Никола Врзић: Клинтон их воли младе или шта хоће „Вашингтон пост”?

фотографија: Flickr/Andrew Milligan sumo

Ко зна чега је све тамо било. Џефри Епстин, милијардер – осуђени педофил и сводник малолетних девојчица – занимао се и за нацистичку еугенику и трансхуманизам, „надао се да ће људску расу засејати својим ДНК материјалом” и у том смислу правио и некакве конкретне планове који су укључивали његов ранч у Њу Мексику. Те се у склопу тог настојања – пошто се већ увелико открило и судски утврдило чиме се то бави с малолетницама – виђао и са чувеним физичарем Стивеном Хокингом.

Да не буде забуне: ово није вест из неке зоне сумрака – иако евидентно све то јесте зона сумрака – већ је Њујорк тајмс писао о томе. Док ће лондонски Телеграф додати и да је, што се Хокинга тиче, „контекст узнемирујући”, будући да судска документа која су отпечаћена ових дана показују и да је подводач Епстин хтео да плати пријатељима девојчице коју је подводио да докажу како су лажне оптужбе да је професор Хокинг учествовао у „малолетничкој оргији”.

Шта год да је било или није било, остаје чињеница да се Хокинг виђао с Епстином након што је овај осуђен због сексуалног експлоатисања деце. Очигледно му та непријатна околност није представљала никакав проблем. И не само њему, ништа спорно око тога није видео ни, на пример, Бил Гејтс, коме такође није сметало да виђа Епстина у својству осуђеног педофила и сводника малолетница.

Дружење са педофилима

И још један важан податак, кад смо код поменутог узнемирујућег контекста који има разна лица. Барем осам од десет Епстинових научника које је споменуо Њујорк тајмс у оном тексту о трансхуманизму, почев од самог Стивена Хокинга, истовремено су сарађивали и са Светским економским форумом из Давоса. Као и Бил Гејтс који је један од његових главних партнера.

А „технолошки пионир” Светског економског форума Клауса Шваба је и Изабел Максвел – сестра Гислејн Максвел, десне руке Џефрија Епстина која је у затвору на 20 година јер му је помагала у злочинима над децом.

Док су из Светског економског форума, као „Глобални лидери сутрашњице”, изашли и потоња немачка канцеларка Ангела Меркел, премијери Велике Британије Тони Блер и Гордон Браун, председник Француске Никола Саркози, дугогодишњи председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, амерички министар финансија Лоренс Самерс… Ни ово није теорија завере него се сам Светски економски форум тиме похвалио у књизи Светски економски форум: Партнер у обликовању историје; првих 40 година, 1971-2010.

Истом приликом похвалили су се и сарадњом с Билом Клинтоном. Док британски принц Ендру, војвода од Јорка, ево још узнемирујућег контекста, пре 8 година у Давосу на Светском економском форуму Клауса Шваба није био само гост него и организатор једног од догађаја у склопу форума. И то након што су у јавност изашле оптужбе о сексу с девојчицама у коме је посредовао тада већ осуђени Џефри Епстин. Прави породични пријатељи, иначе, гост на балу под маскама у замку Виндзор на прослави 18. рођендана принцезе Беатрис – старије ћерке принца Ендруа – био је Џефри Епстин, иако је месец дана раније против њега била подигнута оптужница за подстицање проституције.

Сада – захваљујући објављеним судским документима – сазнајемо и да је и дотични војвода од Јорка учествовао у оргијама с малолетним девојчицама које је Епстин приређивао за своје пријатеље. И да их – девојчице – Бил Клинтон, председник Америке, „воли младе”.

И тако даље, има ту још разноразних гадости које код нормалног човека не могу а да не изазову ужас и дубоки презир уместо жеље за дружењем. И ко зна чега још ту има… И Клаус Шваб из Светског економског форума говори о трансхуманизму на коме је радио Џефри Епстин. А поједина имена његових клијената и сада су остала редигована – сакривена – па не можемо да се не запитамо ко је тамо толико моћан да га крију, и да може да сакрије, кад су морали да открију једног бившег председника Америке и енглеског принца.

О мистерији Епстиновог (само)убиства у најстроже чуваном затвору да и не говоримо, а Такер Карлсон на ту тему говори да постоји обиље доказа да је Епстин убијен и – што је још индикативније – да су у прикривању његовог убиства учествовали америчка влада и њен министар правде…

Али да не нагађамо него да се држимо онога што је сигурно, јер је и то више него довољно за извођење далекосежних закључака.

Борба против зла

Ако се, наиме, сложимо, а ваљда око тога морамо да се сложимо, да је сексуално злостављање деце нешто најужасније што може да се замисли, сви који у томе учествују – било непосредно, било посредно, тако што знају за то па им је свеједно, или помажу да се то прикрије – спадају у најужасније људе на свету. А притом су сви они из Епстинове мреже, како видесмо, и те како повезани, а сасвим сигурно и много повезанији него што може да се види из цитираних јавних извора. Оно што је, пак, остало сакривено у објављеним документима само потврђује да њихова завера и даље траје – откривено је само оно што је морало да буде, али не и све што би морало да буде откривено.

Другим речима, Мадлен Олбрајт, са оним својим језиво хладнокрвним признањем о смрти пола милиона деце у Ираку која је за њу оправдана, није била изузетак него правило. Није се њој омакло, нити се она њима, таква, омакла. Мадлен Олбрајт и Бил Клинтон који их воли младе – као и сви за које (још) не знамо како се зову али знамо шта нам раде – учесници су истог злочиначког подухвата.

Сви они су лице зла. Онај бал под маскама у Виндзору не може да их замаскира: борба против њих је борба добра против зла.

Као што је познато, Бил Клинтон је за своје заслуге добио споменик у Приштини. Могуће да је то једини споменик педофилу који постоји на свету. Ако га после овога не поруше, а неће, могли би тамо споменик да подигну и Џефрију Епстину, кад већ уклањају спомен-обележје српским војницима ослободиоцима из балканских ратова и Првог светског рата.

Док се војска на Косово не врати, наиме, све су ово врло повезани процеси у оквиру (наше) борбе против (њиховог) зла.

О томе је, уосталом, посведочио и Вашингтон пост у уредничком коментару у коме негодује због тога што „Србија, највећа држава у региону, тврдоглаво остаје у орбити Русије”. Уместо да, је ли, буде у њиховој орбити која, као што знамо, мора да буде антируска и да у истом даху призна онај мрачни педофилски култ из Приштине као њихову државу. Уз претњу да су према нама предуго били попустљиви па је можда „време да пробају нешто ново” како би нас приморали да се њиховом злу – у овој борби добра и зла – потчинимо уместо што му се супротстављамо.

На страну сад питање како је, уопште, Вашингтон пост, или било ко у Вашингтону, надлежан за нашу спољну и унутрашњу политику па да може да захтева било шта, и да нам још и прети да би био убедљивији; уосталом, и то сведочи о њиховој правој природи. И показује зашто је, баш као и онај ирачки случај мртве деце Мадлен Олбрајт, и Џефри Епстин постао инцидент само зато што је његово зло непланирано доспело до јавности. Да се то није догодило, сви би они лепо наставили да се друже уз нацистичку еугенику и сејање свог ДНК материјала по човечанству. Почев од недораслих девојчица.

И баш зато је сад, ваљда, јасније него икад зашто на супротној страни од њихове, зле, ми морамо да о(п)станемо. У супротном, наиме, нећемо изгубити само Косово, него и саму душу. Ако има икакве разлике између та два.

 

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

РТ Балкан
?>