Перишић: Стратези НАТО погрешно процењују да Срби неће бранити Додика и Српску

Срђан Перишић (Фото: Прес центар УНС)

Пише: Срђан ПЕРИШИЋ

КРИСТИЈАН Шмит, самозвани високи представник у БиХ, одлучио је да постане нови Педи Ешдаун. Међутим, за разлику од Ешдауна, који је лично смењивао политичаре, нелегални Шмит је нелегално наметнуо закон којим даје овлаштења нелегално изабраној Централној изборној комисији БиХ да она смењује политичаре за које оцени да крше нелегални Изборни закон у БиХ.

Као што видимо, много нелегалности на једном месту, али то не треба да нас чуди кад је у питању политика атлантистичког Запада чије је друго име управо – нелегалност и нелегитимност.

Уосталом, ни легални високи представници нису имали никакве уставно-законске или друге основе да намећу законе или да смењују политичаре, па чак и у фамозним бонским овлаштењима нигде се не спомињу такве могућности.

Но, ми ћемо се овде осврнути на једну последицу тих нелегалности и нелегитимности. То је намера да се из изборне трке до октобра ове године дисквалификује Милорад Додик.

Наиме, у „Шмитовим изменама“ изборног закона јасно је уочљиво да се Додик може веома лако оптужити за кршење изборног процеса или Дејтонског споразума.

Циљ дисквалификације би био вишеструк, али главни је убрзање учлањења БиХ у НАТО. Додикова политика је једина препрека уласку у НАТО и он се чврсто држи такве политике од 2018. када је изабран за члана Председништва БиХ.

Намеру НАТО да елиминише Додика, индиректно је наговестио актуелни министар одбране БиХ Сифет Поџић, који је био учесник на последњем самиту НАТО у Мадриду, у јуну ове године. Он је тада изјавио да ће БиХ ускоро кренути у убрзани процес учлањења у НАТО.

Многима је остало нејасно како је могуће уопште ићи ка НАТО, а поготово убрзано, ако се зна да се томе противи управо Додик. Због тога је потребно елиминисати Додика из изборне трке, а то би вероватно означило и пораз Жељке Цвијановић.

Тиме би био изабран кандидат опозиције који би прихватио „реалност“ да је Председништво БиХ већ једном, 2009. године, изгласало процес учлањења у НАТО.

Једноставно, Мирко Шаровић, или било ко други, узео би то као оправдање за своју НАТО политику.

Због тога се не сме прихватити елиминација Додика јер би се тиме покренуо процес самоукидања Српске, а као следећи корак – и Србија би била пред чланством, што би опет означило прихватање да Космет није саставни део Србије.

Свако ко улогу нелегалног Шмита не повезује са улогом НАТО, не разуме односе не само у региону, него ни у Европи, а поготово у контексту глобалног рата који се води против Русије.

Шмит је инсталиран у Сарајеву да би откочио процесе Запада, а први и главни процес је учлањење БиХ у НАТО, све остало су циљеви који проистичу из тог главног, али који имају поражавајуће последице по судбину Српске и уопште Срба на Балкану.

Питање је: да ли би се Срби и Српска супротставили дисквалификацији Додика, или би то мирно гледали, као последицу „више силе“?

Западни стратези предвиђају слаб отпор елиминацији Додика из изборне трке. Међутим, и ранији окупатори су рачунали да су Срби онемогућени и онеспособљени, поготово када српски савезник (Русија) води борбу за опстанак. Тако и НАТО окупаторски стратези погрешно процењују да се Срби не би дигли на буну или устанак, овог пута да одбране Српску од нестанка.

Због тога треба подржати Додика на изборима – свим расположивим средствима, како би се спречио долазак оне власти (ПДП, СДС, али и притајених НАТО-љубаца из СНСД-а) који би рекли „да је давно потписано учлањење БиХ у НАТО, па се то мора реализовати ради мира и добробити“.     Кандидати из ПДП-а се јавно нуде да воде прокси-политику у служби Запада и НАТО-а, а кандидати СДС-а подмукло наглашавају да се морају преузети обавезе „дате“ НАТО-у, сврставајући и себе у НАТО прокси-службенике, заборављајући да је то пут у њихову пропаст.

И притајени НАТО-љубци из СНСД, једва чекају Додикову елиминацију, само ради министарских и других позиција, које би им биле обећане. Све би то правдали „реалношћу“, „неопходношћу“ али и „очувањем Српске“.

То би била огромна и до сада невиђена превара Републике Српске, која се мора одлучно зауставити.

Отпор дисквалификацији Додика би подразумевао кретање од „одлеђивања“ процеса враћања надлежности до проглашења независности Републике Српске. Многи од нас посматрамо процесе у БиХ, поготово оне које води НАТО-окупатор, и спремни смо да делујемо у правцу отпора и борбе.

sveosrpskoj.com