ВЛАДИМИР ПРОХВАТИЛОВ: Руска аритљерија и неславни крај кијевског режима

Паљба руских самоходних хаубица

Аутор: Владимир ПРОХВАТИЛОВ, председник Академије за реалну политику

УКРАЈИНСКИ председник Владимир Зеленски је захтевао да му колективни Запад одмах обезбеди 1.000 хаубица, 300 вишецевних ракетних бацача, 500 тенкова и многе других борбених система.

Чак је обећавао да ће – ако све то добије – његова армија потпуно поразити савезничке снаге Руске Федерације и Луганске и Доњецке Републике и повратити Донбас, Херсон и Крим.

Оружане снаге Украјине већ добијају хаубице, вишецевне бацаче, тенкове и другу војну технику, али не у траженим количинама. То је омогућило продужење агоније кијевског режима, али није, а заиста није ни могло, да преокрене ток рата, у којем је стратешка иницијатива и даље на руској страни.

Западна војна техника стиже на фронт, али  је Руси и донбаске армије стално уништавају, а делом постаје ратни плен савезничких снага.

Зашто се то дешава?

Ево зашто, на примеру америчких хаубица М777.

Генерали Пентагона су услишили молбу Зеленског  и пристали да пошаљу хиљаду таквих хаубица Кијеву. Ако би, неком чаролијом, сва ова опрема одједном завршила на линији фронта, заједно са обученим артиљерцима, резервним цевима и муницијом довољним за дуготрајно гађање, онда би, наравно, наше војсковође морале да траже додатне адуте у руски арсенал. И такви би се адути нашли.

Али чаробњаци постоје, као што се зна, само у бајкама и у сумраку умова кијевских вођа.

Чак и стотину М777 које су Оружане снаге Украјине већ добиле испоручене су Украјини не за дан, чак ни занедељу дана. А хиљаду хаубица ће се пребацивати преко океана дуже од месец дана.

А свежа артиљеријска појачања која стигну на фронт биће `нокаутирана` у контрабатеријским борбама од стране савезничких оружаних снага. У строгом складу са Ланчестерским једначинама.

Године 1916, на врхунцу Првог светског рата, британски математичар Фредерик Ланчестер развио је систем једначина за одређивање исхода битке између две војске. Његова формула је буквално тестирана много пута у ратним условима. А, према Ланчестеру, могуће је компензовати бројчану надмоћ непријатеља само квадратом веће ефикасности.

Другим речима, ако имате пет пушака, а непријатељ десет (два пута већу предност), онда – да бисте победили – морате да пуцате боље од непријатеља четири пута.

Дакле: ако је руска артиљерија десет пута супериорнија од украјинске, како кажу у Кијеву, онда би артиљерци Оружаних снага Украјине требало да надмаше руске тобџије 100 (!) пута.

Међутим, то није реално. Толику предност може дати само нуклеарно оружје, које Оружане снаге Украјине немају и неће имати.

Америчке хаубице које Украјинцима стижу у малим серијама на фронтовима ће се систематски претварати у гомиле поломљеног гвожђа, а друге варијанте Ланчестерове једначине нису предвиђене.

„Већи батаљони су увек у праву“, тврдио је Наполеон, потпуно разумевајући потребу да се има бројчана надмоћ над непријатељем.

Ланчестер је максиму великог војсковође оваплотио у у формуле које су добро познате америчким генералима, па зато немају илузија о исходу битака у Украјини.

На саветовању водећем америчком трусту мозгова, Савету за спољне односе, бивши заменик команданта америчке команде у Европи, генерал Стивен Твити, рекао је: „Русија има много већу бојеву моћ од Украјине. Зато Украјинци никада неће уништити ни победити Русе… Украјинци никада неће имати довољну бојеву моћ да Русе истерају из Украјине“.

Ово само потврђује да је руска артиљерија – несумњиви „Бог рата“ и да  њена „ђаволски велика ватрена моћ“ – сваког дана приближава неславни крај кијевског режима.