао и опширни ТВ интервју. Будући да се руско-украјински сукоб налази на прекретници, између могућности за прекид ватре и тражења мировног решења с једне, и даље ескалације с друге стране, важно је да схватимо руски начин размишљања и разлоге за евентуалну ескалацију сукоба и повећање глобалне опасности од нуклеарног рата.

Најзначајнија Тренинова порука јесте да он не искључује могућност избијања великог рата између Русије и Запада, укључујући и употребу нуклеарног оружја. Генерално, према Трениновим речима, свет се креће ка новој Кубанској кризи, а у наредним недељама и месецима биће јасно да ли ће се она разрешити мирно или не. После расписане мобилизације у Русији и прикључења четири украјинске области, уклониће се бројна самоограничења која је Русија себи наметнула 24. фебруара и војска ће деловати много слободније.

Исход је тешко претпоставити, али улози Русије су огромни. „Значење операције у Украјини за Русију је много веће него што због ње могу да изгубе САД или западне земље, зато се Русија припрема много дугорочније од њених противника и о томе сада може директно да се говори”, каже Тренин. „Путин је говорио о пуној моћи Русије коју он може да се употреби, укључујући нуклеарну опцију, и притом рекао да не блефира. То да он не блефира, давно смо схватили, а мислим да су сада то схватили и противници Русије.”

На питање да ли је нуклеарни сукоб са Западном могућ, Тренин каже да верује да се иде у том правцу. „Верујем да ће се он избећи у последњем моменту”, сматра он. „Америчка стратегија могла би да дозволи нуклеарни рат у Европи, ако би били уверени да он неће довести до удара на територију САД. Не верујем да су у Русији спремни да играју такву игру која објективно Сједињене Државе чини стварним победником. С друге стране, удари по територији САД подижу ниво нуклеарног рата до свеопштог уништења. У току неколико будућих месеци и недеља треба да добијемо одговор на питање хоћемо ли да се зауставимо, да не ескалирамо даље ситуацију и да се о нечему договоримо. А ако ствари у наредним седмицама буду ишле у лошем правцу, много ћемо жалити што се нисмо зауставили на овој тачки”, упозорава Дмитриј Тренин.

Повратак страха

Тренин верује да је у време Хладног рата само страх, односно поштовање „црвених линија” које је поставио супарник, стварао глобалну стабилност и држао свет у равнотежи. Тренин је сада јасан: потребно је „вратити страх”.

И Лукјанов сматра да је потребно нацртати „црвене линије” на начин на који их је немогуће не приметити, а камоли игнорисати, али за то је потребна „велика уметност”, како каже, пошто се ушло у велику међународну војно-политичку кризу у којој су безбедносна упутства заборављена и сада је питање како их вратити.

Дмитриј Тренин на то указује да безбедносни механизми какви су до сада постојали нису били намењени временима великих криза, него за периоде мање или веће стабилности, када је само требало да се уверите да друга страна исправно чита ваше сигнале. Али сада се свет налази у великој опасности, јер таквих безбедносних механизама више нема. „Оне црвене линије које је руска страна повукла, Американци нису поштовали. У америчким правилима на којима они заснивају свет, наше ‘црвене линије’ нема. Дакле, једино што може да заустави САД у овој ситуацији јесте страх – сопствени страх од следећег корака. То је то, нема ништа друго”, упозорава Тренин.

„Ако говоримо озбиљно, ништа друго осим страха не може да одврати нашег противника”, сматра Тренин. „Америчка стратегија наношења стратешког пораза Русији заснива се на уверењу да ми нећемо употребити нуклеарно оружје: или ћемо се уплашити или ћемо сматрати да је уништење цивилизације и даље превисока цена за одржавање положаја Русије. Ту лежи потенцијална фатална грешка. Остала ми је у сећању Путинова фраза из 2018. да нама ‘не треба свет без Русије’. И увек је се сећам. Али мислим да многи људи у Сједињеним Државама то не схватају озбиљно”, поручује Тренин.

Тренутно на Западу постоји превише искушења да се тренутна ситуација у Украјини искористи за уклањање и решавање „руског проблема”, наводи Тренин: „Као што је ‘немачки проблем’ нестао са европског пејзажа као резултат Другог светског рата, тако и ‘руски проблем’ може нестати са западног хоризонта као резултат украјинске кризе, сматрају на Западу. Али после референдума, настала је нова ситуација, пошто је граница Русије званично промењена. Територија Руске Федерације већ дуже време је на удару. Да, то су украјински удари, али на навођење Американаца и НАТО-а и уз помоћ наоружања које су они обезбедили. У том смислу, Херсонска област се убудуће ни по чему неће разликовати од Републике Крим, од Белгородске области, Курска или других региона Русије које украјинске снаге могу да гађају.”

Лукјанов подсећа да руска доктрина каже да се нуклеарно оружје може употребити ако постоји опасност по постојање државе. Дакле, не у случају да „неки пројектил  долети на руску територију”, већ „претња постојању државе”. Дужност врховног команданта тада је да процени и одлучи да ли нека акција непријатеља представља опасност за постојање државе.

„Рецимо, Москва сада сматра да је нуклеарна електрана Запорожје на територији Русије”, скреће пажњу Тренин. „Напад на нуклеарна постројења, било војна, било цивилна, сматра се довољним разлогом за нуклеарни одговор. Дакле, хоће ли Украјина поново бомбардовати Запорожје? Шта ће је по том питању саветовати САД и други савезници и какав ће бити одговор Русије?  Још више чуди што је Европа према овом питању потпуно равнодушна и уопште не узима у обзир да украјинско ракетирање и бомбардовање нуклеарних постројења сада има сасвим друге димензије.”

Тренин верује да многи људи у Сједињеним Државама, а у много мањој мери и у Европи, вероватно сматрају да употреба нуклеарног оружја у Европи, не само у Украјини, уопштено говорећи није нешто што је много катастрофално. Али овде је главна ствар, предочава Тренин, да се нуклеарно оружје претвори у ефикасан елемент одвраћања како би се САД убедиле да ће у специфичној ситуацији уследити удар на њихову територију: „Пошто удар на територију Украјине, генерално, никога неће зауставити, а удар на територију Европе неће се сматрати битно важним нити нарочито опасним, сасвим друга ствар је удар на територију Сједињених Држава.”

Црвене линије

Током неколико деценија од краја Хладног рата, перцепција је била да је прошлооно што је представљало највећи хладноратовски страх – међусобни масовни нуклеарни удари између СССР-а и САД – да је то већ део историје и да се томе нико неће враћати.

„Када руски председник данас жели да одврати непријатеља директним или индиректним позивањем на нуклеарно оружје, непријатељ то тумачи, барем у јавности, као претњу употребом нуклеарног оружја”, каже Тренин. „Али, ова претња спада у западни концепт ратовања, када се неуспех на фронту током рата вођеног само конвенционалним наоружањем надокнађује употребом нуклеарног оружја. Овакву линију понашања сада приписују нама. Међутим, могуће је да ће удар уследити не на простору војних операција, већ на одређеној удаљености од њега. Логично је, међутим, ако се створи ескалација ситуације с циљем решавање проблема, онда мора да постоји директна претња ударом две нуклеарне силе, а не индиректна.”

Фјодор Лукјанов закључује да на основу свега произилази да је ово ситуација из које још нема излаза, и пита да ли постоји излаз из ове спирале.

„Мислим да имамо по много чему јединствен случај у историји”, одговара Тренин. „Искрено говорећи, не могу да се сетим неке друге ситуације која чак и издалека личи на актуелну. Заиста, спирала увлачи не само нас, већ и Американце, и ми идемо ка директном судару. За нас је то егзистенцијално питање, јер овде није реч само о судбини Украјине, већ, што је за нас много важније, о судбини Русије. И то у најосновнијем смислу те речи. С друге стране, за САД је то више питање политичког престижа, питање лидерства, питање положаја у светском систему. Ако претпоставимо неуспех америчке стратегије и успех Русије у Украјини, то неће бити кобно за положај Сједињених Држава у свету. У делу света којим доминирају, САД немају ривала. Напротив, рекао бих да би потенцијални пораз Сједињених Држава у Украјини могао да доведе до још већег окупљања оних земаља које председник Путин назива сателитима САД…”

Тренин сматра да су „црвене линије” могућне у односима између мање или више једнаких држава. Али када је на једној страни суперсила, а на другој остаци некадашње суперсиле, како се то види из угла Сједињених Држава, не може бити речи ни о каквој, чак ни номиналној једнакости.

Лукјанов због тога поставља питање да ли се нешто и шта променило у перцепцији политичких лидера, будући да дуго није било великог рата?

За Дмитрија Тренина постоји један одговор: „Нестао је осећај страха. Уопштено говорећи, свет се заснива на страху, ни на чему другом. Дакле, ако страх нестане, свет је у опасности. Потребно је вратити страх”.