ОТАЦ АНДРЕЈ ТКАЧОВ: РУСКОМ КНЕЗУ, РУСКИМ РУКАМА, У РУСКОМ  ГРАДУ

Протојереј Андреј Ткачов (Фото: stanjestvari.com/ Соња Ракочевић)

Споменик кнезу Владимиру на истоименом Владимировом брегу може нам много рећи о правој украјинској историји.

Постављен је вољом сувереног императора Николаја Првог у години почетка Кримског рата. Пошто је кијевски митрополит Филарет (Амфитеатров) сваки споменик сматрао идолом, исте године је одобрен пројекат Владимирског сабора (још један препознатљив симбол Кијева).

Место постављања споменика је наводно узвишење, испод којег су у Дњепру крштени Кијевљани. Сам кнез је стајао на подијуму, уздигнутих руку, молећи се Богу за тек рођени хришћански народ. Тамо где су вероватно звучале Владимирове молитве, подигнут му је споменик.

Саму статуу је направио Пјотр Клодт, широм света познат по својој композицији „Човек кроти коња” на Аничковом мосту у Санкт Петербургу. Учествовао је и у украшавању скулптурама Саборног храма Христа Спаситеља у Москви. Он је још и Украјинац, као што разумете, презиме говори само за себе.

Пиједестал је пројектовао Александар Тон. Скулптурални детаљи постамента изливени су у Калуги. Идеју за споменик изнео је ректор Академије уметности у Санкт Петербургу Василиј Демут-Малиновски. Он је такође учествовао у разради кнежевог лика.

Већина радова обављена је у Санкт Петербургу, одакле је споменик железницом стигао у Москву, а одатле коњском вучом – у Кијев.

Можете да претурате по свим архивама, да обилазите споменик са свих страна, да правите било какве друге покрете тела, али ту никада нећете наћи ништа украјинско.

Ово је споменик руском кнезу, подигнут руским рукама у руском граду. А Владимирски сабор је његова литургијска противтежа, посвећена истој чињеници крштења Русије од равноапостолног Владимира.

Дакле, било да је Филарет у Владимирском, а Онуфрије на истоименом брегу, или неко други, свеједно, сви они стоје на руском тлу, испред руских артефаката. И то је толико моћна и очигледна истина да само демонско помрачење и потпуни недостатак савести могу бити мотиви за прећуткивање историјске истине.

А истина је таква – да ће кроз асфалт прорасти.

 

(Телеграм канал о. Андреја; превео Ж. Никчевић)