Павел Шелин: КАКО СЕ УСУЂУЈЕТЕ, ВИ, РОБОВИ?

Дубинска представа коју западни естаблишмен има о реалности веома је важна зато што њих уопште није брига шта се тачно дешава у овом или оном региону. То је добро илустровано у филму Квентина Тарантина „Ђангова освета“, где власник робова изговара сакраменталну фразу: „Шта овај нигер себи дозвољава?“

Док год лидери незападних земаља – они веома богати, са јахтама и милијардама – не схвате да су за западну елиту они увек били, јесу и биће или Индијанци са којима можете да размењујете перле за Менхетн, или Афроамериканци са огрлицама, ова трагикомедија ће се наставити.

То је та етика која стоји иза интервјуа сенатора Круза Такеру Карлсону: „Ми можемо све. Урадићемо шта год желимо. Зато што можемо. А ви сте робови.“

Негде до 90-их година, западни естаблишмент је још увек схватао да је непријатељ непријатељ, а непријатељ има субјектност. После 1991. године, распадом СССР-а и операцијом „Пустињска олуја“, они су изгубили сваки опрез. Нова генерација западне елите пориче непријатељу чак и статус непријатеља. Они га виде само као роба. Зато су искрено увређени: „Како се усуђујете, ви робови, да уопште отварате уста? Ми смо господари. И можемо да радимо шта год хоћемо, једноставно зато што смо ми господари, а ви сте робови.“

То је етика која стоји иза свих Трампових твитова и изјава америчких сенатора. Али та етика ће ускоро бити осрамоћена.

Сукоб између Русије и Украјине је егзистенцијалан. И чак не са Украјином, већ са украјинизмом.

Морамо разумети шта је украјинизам. Постоји велика руска цивилизација, чија се идеологија кроз векове враћа формули: „Христос васкрсе“. И постоји украјинизам као спој три непријатеља ове цивилизације.

Први је Унија: продаја првородства за чорбу од сочива, за чипкане гаћице, за немачке аутомобиле у замену за гас, за материјалне ствари на рачун духовних ствари.

Други је хазарство – потпуно отуђење елите од народа: елита све одлучује својим „кагалом“, а стока живи у незнању. Гогољ је све то описао.

Трећи је агаријанство: власт без љубави, покорност без љубави, власт ради власти. Није случајно што је Дорошенко покушао да се закуне на верност турском султану.

Име је израз идеје која поседује субјектност и моћ. Све што се назива Украјином неизбежно постаје антируско.

Украјина није држава. Москви је тешко да то призна јер још увек живи у логици држава. Међутим, многи простори који се називају државама заправо нису државе. Нема господара – нема државе. Постоје општине, корпорације, пиратске републике, Источноиндијска компанија, Запорошка Сеч – све су то удружења, али не и државе.

Русија је ближа држави јер има вршиоца дужности Господара. Чак и ако вршилац дужности Господара није помазан, модел власти је царски. Држава потиче од речи „господар“. (Государ – государство.)

У Украјини нема грађана. Постоје магнати, шљахта, гето и крипаци. И њихова цена живота је другачија. Цена живота крипака је бедна, шљахтића већа, а магната још већа. Погледајте третман људи које ТЦК лови и регрутује по украјинским улицама – са њима можете радити шта год желите.

Зашто Русија никад неће постићи договор са Западом? Зато што нема одговарајућег заједничког језика. Русија мисли: „Пронашли смо пријатеље.“ А Запад мисли: „Русија је прихватила унијатски, робовски статус.“ Један нуди пријатељство, рачунајући на равноправност, а други је збуњен: „Какво пријатељство? Па ти си роб. Шта, ти захтеваш нека своја права?“

То је шизофренија. Један говори језиком братства, други говори језиком господара и робова.

(Телеграм канал П. Шелина; превео Ж. Никчевић)