Палестинске заставе завијориле су се у Ирану, Турској, Либану, Ираку, Алжиру, Тунису, неколико јорданских градова, али и у Лондону, Стокхолму и Торонту, недуго пошто је Хамас на 50. годишњицу Јомкипурског рата почео напад на Израел. У Александрији је египатски полицајац пуцао на аутобус са израелским туристима и убио две особе.

„Грађани Израела, почео је рат. Ово није војна операција, ни краткотрајна борба. Овог јутра Хамас је покренуо убитачан и изненадан напад на Израел”, рекао је израелски премијер Бењамин Нетанјаху недуго пошто је ионако нестабилна граница према Појасу Газе завијена у облак дима и крви.

„Израелски 11. септембар”, како су западни обавештајци назвали јучерашњи дан, алудирајући на чињеницу да Мосад и Шин Бет нису имали представу да један од најопаснијих противника Израела – палестински Хамас – спрема операцију широких размера, почео је салвом пројектила испаљених на израелске градове. Убрзо затим, исламисти су багерима, камионима, али и параглајдерима, прегазили прилично добро утврђену границу и почели да праве хаос по околним израелским насељима.

Једнако као и Израелце, напад је изненадио и Американце, пошто је свега недељу дана пре његовог почетка саветник за националну безбедност Беле куће Џејк Саливен рекао да је „Блиски Исток најмирнији у последње две деценије”.

Апели Хамаса

Израелци су били шокирани нападом, па су палестински борци до краја дана успели да заузму неколико војних база и полицијских станица, упадну у јеврејска насеља и покрену лавину панике. Свет су, по први пут у много година, преплавили снимци заробљених и понижених израелских цивила, али и убијених Израелаца из остатака уништених оклопних возила чија су тела припадници Хамаса бездушно развлачили.

Хамас је одмах позвао лидере муслиманских држава да подрже борбу војног крила ове организације, „Бригаде Ал Акса”, за ослобођење Јерусалима, али су на те апеле до недеље поподне одговорили само Палестинци са Западне обале, који су накратко напали израелске положаје у Хеброну и Рамали на Западној обали.

Позив Хамаса, како се чини, био је упућен муслиманима широм света – али пре свега либанском Хезболаху, чије су трупе већ месецима распоређене уз северну границу Израела.

Први окршај Хезболаха и израелске војске почео је у недељу рано изјутра, када су припадници ове проиранске милиције испалили неколико минобацачких пројектила ка оближњој израелској бази, да би Израелци потом дроновима напали три шатора које је Хезболах још пролетос поставио на територији коју обе стране сматрају својом.

„На путу ка ослобођењу преосталих окупираних палестинских територија и у знак солидарности са победничким палестинским народом, овог јутра смо гађали три ционистичка положаја на окупираним подручјима”, саопштио је Хезболах.

Позиције Хезболаха налазе се у подручју фарми Шеба, које се простиру на око 25 квадратних километара. Већи део овог подручја контролише Израел, а само једна од укупно 13 фарми је на либанској територији. Оружје на северној граници је убрзо утихнуло, али је израелска војска на границу са Либаном упутила силну војску.

Битка за Сдерот

„Уколико падне Сдерот, пашће и Израел”, мантра је коју годинама понављају Израелци у граду који се налази свега километар од Појаса Газе. У суботу пре подне, страховања Израелаца се умало нису обистинила, када је група бораца Хамаса упала у овај град и почела насумице да пуца по пролазницима.

За њима је, према изјавама сведока, остало најмање девет крвавих тела на аутобуској станици у улици која име носи по Менахему Бегину, премијеру Израела од 1977. до 1983. године и оснивачу владајуће израелске странке Ликуд. Затим су напали и накратко заузели полицијску станицу у том граду, покренувши талас спекулација шта се унутар те зграде заиста догодило.

Израелски извори су тврдили да су Палестинци у станици убили свих 20 полицајаца који су се ту затекли, али је та прича утихнула пошто су контролу поново преузели израелски војници. Када су Израелци, после скоро 24 часа пуцњаве, поново ушли у полицијску станицу, нашли су тела десет палестинских бораца, док Хамасу блиски „Исламски џихад” тврди да су борбе у том граду још увек у току. Од полицијске станице су, после целодневних борби, остале само димом обавијене рушевине.

На снимцима из Сдерота виде се тела мртвих цивила која су на брзину прекривена комадима платна, те неколицина заробљених и полуголих припадника Хамаса, које спроводе израелски војници.

Израелска војска тврди да је палестинске борце потиснула из града даље ка граници Појаса Газе, најављујући потпуну евакуацију 24 места која се налазе у том подручју, што наговештава почетак обимне војне операције и могућу нову инвазију.

Већа опасност од Хамаса

Нови упад Израелаца у Појас Газе, међутим, могао би покренути много озбиљније проблеме по власти у Тел Авиву, јер је либански Хезболах овакав развој ситуације описао као „догађај који ће сигурно покренути нови рат”.

Тел Авив, већ месецима, сматра да Хезболах представља знатно већу опасност од Хамаса, јер располаже са око 150.000 пројектила, па ће даље акције израелске војске зависити од процена да ли вреди ризиковати ескалацију сукоба са Хезболахом у хаотичној ситуацији око Појаса Газе.

Израелске обавештајне службе годинама тврде да је нови рат с Хезболахом неизбежан, због чега акција војске ни у ком случају не би утицала на ионако известан развој ситуације. Опрезнији упозоравају да би, у случају озбиљног сукоба, Хезболах могао да ка територији Израела испали чак 4.000 пројектила дневно који би без проблема добацили до неколико већих градова, укључујући и Хаифу.

Тај број је превелики за капацитете израелске противваздушне одбране, која је током рата 2014. године успела да за 50 дана сукоба неутралише већину од 4.500 Хамасових ракета примитивнијих од оних којима располаже Хезболах.

Током сукоба који су у мају избили након што су Израелци упали у џамију Ал Акса, „Исламски џихад” је испалио 1.234 пројектила, односно просечно 308 дневно. Хамас и „Исламски џихад” располажу са пројектилима који се – од делова које им шаљу Хезболах и Иран – склапају у подрумима широм Појаса Газе.

Током рата 2006. године, израелско ваздухопловство уништило је неколико десетина Хезболахових пројектила пре него што је та организација уопште дошла у прилику да их лансира, али се ситуација од тада драматично променила, пошто су Иранци у међувремену у регион допремили савременије пројектиле и радаре који су, наводно, распоређени дуж границе Либана и Сирије.

Иранска веза

Генералштаб иранских оружаних снага, који координише акције војске и Револуционарне гарде, најавио је у мају „серију криза без преседана у историји, после којих ће Израел престати да постоји”.

Убрзо затим, директорат за војну безбедност израелских оружаних снага упозорио је политичаре да је земља ближе рату него миру. „У овој фази, Иранци нису успели да кризу из Ирака, Сирије, Либана, Појаса Газе и Западне обале пренесу на територију Израела, али је извесно да ће наставити да покушавају”, тврдили су израелски обавештајци.

Овакве најаве Техерана, сматрају аналитичари, представљају крунски доказ иранске умешаности у упад припадника Хамаса и Исламског џихада у насеља недалеко од Појаса Газе. Озбиљнији аналитичари су, ипак, много опрезнији, тврдећи да би доказ истинског утицаја Исламске републике представљао тек директан рат Израела и Хезболаха.

Иако Нетанјаху, током објаве рата Хамасу, није помињао Иран, то је неколико сати касније учинио председник Исак Херцог, који је за ескалацију насиља оптужио Техеран. „Уз подршку њихових прокси команданата у Ирану, почели су ничим изазван, кукавички напад… Позивам све државе да безусловно осуде Хамас и његове мецене у Ирану”, рекао је израелски председник.

Недуго затим, Техеран је подржао „легитимна настојања Палестинаца да ослободе своје територије”, не увлачећи се дубље у расправу о сопственом учешћу у овом рату.

Повратак у Газу

Судбина Газе, страхују дипломате, запечаћена је оног тренутка када ју је Нетанјаху, објављујући рат, назвао „градом зла”, који ће ускоро постати „град рушевина”. Израелски премијер је, истовремено, позвао око два милиона становника Газе да напусте домове, упозоравајући их да ће војска свом силом искоренити Хамас и сва упоришта те организације.

Први корак у овом правцу је прекид снабдевања Газе електричном енергијом, чиме је око 80% становника овог региона остало без струје. Дани без струје су, суштински, само наставак ужасних услова у којима два милиона Палестинаца живи већ 16 година, од како је на изборима у Појасу Газе победио Хамас, након чега је Израел уз помоћ Египта увео оштре санкције.

Те мере су стопу незапослености подигле на око 50%, довеле до распада здравственог система и целокупне инфраструктуре. Економски колапс је у неколико наврата спречио Катар, који у Појас Газе упумпава милионе долара вредне донације којима се обезбеђују дистрибуција енергената, плате тамошњих локалних службеника и храна за најсиромашније.

Без преговора на видику

Нетанјахуа је одмах жестоко критиковао Данијел Леви, који је у време владе Ехуда Барака био један од главних преговарача са Палестинцима, наводећи да је дошло време да се свет суочи са безнађем у којем Палестинци живе деценијама. „Израелска влада, војска и обавештајне службе су били изненађени… Јасно је да је рат ужасан, али решење неће моћи да се добије војним путем. Палестинци деценијама живе у условима у којима су се Израелци пробудили у суботу ујутру”, рекао је Леви Би-Би-Сију.

Док су у недељу ујутро још одјекивали рафали из насеља недалеко од Појаса Газе, на путевима који воде ка том региону тутњали су камиони натоварени тенковима „меркава” и свакаквим другим оклопним возилима. Готово у исто време, израелска авијација бомбардовала је места на којима су се налазила упоришта Хамаса, али и објекте у којима се, наводно, налазе штабови палестинских исламиста.

Међу порушеним објектима су и две џамије, што је додатно разгневило Палестинце, али и изазвало озбиљну бригу међу Израелцима, с обзиром да су током првог дана борби припадници Хамаса отели више од 100 цивила и заробили неколико десетина војника.

Израелске снаге безбедности тврде да су у првих неколико часова борби успеле да ослободе најмање 50 отетих, али и да за сада није познато где се налазе остали.

Египат, који уз Катар једини има довољно утицаја на Палестинце, одмах је успоставио контакт са зараћеним странама, покушавајући да ослобађањем киднапованих постави какве-такве основе за будуће преговоре о примирју.

Иако се већ озбиљно разговара о преговорима, они, како се чини, неће почети пре него што премијер Нетанјаху не испуни обећање и по ко зна који пут потпуно не онеспособи ланац командовања Хамаса и капацитете за производњу пројектила.

Јачање или пропаст Хамаса

Очај је, међутим, ојачао акције Хамаса и осталих радикалних група, које су последњих година у своје редове примамили велики број младих, који су у тим организацијама пронашли спас од безнађа.

Хамас, или „Исламски покрет отпора” (Ḥarakat al-Muqāwamah al Islāmiyyah), је милитантни покрет који окупља палестинске националисте на Западној обали и у Појасу Газе, који се залаже за стварање самосталне палестинске државе у историјским границама. Хамас је 1987. године формирао шеик Ахмад Јасин, као палестинску подружницу Муслиманског братства, изниклог у Египту, и као главни циљ зацртао је успостављање исламске државе на територији која обухвата Израел, Појас Газе и Западну обалу.

Присталице Хамаса заговарају „свети рат”, односно џихад, што се претходних деценија махом односило на акције усмерене против Израела. За разлику од покрета Фатах, Хамас се противи преговорима или постизању компромиса око статуса палестинске државе, тврдећи да за овај проблем „осим џихада нема другог решења”.

Хамас су формирали палестински активисти који су још од 1970-их година били блиско повезани са Муслиманским братством и свој утицај ширили преко мреже болница, школа и хуманитарних организација на палестинским територијама, с тим што им је деловање на Западној обали било махом ограничено на универзитете.

До недеље поподне, Хамас је испалио око 5.000 пројектила од којих је страдало неколико стотина Израелаца. Нетанјаху је у знак одмазде покренуо талас напада на положаје Хамаса у Појасу Газе, где је, такође, страдало више од 300 људи. Број рањених на обе стране броји се у хиљадама.

„Нема дилеме да ће Хамас бити згажен, али поставља се питање ко ће донети мир”, написао је некадашњи шеф мировних операција Уједињених нација Жан-Мари Гено. „Да ли ће то бити дискредитована и корумпирана Палестинска самоуправа, Хамас или десничарска и расистичка влада Израела. Без снажног утицаја међународне заједнице нема наде за трајан мир”.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард 

Извор РТС ОКО

Насловна фотографија: Tanjug/AP Photo/Ohad Zwigenberg