ПОЛ КРЕЈГ РОБЕРТС: Западна цивилизација је у својим последњим годинама

Пол Крејг Робертс (fakti.org)

Безбрижност има цену, а цена се сада враћа западној цивилизацији.

Друге цивилизације су можда уништаване, али је сигурно да је западни свет уништио сам себе. Друге цивилизације су можда потцењивале претње, или правиле војне грешке, или су се, попут Картагине, сукобиле са моћнијим непријатељем. Али западни свет је први у историји који се, упркос својој доминантној економској и војној моћи, распао.

Где год да се погледа у западном свету, владе, интелектуалне и професионалне елите и медији су комадали Западну цивилизацију немилосрдном демонизацијом која је почела 60-их година ХХ века. (И да, постоје старији корени, „Марш кроз институције”, Франкфуртска школа се преселила на Универзитет Колумбија 30-их година ХХ века). Белачки либерали су мислили да је то начин да се реформише друштво, али су били у заблуди. То је био начин деконструкције друштва, и то је оно што су постигли.

Образовање, медији, Холивуд и белачки либерални политичари су оружје распоређено против белачког друштва. Они су створили слику свих генерација, које су дошле после пада западне цивилизације, као расистичких тлачитеља свих других народа – обојених, нехетеросексуалних, несигурних у свој пол и жена. Феминисткиње, активисти за мањинска права, лезбејски и хомосексуални активисти, активисти за права трансродних особа, заједно са неоконзервативцима који заговарају америчке ратове у интересу Израела, већ 60 година су доминантне снаге у западном свету.

Демонизација западне цивилизације као колонијалистичке, империјалистичке и расистичке институционализована је на универзитетима, у јавним школама, филмовима, књижевности, уметности и у „Пројекту 1619“ Њујорк Тајмса. Статуе и спомен-обележја су уништени, музејске збирке уклоњене, а књиге забрањене.

Како универзитетски разреди постају разноврснији у белачким земљама, култура, историја и књижевност многих земаља су на удару као нерепрезентативни. Шекспир, на пример, више није услов за студенте који изучавају енглески језик и књижевност.

Пре седам година Амерички савет повереника и бивших студената известио је да само четири од 52 врхунска америчка универзитета захтевају познавање Шекспира за диплому енглеског језика и књижевности. Уместо Шекспировог централног места у развоју енглеске књижевности, универзитети пружају курсеве о вампирима, киборзима и популарним филмовима и ТВ емисијама. Напуштање енглеске књижевности, чак и од стране универзитетских одељења за енглески језик, постало је уобичајено. На пример, Универзитет Стирлинг у Великој Британији одбацио је Џејн Остин да би „деколонизовао наставни план и програм“.

Сваки пут када се део културне традиције баци у „меморијску рупу“, култура слаби и бледи мало више. На овај начин се лишавамо онога што јесмо. Поједностављено речено, западна цивилизација се из године у годину брише.

Наративи се контролишу, а цензура је екстремна. Индоктринација младих критичком теоријом расе и родном теоријом је наглашена више од читања, писања и математике.

То што су црнци мање добри у математици од белаца узима се као доказ да је математика оруђе белог угњетавања. Белци студенти, припадници војске и запослени у корпорацијама и савезним, државним и локалним властима, подвргнути су „тренингу осетљивости“ који усађује осећај кривице и учи их да поштују обојене. Бели Американци су постали грађани другог реда који су спутани расним квотама. Они нису заштићени забранама злочина из мржње и морају да прихвате дивљања црнаца који пљачкају и спаљују њихове послове, вређају и позивају на њихову смрт. Градови под контролом демократа, као што је Сан Франциско, усвојили су закон који дозвољава црнцима да украду до 950 долара у свакој прилици из продавница без оптужбе за кривично дело. Другим речима, злочин црнаца се легализује и постаје привилегија.

Сходно томе, Вoлгрин и други трговци на мало затворили су велики број продавница и смањили радно време у осталим. Подстакнуте градским прихватањем злочина, криминалне активности су порасле тако да је сада 45% градског становништва жртва крађе.

Афирмација Запада је тешко доступна и више није део образовног процеса. Одговарајући губитак самопоуздања белаца и осећај кривице довели су до тога да су многи амерички белци прихватили, на штету своје деце, ниже образовне стандарде и квоте за запошљавање. Друштво засновано на заслугама је нестало. Већина људи који су сазрели током ових деценија била је погођена забринутошћу за „потлачене“. Бивши потлачени – радничка класа – трансформисани су у тлачитеље познате као „Tramp Deplorables“. Нови потлачени су жртве белачке радничке класе која гласа за Трампа.

Данас ће свако ко говори у име радничке класе вероватно бити под истрагом Еф-Би-Ај-а као припадник „белих супрематиста“ или као „домаћи терориста“. Испирање мозга је било ефикасно. Најновија сазнања Пола Расмусена показују да колико се Американаца слаже, толико се и не слаже са Бајденовом тврдњом да „Доналд Трамп и МАГА (Make America Great Again) републиканци представљају екстремизам који угрожава саме темеље наше републике“.

На малом делу земаљске територије коју заузимају белци, мала мањина светске популације, за њих се каже да су опресивна већина и потиснути су у страну у својим земљама. У оним давним данима када је држава била хомогена нација, нација се заснивала на раси. Немачка се састојала од Немаца. Француску су чинили Французи. Британија је била британска. Шведска је била шведска. Данас нема западних нација. Западне земље су само географске локације.

Национализам је темељ јединства. Да би спречили да имиграција претвори САД у вавилонску кулу, имигранти су прошли процес асимилације, формирајући тако нацију од различитих етничких група. Али асимилација је напуштена уз образложење да је против различитости и мултикултурализма. Национализам је редефинисан као фашизам и превласт белаца. Али народ не постоји без национализма, а јединство је нестало. Дуги низ година Запад је имао отворене границе и преплављен je од стране различитих милиона имиграната-освајача који су стекли статус „пожељних мањина“.

Белачке породице нестају у корпоративним рекламама, што је још један показатељ маргинализованог статуса белаца у сопственој земљи. Белци нестају са позиција у државном апарату. Скандинавске владе су у суштини женске. Лиз Трас је саставила разнолику владу у Британији у којој су жене и обојени људи већина. Бајденов кабинет је дефицитаран белачким нејеврејским мушкарцима. Његов државни секретар је Јеврејин. Његов државни тужилац је Јеврејин, његов секретар за трезор је Јеврејка, његов секретар за одбрану је црнац. Његов потпредседник је црнкиња. Од преосталих 18 чланова кабинета, 15 су или жене, црнци, Хиспанци или хомосексуалци. Само 3 члана кабинета су бели хетеросексуални мушкарци. Шеф кабинета је Јеврејин.

 

https://www.whitehouse.gov/administration HYPERLINK „https://www.whitehouse.gov/administration/cabinet/“/cabinet/

 

Често смо могли да чујемо много о недовољној заступљености жена и црнаца. Сада су белци ти који су недовољно заступљени. Много слушамо о „белачкој привилегији“, али где је она? Како објашњавамо маргинализацију белаца у белачким земљама? Вилмот Робертсон је то објаснио 1972. године у својој књизи The Dispossessed Majority.

Жан Распаил је то објаснио 1973. године у својој књизи The Camp of the Saints. Споро брисање западне цивилизације је вишедеценијски феномен. У XXI веку политика отворених граница белачких земаља убрзала је процес. У Шведској је потчињавање белаца имигрантима-освајачима отишло толико далеко да је пре неколико дана произвело политичку побуну против шведске дуговладајуће левичарске Социјалдемократске партије која је управо изгубила власт.

У Шведској се умерене политичке странке називају десничарским и екстремистичким, али упркос овом хендикепу, оно што Њујорк Тајмс назива „десничарским блоком“, срушило је помахниталу анти-белачку левичарску владу Социјалдемократске партије која је одбила да призна злочинaчку разјареност имиграната-освајача.

Преплављена од стране имиграната-освајача, захваљујући политици отворених граница Социјалдемократске партије, од земље са најмањом стопом смртоносних пуцњава у Европи, Шведска је брзо постала земља са највишом стопом истих. Број случајева силовања расте. Једна четвртина Швеђанки каже да се плаши да напусти своје домове.

Судске пресуде су откриле да су, у случајевима силовања у којима жртва није познавала нападача, преступници рођени у иностранству одговорни за 85% случајева силовања. Међутим, нису пријављена сва силовања, јер се силоване Швеђанке плаше да ће бити оптужене за злочине из мржње због сведочења против привилегованог имигранта-освајача. Имплицира се на то да су Швеђанке расисти због оптуживања имигранта-освајача. Под социјалдемократама, колекцијом суманутих случајева, једнако лоших као што је и амерички покрет „Woke Democrats“, силовање је постало право имиграната-освајача.

Под анти-белачким социјалдемократама, полицији није било дозвољено да припише талас злочина имигрантима-освајачима. Коначно, пре неколико година вишем полицајцу, Петеру Спрингареу, било је доста. Да цитирам британски Дејли Мејл од 18. септембра 2022. године:

„У онлајн објавама, написао је о својој радној недељи: Ово сам радио између понедељка и петка; силовање, силовање, пљачка, тешки напад, силовање, изнуда, уцена, напад, насиље над полицијом, претње полицији, дрога, дрога, кривично дело, покушај убиства, поново силовање, поново изнуда . . . Земље које представљају злочине ове недеље: Ирак, Ирак, Турска, Сирија, Авганистан, Сомалија, Сомалија, поново Сирија, Сомалија…”

Анти-белачке социјалдемократе покушале су да гоне Спрингареа за злочин из мржње говорењем истине, али су распрострањени јавни протести против ућуткивања некога ко им је коначно рекао истину спречили социјалдемократе да униште високог полицијског званичника.

Имигранти-освајачи су осетили недостатак самопоуздања који је годинама пропаганда против белаца изазвала у шведском народу. Имигрант-освајач Басед Махмуд је недавно изјавио да је „Шведска наша за десет или петнаест година, свиђало се то њима или не“. Демографија подржава његову тврдњу.

Укратко, може се закључити да су социјалдемократе уништиле Шведску. Упркос огромном таласу криминала који су социјалдемократе покренуле на Шведску, изгубили су за свега три гласа. Пробуђени медији и универзитети неће бити задовољни све док не врате странку имиграната-освајача на функцију која служи разноликости им мултикултурализму. Следећи велики талас избеглица биће белци који беже из Шведске.

Пол Крејг Робертс – The Unz Review

Превод Жељка Остојић