Перишић: Америка губи од 2008, губи и у Украјини – изгубиће и Изетбеговић и Курти

Срђан Перишић (Фото: Прес центар УНС)

Пише: Срђан ПЕРИШИЋ

АУТОР овог чланка је већ писао за овај портал на тему – да ли би Запад започео хаос на Балкану?

Навели смо да Сједињене Државе спроводе стратегију хаоса у свету. То је стратегија како да Сједињене Државе обнове своју хегемонију која им нестаје још од 2008. године, односно, од тадашње велике економске кризе и руско-грузијског рата (у коме је Грузија водила прокси рат у име САД).

Запад и његова империја не желе да одустану од доминације. Зато је Русија данас суочена са ратом – који није само оружани конфликт у Украјини, него је добио све глобалне димензије економског и енергетског ратовања, медијског и информационог, кутурног, спортског, итд.

Америчка стратегија хаоса не сугерише стварање неког новог међународног поретка – већ како да се обнови хегемонија САД, која нестаје од те 2008. године. У питању је индуковање сталног хаоса. Западу је потребна балканизована Евроазија (и Европа и Азија), да је трансформишу у сталну зону сукоба између различитих група – између самих муслимана, између Украјинаца и Руса, између Кинеза у Кини и оних на Тајвану, између Пољака (и балтичких народа) и Руса, између Срба и Албанаца, Срба и муслиманау БиХ – јер Балкан је за Запад синоним за сталне сукобе и тињајуће ратове – које су опет они правили на Балкану у последњих 150 година.

Дакле, Сједињене Државе захваљујући хаосу желе да створе без-поредак у коме би и даље имале глобалну моћ и да владају светом.

Постоји ли могућност да САД отворе нови фронт хаоса – нови хаос на Балкану, поготово када губе у Украјини и на глобалном новоу против Руса?

Да ли би тај хаос значио и нови или већ доживљени рат на Космету или у БиХ?

Наша теза је да Сједињене Државе немају више снаге и способности да воде два рата у свету истовремено, па чак ни са свим прокси државама у Европи. Наиме, видимо Сједињене Државе ратују преко посредника – Украјинаца.

У том глобалном сукобу са Русијом и Европска унија је амерички посредник, поготово у финансирању рата и вођењу економског рата против Русије. Међутим, сведоци смо да се економски рат као бумеранг вратио самој Европској унији. Земље ЕУ су у највећој економској кризи у последњих 50 година, а зима која долази додатно ће разголитити сву немоћ ЕУ да победи Русију.

И, питамо се – да ли би земље ЕУ могле да издрже нови ратни кошмар на Балкану, а то значи у Европи?

Американци од 2008. године нигде не ратују сами. Доживели су велики, глобални пораз у Авганистану, и могу да ратују само преко посредника, а нови рат на Балкану захтева посреднике. Албанци се нуде. Аљбин Курти је вољан да изазове хаос. Према истраживању америчких научника пре десет година – у Европи постоје само два народа која су вољна да ратују за америчке интересе, дакле, као посредници. То су западни Украјинци и Албанци. Западни Украјинци већ ратују – остају Албанци.

Међутим, историја показује да нема рата на Балкану без неке европске или светске силе. То значи да би за нови рат требали да се као посредници јаве и неки други, а не само Албанци.

Албанци нису довољни. Потребна је ЕУ или Британија. Но, и ЕУ и Британија се гуше у постојећем ратном сукобу у Украјини. Гушење је на глобалном нивоу – што отежава положај земаља ЕУ, пре свега Немачке. Дакле, тешко би Вашингтон могао да ангажује нове посреднике и финансијере неког новог рата на на Космету.

Овај рат у Украјини довео је и довешће до несагледиве ситуације у земљама ЕУ – коју тек треба да доживе. Дакле, Сједињеним Државама недостаје ЕУ да буде нови ратни посредник на Балкану.

Мада, по питању Космета, фали им само мало – јер, Београд је од 1999. године до пре неки дан био више него попустљив. Запад је искористио погрешну политику коју Београд води свих ових година, а у питању су 23 године. Свих тих година званични Београд је био заблуђен евроунијатством и Западом. То није могло да доведе до резултата, већ само до губљена позиција у одбрани Космета.

Признате су и личне карте и пасоши НАТО лажне државе. Остала је само столица у УН. Дакле, Вашингтону треба само мало, један корак, да заокружи своју државу у Приштини. Због тога прети хаосом, а Приштина и Курти у томе уживају – јер Београд ипак на крају попусти.

Међутим, за политику попуштања Београда никада, али никада није било оправдања. Ни сада. Јер, САД нису у стању да воде још један рат поред овог који већ воде преко посредника.

За рат на Космету би требало да се директно ангажују, али то је неизводиво. У српским медијима је чак објављена лаж да је Италија спремна да пошаље некакве војне трупе преко Јадрана и Албаније против Србије на Косову.

Италија је неспособна да изведе било какве војне покрете и када би политички хтела то да уради за интересе Вашингтона.

У садашњој политичкој ситуацији у Италији, та опција је неизводива. Дакле, нема уопште никакве потребе за драматизацијом и следствено томе за српско попуштање.

Слично је и у Босни. Да ли је муслиманска елита у Сарајеву спремна да буде нови амерички посредник у изазивању хаоса? Јесте, и они се нуде као Аљбин Курти у Приштини. Међутим, ко би их подржао у исламском свету? Арапи су сви на страни Русије у тренутном глобалном сукобу, изузев терористичке „Исламске државе“ коју контролишу Американци. Турска?

Турска је показала какву геополитику води, од 2016. године и оног неуспелог државног удара против Ердогана. Управо гледамо како Анкара економски користи овај глобални рат, и зарађује у трговању са Русијом. Дневно из Инстамбула за Москву лети шест авиона турског авиопревозника. Сваки дан. Из Анкаре додатно још четири лета дневно, само за Москву.

Не пада Турцима на памет да све то покваре ради неких у Сарајеву. Дакле, Турска би одбила било какво директно учешће на страни Сарајева.

Иран? Иран је у стратешком савезу са Русијом. Пакистан гледа где је Кина и све више – где је Русија. Дакле, сарајевска елита нема никога у исламском свету ко би их финансирао у новом рату против Српске. Сами су.

Наравно, имају подршку Лондона, Берлина. Али, то је само подршка. Кристијан Шмит се ваља у сопственом муљу – покушавајући да постане нови Педи Ешдаун. Видећемо на шта ће то изаћи.

Педи Ешдаун је био моћан, али и САД су у време Ешдауна (2002–2006) биле моћне, најмоћније. Данас је ситуација сасвим другачија. Немачка и остали у ЕУ немају никакве снаге да се војно и финансијски ангажују у новом ратном сукобу у Босни – не знају шта ће са већ постојећим сукобом.

Дакле, муслиманска елита Сарајева може да се нуди да буде прокси ратник – али са ким?

Још једна чињеница. Прокси државе у служби Вашингтона, као што је Украјина, или ЕУ, нису савезници у тој стратегији хаоса. Не. Оне су губитници. Због тога се не треба плашити америчких посредника на Балкану – па попуштати и прихватати захтеве, „ради мира“.

Избор српски је – одбијање свих тих уцена и претњи. И приштинског Куртија и сарајевске елите Изетбеговића. Дакле, српска независност. Наравно, независност није нека срећа. То је борба и изазов. То није поклон. И још нешто, независност је суштина мултиполарног света који ниче.

У историји нема победе за све. Неко мора да изгуби. Управо је Запад онај који губи већ од 2008. године, и његов пораз је неминован. Изгубиће и Изетбеговић и Курти. То морамо да разумемо, али само ако се ми тако поставимо, а не као губитници. У супротном, бићемо увучени у америчку стратегију хаоса – и то је онда крај за Србе.

/sveosrpskoj.com