Нови изум Запада: Једноставно кажу да руска нафта – није руска

© Sputnik / Максим Богодвид

Има виц о вештом произвођачу који је постао хит на тржишту продајући кобасице од меса препелице. Прави деликатес по екстра цени. Рецептура је подразумевала додатак нешто свињетине у смесу, ради лакшег обликовања, масноће и укуса. Испоставило се на крају како је свињетина додавана у односу један према један. На једну препелицу једна свиња.

Савет Европске уније донео је нову одлуку о фактичком проширивању санкција против Русије и то увођењем горње границе цена за руске нафтне деривате. Мазут и нафта могу се плаћати највише 45, а дизел гориво и керозин 100 долара по барелу (граничне вредности уводе се различито за производе који су јефтинији или скупљи од цене сирове нафте).

Истовремено су направљени и привремени изузеци за чланице ЕУ које не могу брзо пронаћи алтернативу испорукама из Русије, али и искључење две врсте нафтних деривата са ове листе.

Два случаја како руска нафта – није руска

Први случај: „Ако се руски нафтни производ прерађује у трећој земљи мешањем са производом порекла из друге земље, што резултира другачијим производом, онда се руски нафтни производ више не сматра производом руског порекла и горња цена се не примењује“. Други случај: „Ако су ови производи (произведени од руске нафте) суштински измењени у трећој земљи, они се више не сматрају производима руског порекла и ограничење цена се не примењује“.

Руска нафта, дакле, може на тржиште ЕУ, али ако је прерађена у трећој земљи. Дериват који се тако добија неће носити ознаку Made in Russia, али ће његово порекло свакако бити са неког од руских нафтних налазишта.

Истина, у тој трећој земљи руска сировина мора се мешати са производом порекла из друге земље, али ту однос може бити као и вицу о прављењу кобасица: на једну препелицу – једна свиња.

По танкер руске и неке друге нафте и све „у реду“

Карикатурално приказано: на један танкер руске сировине додати један канистер производа порекла из друге земље, од тога произвести дериват и слободно га продавати и на европском тржишту.

У том контексту све су чешће и актуелније приче о улози индијских рафинерија. Индија се попела на треће место међу највећим светским извозницима нафтних деривата. Истовремено, Индија се налази на 24. месту на свету на листи произвођача нафте са продукцијом од око 600 хиљада барела дневно.

То покрива око 12 посто потреба, јер се потрошња креће око 5 милиона барела дневно. Услед тога, Индија је осуђена на континуални и масовни увоз сирове нафте, у том погледу је такође на трећем месту на свету, са тенденцијом да у перспективи избије на друго место (иза Кине).

Како је Индија постала велики увозник нафте

Одакле Индија сада увози нафту? И како се истовремено сместила међу три највећа увозника нафте и извозника нафтних деривата?

Невероватан је податак, у историји трговине енергентима незабележен, како је увоз једног производа за непуних дванаест месеци порастао 33 пута. Ради се о порасту увоза руске сирове нафте у Индију. Тридесет и три пута! И то са тенденцијом даљег (вртоглавог !?) раста. У децембру 2002. године индијски купци увезли су 1,2 милиона барела дневно, за разлику од децембра 2021. године када је то износило око 35 хиљада барела. У јануару наредне године увоз се попео на чак 1,7 милиона на дан.

Русија је до краја 2022. године обезбеђивала више од петине неопходних ресурса за индијско тржиште, а до средине фебруара 2023. године то је већ премашило и четвртину. Зато је утовар сирове нафте типа Урал из балтичког Приморска и луке Уст – Луга почетком нове године порастао за 50 посто, а од тога 70 посто терета намењено је купцима у Индији (остатак иде такође ка азијском тржишту, највећи део – Кини, на ком је продаја од јануара 2022. године порасла са око на 0,9 на близу 1,2 милиона барела дневно).

Највећи губитници у Америци

Оваквом експресном убрзању индијско – руских енергетских односа допринела је и могућност трговине у домаћим валутама – рубљама и рупијима.

Повећавање увоза руске нафте аутоматски је значило и смањивање увоза са других дестинација.

Највећи губитници су амерички произвођачи који сада продају око 150 хиљада барела дневно мање, него пре ескалације Украјинске кризе. Генерално, нису ни они губитници пошто ће ту нафту продати напослетку чланицама ЕУ. Заменили су крајња одредишта са Русима. Смањио се извоз и из блискоисточних земаља, али ни приближно то није као у случају Американаца.

Индијске рафинерије тренутно извозе преко 300 хиљада барела различитих деривата дневно (од мазута до керозина).

Највећи купци деривата из Индије су Јужна Кореја, Сингапур, САД, Аустралија и Холандија. Међу значајнијим купцима су и Француска, Белгија и Италија. За неке деривате попут гасног уља (ВГО), које сада Индијци производе од руских ресурса па га продају у САД, већ се раније знало.

Међутим, када је реч од неким другим врстама производа, као да тек сада почињу озбиљније дискусије. Раст увоза руске нафте у Индију кореспондира са растом извоза индијских нафтних деривата ка земљама које воде најгору могућу антируску кампању.

Могу ли се изоловати молекули руске нафте

Како је један посматрач приметио, није могуће „изоловати молекуле руске нафте“ па их упоређивати са „структуром деривата“ те тако сазнати да ли се индијски извоз продукује од руских сировина!?

Но, закључак се већ намеће сам по себи. И тај закључак је кристално јасан и купцима у Јужној Кореји, Сингапуру, САД, Аустралији, али и Холандији, Француској, Белгији, Италији.
Руска сирова нафта је на тржишту, произвођачи из Русије, прогнозе су за 2023. годину – опет ће бити у светском врху, тако ће се осигуравати и девизни прилив у буџет, а прогнозе су и да ће цене расти. Мало због одлуке ОПЕК плус, мало због најава нових ЕУ – санкција, било је претходних месеци и прекомерне куповине и пуњења складишта, па је у једном тренутку цена почела да стагнира и потом калира.

Ако су пуна складишта, мања је тражња. Како се буду празнила складишта, тако ће и расти тражња, а са њом и цена.

Шта чека ЕУ, због тога, врло је тешко закључити. Ограничењем цена руских производа, што је нонсенс по више основа, сасвим је могуће да ће ЕУ начинити још један у низу погрешних корака. Док Азија буде куповала јефтинију руску нафту (самим тим што је могућа трговина у домаћим валутама та нафта је суштински повољнија за земље које имају домаћу производњу), Европа ће куповати скупљу америчку (јер, цену америчке нафте одређивање тржиште, понуда и тражња, она неће бити ограничена административним одлукама) или ће куповати прерађену руску нафту из Индије. Руску нафту из Индије!

И то није виц.

sputnikportal.rs, Душан Пророковић
?>